Legat ludih krava

Prošle nedelje Britanci su spustili zavesu proglasivši epidemiju bolesti ludih krava (BLK) završenom. Epidemija je bila dramatična jer se BLK prenosi na ljude izazivajući degeneraciju mozga i neizbežnu smrt. I pored prilično male cene plaćene tokom tek ugašene epidemije, zabrinutost nije nestala. Zbog decenijski duge inkubacije nije poznat broj zaraženih ljudi u čijim će se mozgovima razviti naročiti degenerativni oblik encefalopatije, poznat kao Krojcfeldt-Jakobova bolest (Creutzfeldt-Jakob) – KJB. Oko pola miliona ludih krava bilo je pre dvadeset tri godine u prehrambenom lancu i većina onih koji su jeli zaraženo meso i danas su potencijalni kandidati za KJB. Bolest ludih krava samo je jedan primer iz niza smrtonosnih bolesti sklonih prelasku sa životinja na ljude. Širenje se onda nastavlja u epidemijskoj formi. Setimo se HIV-a, SARS-a, ptičjeg i svinjskog gripa i akutnog respiratornog sindroma. Ubica do ubice! Negde s jeseni 1987. u londonskoj štampi pojavila se vest o misterioznoj bolesti koja napada i bukvalno ubija krave muzare. Nesrećne životinje ponašale su se isprva čudno, svaki pokret bio im je neprirodan i nekoordinisan, a zvuk i dodir nisu podnosile. Bolest je pogađala mozak, a broj obolelih krava rastao je nezaustavljivo. Vlasti u Britaniji ignorisale su bolest iako je smesta zabranjena prodaja goveđih mozgova i tkiva u kojim je bilo vidljivih nervnih vlakana. Tek dve godine posle pojave bolesti, pojam „lude krave“ ušao je u sve svetske jezike. Engleska je bila najgore pogođena. Već u 1992. godini dokazano je preko 37.000 slučajeva bolesti, a registrovano je oko 180.000 krava inficiranih goveđim sunđerastim encefalitisom (GSE). U narednih deset godina bolest se proširila na kontinentalnu Evropu, na Japan i SAD. Naziv bolesti jasno govori da se radi o degeneraciji moždane supstance koja vremenom postaje šupljikava kao sunđer i uz to pokazuje znake zapaljenja. Zato što se znalo da mogu oboleti i ljudi ukoliko jedu zaraženo meso, u Engleskoj, koja je bila žarište bolesti, likvidirano je 4,5 miliona krava. Poreklo bolesti bilo je nepoznato i nije se znalo da li je reč o sporadičnoj infekciji ili o slučajnoj mutaciji. Stručnjake je zbunjivala okolnost da uzročnici nisu bili ni bakterije ni virusi. Danas znamo da je uzrok „ludila“ mutirani prion, belančevina koja svoje normalne genske kopije pretvara u proizvođače žilavog lepljivog taloga u mozgu. Talog prekriva neurone, uništava ih i iza sebe ostavlja šupljine tako da spolja gledano, organ za mišljenje podseća na sunđer. Ali, tražio se modus operandi. Na scenu su stupili epidemiolozi upozorivši javnost na sličnost jednog detalja u pogrebnom ritualu među ljudima zvanih Faro na Papua Novoj Gvineji i načina ishrane goveda na farmama u Engleskoj. Narod Faro jeo je mozgove svojih umrlih rođaka pre nego što bi ih sahranio. Mnogi su posle više godina obolevali i postajali poluludi. Bolest se zvala kuru. U Engleskoj, još od daleke 1927. postoji praksa hranjenja goveda samlevenim klaničkim životinjskim otpacima u kojima se pored ostalog nalaze i mozgovi. U toku 1996., sedam godina od zabrane prodaje delova govedine, poput mozga i nerava, doktor Kenet Kalmen (Kenneth Calman) izneo je u javnost da se jedna forma goveđeg sunđerastog encefalitisa proširila i na ljude. Sada, 17 godina posle obaveštenja doktora Kalmena, znamo da je ta forma u stvari Krojcfeldt-Jakobova bolest (degenerativna sunđerasta encefalopatija), od koje je umrlo 170 ljudi. Četiri bolesnika još uvek su živa. Jedna od misterija ostala je nerešena. Zašto je obolelo relativno malo ljudi kad se zna je celokupno britansko stanovništvo trošilo govedinu i pre nego što je bolest otkrivena? Da li će se, kad-tad, pojaviti novi bolesnici budući da inkubacija traje decenijama? Po svoj prilici to će zavisiti od kopije prionskog gena koju unosi potrošač inficirane govedine. Postoje dve varijante, M i V i tri moguće kombinacije: MM, MV i VV. Za sada se zna da su svi inficirani potrošači bili nosioci varijante MM. Iako je većina žrtava bolesti kuru nosila MM varijantu prionskih kopija, u Londonu su otkriveni bolesnici i sa kopijama MV varijante. To govori da varijanta, koju je možda uneo neko od nas, diktira dužinu inkubacije i da nastupa u tri različita talasa. Kada će se pojaviti drugi i treći talas? To niko ne zna. Legat ludih krava glasi: uvek očekujmo neočekivano; nije dobro prikrivati probleme; nedostatak dokaza o nekom problemu nije isto što i dokaz o nepostojanju problema. Dobra vest je da u Srbiji nikada nije bilo ludih krava, a kako mi kaže dr Ivan Jeremić, direktor veterinarske stanice PKB-a, mere predostrožnosti su takve da ih ovde neće ni biti. We hope so!