Igranje državom

Nije tačno da institucije nisu odgovorile na informacije o čerupanju imovine „Kolubare“, dela (monopolskog) sistema Elektroprivrede Srbije. Samo što taj odgovor nije očekivano utvrđivanje pune istine o prelivanju imovine svih građana u privatne džepove, već – poskupljenje struje. Baš usred velike korupcionaške afere, ministri su, u skladu sa ranije donetim planom o „postizanju ekonomske cene električne energije“, odluku doneli na telefonskoj sednici, dodatno doprinevši raširenom uverenju o sopstvenoj aroganciji i nerazumevanju stvarnosti. Umesto akcije koja bi vodila sprečavanju zloupotreba u javnim preduzećima kojima i dalje rukovode partijski kadrovi i umesto nedeljama odlaganog sporazuma o rekonstrukciji Vlade, koja bi nekog od njih mogla koštati radnog mesta, lako su se dogovorili o još jednom udaru na budžet građana. I sve to u nedelji u kojoj je hleb dostigao rekordno visoku cenu u poslednjih deset godina. I u kojoj smo saznali da je Osnovni sud u Čačku, zbog naraslih dugovanja gradskoj toplani, doneo odluku o prodaji četiri stana, u kojima živi 12 građana. Prinudna naplata dugovanja oduzimanjem imovine pretnja je sa kojom se suočava možda i celih tri miliona građana i pravnih lica u Srbiji. Novinari su sabrali podatke iz 22 od ukupno 34 osnovna suda u zemlji – u njima je pokrenuto 2,3 miliona postupaka zbog dugovanja za komunalije, kredite, telefone... U Beogradu bi država gotovo mogla da uštedi novac planiran za popis stanovništva, jer se podaci već nalaze u sudovima: samo u Prvom opštinskom sudu, koji pokriva deset gradskih opština, zbog neisplaćenih obaveza tuženo je čak 1,7 miliona ljudi i firmi. Ništa bolje nije ni u drugim gradovima, samo su cifre manje. Nema podataka koliko je od tih postupaka pokrenuto protiv nekih od onih 400.000 građana koji su od početka aktuelne ekonomske krize ostali bez posla. I čija je sudbina mogla ostati tajna za domaće zvaničnike, da im sumorni podatak tokom nedavnih razgovora u Beogradu nije precizno iznela delegacija Međunarodnog monetarnog fonda. Izgleda da će MMF i ubuduće brinuti o problemima kojima bi trebalo da se bave demokratski izabrani predstavnici građana. Posle februarske sedme revizije aranžmana sa tom finansijskom institucijom, premijer, ministarka finansija i guverner najavili su novi dogovor sa Fondom. Iako je, očigledno, karakteriše slabo poznavanje problema i interesa građana, politička elita, reklo bi se, dobro poznaje sebe i sopstvene sposobnosti: premijerov ekonomski savetnik objasnio je da je potreban „pojačani nadzor“ Fonda za sprovođenje reforme javnog sektora, vođenja monetarne politike, završetak privatizacije i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja. Upravo nadzorom sprovođenja jedne od gromoglasno promovisanih reformi – reforme pravosuđa, prošle nedelje bavio se i ekspertski tim Evropske komisije, koji je u Srbiju došao da proveri tačnost odgovora koje je Srbija dala na Upitnik EK. Rezultat „istrage“ nisu saopštili, ali bi se neki zaključak možda mogao izvući iz činjenice da je jedan od oglednih primera kojim su se bavili bila čuvena afera „Indeks“. To je, podsetimo, onaj tužni slučaj u kome je, još 2007. godine, zbog sumnje da su prodavali ispite studentima koji će sutra deliti pravdu, podignuta optužnica protiv grupe profesora kragujevačkog i beogradskog Pravnog fakulteta. Godinu dana kasnije, 11 od 14 profesora uhapšenih zbog korupcije, vraćeno je na posao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, jer im je isteklo plaćeno odsustvo, a suđenje nije počelo. Nisu to jedini strani kontrolori koji su ovih dana verifikovali obavljanje zadataka od čijeg ispunjavanja bi najviše koristi imali upravo građani. Već je doputovala i druga evropska misija koja analizira odgovore na Upitnik, a zadatak joj je da proveri rad nezavisnih regulatornih tela. Iz Brisela je stiglo upozorenje da je uvođenjem dvostrukih akciza na naftne derivate Srbija prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Predsednik UEFA Mišel Platini dolazio je da bi predsednika Srbije Borisa Tadića upozorio na problem huliganizma koje preti da isključi srpske timove iz evropskih takmičenja (o razvaljivanju srpskih gradova da ne govorimo). A Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, koji je već i u Briselu „gunđao“ zbog nedovoljnog broja operativaca koji tragaju za haškim optuženikom Ratkom Mladićem, prošle nedelje je, odlazeći iz Beograda, novu posetu najavio za maj. Ako bi se, s obzirom na toliku potrebu za kontrolorima, neko usudio da srpskoj političkoj eliti kaže da je nesposobna, neodgovorna ili da se igra državom i građanima, te teške optužbe lako bi se opovrgle navođenjem pozitivnih dostignuća. A njih uvek ima, samo što ih zli novinari drže u senci senzacionalističkih priča o korupciji, siromaštvu i sveopštoj nepravdi. Evo, recimo - Srbija je u poslednjih nedelju dana uspostavila zvanične diplomatske odnose sa Brunejima, za nas izuzetno značajnom državom sa jugoistoka Azije. Malo li je?