Tupa sila velikog intenziteta

Vazdušno-zemaljski desant u gluvo doba noći prvog aprilskog dana na kompleks Srpske pravoslavne crkve u ratnoj prestonici Republike Srpske, po oceni svih ovdašnjih analitičara, pre je bio zastrašivanje nego stvarna potera za haškim optuženikom dr Radovanom Karadžićem.

Neki detalji same akcije upućuju na to.

Teško su povređeni mesni protojerej Jeremija Starovlah i njegov sin veroučitelj Aleksandar. O proti je desetak dana pre objavljen tekst u sarajevskom “Dnevnom avazu” i navodna njegova izjava po kojoj je svaki sveštenik dužan da zaštiti Karadžića. Nesrećni čovek je pokušao da to demantuje, ali nije uspeo. Plašio se, kažu, da će se ponoviti januar kada je sa porodicom kao i ostali mesni sveštenici pretrpeo maltretiranje od strane SFOR-a. Tada je pretresena crkva, njihovi stanovi, a vojnici sve uslikali. Protin strah je bio, pokazalo se, opravdan.

Dani prolaze a nema odgovora kako su ljudi povređeni. Nema ni odgovora zašto su završili u Tuzli kada je mnogo bliži, a i bolje opremljen medicinski centar u Sarajevu.

Sve ekipe lekara, kako sa beogradske VMA, tako i banjalučkog KBC slažu se da je medicinski tretman u Tuzli odgovarajući, ali su svi izrazili zabrinutost u krajnji ishod zbog prirode povreda. A povrede nisu, slažu se lekari Tuzle, Beograda i Banjaluke, od vatrenog oružja ali ni od eksploziva kojim su provaljena vrata. Upotrebili su zvanično reči “tupa sila velikog intenziteta”, a nezvanično da to može biti i kundak, neki drugi tupi predmet pa i ruka dobro obučenih u borilačkim veštinama.

Na brojna pitanja (zbog čega akcija? nije li to odmazda za navodnu protinu izjavu? da li je moralo sa baš takvim ishodom...?) iz SFOR-u su saopštili da je to u okviru njihovog mandata, da su dobili “kredibilne informacije” o kretanju optuženika i jedno prilično suvo i ironično izražavanje žaljenja.

U analizi događaja valja primetiti i detalj da je saopšteno kako su u akciji učestvovali vojnici SAD, Velike Britanije i Nemačke. Upadljivo, nema Francuza koji su ovde veoma važni jer komanduju jednim od tri sektora na koliko je međunarodna vojna sila podelila BiH. Taj detalj je važan jer već odavno se iz međunarodnih krugova može čuti kako postoji međusobno nepoverenje. Postoji i jedna nijansa u objašnjenju koje je javnosti ponudio prvi čovek međunarodne civilne uprave Pedi Ešdaun koji je govorio da je reč o “procedurama NATO-a” što bi, verovatno, trebalo da znači da haške optuženike jure specijalne jedinice kojima SFOR služi samo kao logistička podrška. Ili je, ipak, samo reč o pokušaju da se gnev najšire javnosti Republike Srpske usmeri prema Briselu umesto prema međunarodnoj civilnoj i vojnoj upravi u BiH.

Sve u svemu, ni javnost a ni oni koji su skloni analizama u Republici Srpskoj, ne veruju da je to bila akcija na osnovu “kredibilnih informacija”. Pre to vide: prvo, kao odmazdu za navodnu protinu izjavu a zatim kao zastrašivanje kako Srpske pravoslavne crkve, tako i ovdašnje političke elite a na kraju, kao poruku svim onim ljudima koji smatraju da je Haški tribunal nepravedan ili su spremni da pomognu nekom od haških begunaca.

Takva teorija ovde se temelji na činjenicama da je celi prostor BiH skeniran iz svih uglova - satelitima i avionima iz vazduha, a sa zemlje brojnim trupama SFOR-a koje već devetu godinu krstare ovdašnjim drumovima. Da se i ne govori o brojnim lovcima na ucenjene glave koji pohode sve ovdašnje krajeve kao humanitarci, novinari, aktivisti nevladinog sektora i slično.

