Stara mušterija

Malo je otužno slušati Tomislava Nikolića koji hoće da „spasi Srbiju“, tako što će eliminisati Borisa Tadića. Upravo zahvaljujući njemu i SRS-u koji ga je kao večitog gubitnika četiri puta kandidovao za predsednika, Tadić i vlada. Nikolićeva opsesivna želja da postane vladalac i da sa svojom suprugom ide u posete stranim državnicima, uvek je bila najveća šansa njegovih protivkandidata iz DS-a. Tako će biti i na sledećim izborima. Nikolić je Tadićeva stara mušterija. Prethodni izbori bili su divna prilika da se zauvek prekine dominacija anacionalne DS. I najveći protivnici radikala govorili su da rival Tadiću u trci za predsednika treba da bude Maja Gojković, a ne Nikolić. Mogućnost da prvi predsednik u istoriji Srbije bude žena, mobilisala bi ne samo pristalice radikala, i ne samo žene (koje čine 55 procenata stanovništva naše zemlje) nego i one koji nikad nisu ni pomišljali da glasaju za radikalsku opciju. Procene da bi Maja pobedila već u prvom krugu, siguran sam da bi se ostvarile. Ona je i lepa žena, koja se uz to nikada nije kompromitovala ispadima, što se za neke druge iz stranke ne može reći, bila je još jedna njena prednost. Nažalost, Nikolićeva fiks-ideja da postane prvi u državi, bila je jača od svih argumenata. Krivica, ništa manja, je i na onima koji su ga podržali – na Šešelju, Todoroviću i drugima. Posle tog poraza od Tadića, po inerciji je došao i poraz radikala. DS je uzeo čitav niz opština i gradova u kojima je prethodno vladao SRS. Što je najgore, izgubljena je Vojvodina. Dok je bila u rukama radikala, bila je i u Srbiji. Vojvođanski DS je leglo autonomaša koji polako i sigurno menjaju svest naroda u ovoj srpskoj pokrajini i tako spremaju teren za konačno odvajanje Vojvodine od Srbije u pogodnom momentu. Da nije pobedio DS, ne bi bio izglasan status koji je Vojvodinu pretvorio u državu u državi. Sve to skupa, bila je posledica kobne odluke da radikali na poslednjim predsedničkim izborima izađu sa Nikolićem, a ne sa Majom Gojković.