Nekoliko sati nakon akcije na Palama bezmalo celi vladajući politički establišment RS okupio se na Palama. Svi su uglavnom pokušavali odgovoriti na pitanja: “Šta nam se ovo događa, zašto se krše sve važeće konvencije i deklaracije o ljudskim pravima i vjerskim slobodama” i slično?. Brojna udruženja i ugledni pojedinci uputili su reči osude. Upadljivo su, međutim, ćutali aktivisti i ogranci planetarnih organizacija koje se bave ljudskim pravima i građanskim slobodama na ovim prostorima.

Jedini čovek koji je umesto odgovora na pitanje “Šta nam se događa?”, odmah pokušao odgovoriti na pitanje “Šta da se radi?”, bio je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. On je rekao: “LJudi, moramo u svijet da tražimo razborite, razumne i slobodoumne ljude da im kažemo šta se ovdje radi, da ih zamolimo za pomoć.”

Vladika je dobro uočio da nema koristi od kukanja nad vlastitom sudbinom. Ali je i progovorio o višegodišnjem pritisku kojem je izložena Srpska pravoslavna crkva od strane međunarodnih zvaničnika, uključujući i Karlu del Ponte, stalnim sumnjičenjem da čuva optuženike Haškog tribunala. Takvoj atmosferi doprinosi i sarajevska štampa koja horski godinama u gotovo svakom svešteniku, monahu i manastiru vidi neku vezu sa beguncima. To je, nema sumnje, bez obzira na poslednji događaj na Palama, doprinelo i dalje velikom nepoverenju i velikoj udaljenosti nacionalnih i verskih zajednica u BiH.

Gromoglasne proteste i osude u Republici Srpskoj Pedi Ešdaun je pokušao smiriti izjavom kako očekuje “da se emocije kontrolišu” a onda je doneo i meru protiv Srpske demokratske stranke, najjače u Republici Srpskoj. Naložio je da se ona više ne finansira iz opštinskih i republičkog budžeta čime je delimično suspendovao važeći Zakon o finansiranju političkih partija. A predsedniku te partije Draganu Kaliniću ostavio je rok da do 19. aprila dostavi relevantne finansijske papire te partije jer izražava sumnju da oni iz partijske kase finansiraju Karadžića i ostale.

Kalinić je u prvom reagovanju rekao da su finansije dostupne, da od sumnje nema ništa ali je dodao da to može biti uvod u zabranu delovanja SDS-a.

Predsednik Republike Srpske i potpredsednik SDS-a Dragan Čavić najnoviju meru vidi kao samo jednu u nizu i kaže: “Imam osećaj da to nije kraj i to ne vodi ničemu dobrom.” On ne isključuje da bi se nešto slično moglo dogoditi u ljudima koji obavljaju javne funkcije u Republici Srpskoj, ali je najavio i mogućnost da se potraži pravna zaštita i van Bosne i Hercegovine.

Da bi cela priča bila potpuna, barem kad je o Be-Ha ambijentu reč, vredi događaj na Palama pogledati u svetlu još nekih. Sve se dogodilo četiri dana pre nego što su put Haga krenuli najviši hrvatski ratni, politički i vojni funkcioneri. Reč je o premijeru ratne Hrvatske Republike “Herceg Bosna” Jadranku Prliću, dvojici generala, obojica bili kamandanti HVO u različito vreme - Milivoje Petković i Slobadan Praljak, pa ministru odbrane Brunu Stojiću i dvojici niže pozicioniranih funkcionera.

Pored ove reprezentacije Hrvata iz BiH, samo je pitanje dana kada će ratna reprezentacija Bošnjaka primiti optužnice, saznaje NIN. Spominje se više imena ali najzvučnija su Ejup Ganić koji je praktično bio Izetbegovićev zamenik u ratnom Predsedništvu, pa komandant Glavnog štaba Izetbegovićeve armije general Rasim Delić.

Neki su skloni u tom svetlu posmatrati događaje i pritiske koji su zadesili Republiku Srpsku.