Domaća komedija u Jagodini

Možda je “domaća komedija” pleonazam, jer vremena su takva, da bi bila komično, da nije užasno. Čak i ono što je po definiciji komično (“Pokondirena tikva” Sterijina, “Pokojnik” i “Gospođa ministarka” Nušićevi), pod diktatom pozorišnog “ovde i sada” postaje morbidno, sapleteno, izvitopereno. Tužnjikavo.

Dani komedije, 33. po redu, u Jagodini, završili su se bez velikih žrtava. Sve je bilo u granicama očekivanog. “Kulturna diverzija”, kako sam u razgovorima sa novinarima u toku selekcije nazvala odsustvo domaće komedije sa repertoara nacionalnih teatarskih kuća, prošla je samo sa blagim osmehom simpatije. Beogradsko Narodno pozorište nije žurilo da izvede svoju “Ministarku” u roku za selekciju ovogodišnjih Dana komedije, iako su još u oktobru bili obavešteni o selektovanju isključivo domaćih komediografskih tekstova. Zašto bi? Pozorište “Sterija”, iz Vršca, nije ni imalo nameru da stavi neku Sterijinu komediju na repertoar. Zašto bi i oni? List “Politika”, hladno, nije pisao o toku Dana komedije. Dopisnik se “distancirao” od festivala. Normalno. Trideset treći festival u zemlji gde je komedija vazda neprimerena mogao je i da se ne održi. Nikome ne bi nedostajao.

(Strogi) žiri, na čijem čelu je bila Ružica Sokić (članovi dr Zoran T. Jovanović i Goran Stanković), svoju nagradu za najbolju komediju, “Mija Aleksić”, dao je, sasvim očekivano, klasici. “Pop Ćira i pop Spira” Stevana Sremca, komediju iz dosadnih školskih lektira, Jug Radivojević ( “Ćuran” za režiju) pročitao je kao muzički komad, sa dosta poznatih pesama koje pevaju glumci-pevači (“Ćuran” mladoj Ani Zdravković, Juci, Nagrada za mladu glumicu BK Akademije Jeleni Jovičić, Melaniji). I pored izvesne razvučenosti predstave, poznatog sižea, negativne konotacije iz škole, Sremčev komad se veoma dopao svima, i publici, i žiriju. Baš zato što je, za razliku od “Pokondirene tikve” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Ksenije Krnajski (“Ćuran” za glumačko umeće Jasni Đuričić, Femi i Nagrada za mladog glumca Akademije umetnosti BK, Siniši Uboviću, Ružičiću), ili “Gospođe ministarke” Narodnog pozorišta iz Sombora, u režiji Gorčina Stojanovića, ova Sremčeva šala bila ostavljena tamo gde joj je i vreme i mesto. “Tikva” se poigrala “niskim strastima” pokondirenih i ostalih, incestom (!), lezbijskim poljupcima, povraćanjem u neseser, a “Ministarka”, izvrsna, uostalom, Biljana Keskenović, zaigrala je u brodvejskoj koreografiji sa svojim udvaračem, Ninkovićem, na muziku iz mjuzikla “Čikago”. I nisu prošli bog zna kako.

Četvrta klasična komedija, Nušićev “Pokojnik” (težak naslov za komediju), donela je u ovom čitanju (Užičko pozorište, režija Dejan Penčić Poljanski) vodviljski zaokret, udaljavajući se od Nušićevog “komada s tezom” (“Ćuran” za glumu Tomi Trifunoviću, Anti, slavljeniku za 35 godina na sceni). Publici se dopao ovaj zaokret, opet, očekivano. Jer, ona, publika u Jagodini, školovana trideset tri godine, povremeno, na bulevarskom humoru, gegu, lakoj šali, glumačkoj tezgi, hoće smeh, a ne komediju. Bar ne suviše. I zato pozdravlja svaki zahvat koji predstavu odvodi od njene ozbiljne poruke. Jer, ako komedija nije preobučena tragedija, i ako u njenoj osnovi nije sasvim relevantan problem, onda se ona, zaista, pretvara u laku zabavu i Makluanovu “žvaku za oči” (i usta).

Selektorska teza o “kulturnoj diverziji” potvrdila se i u slučaju konkursa koji se svake godine, na Danima komedije, raspisuje za savremeni komediografski tekst. Sa velikom novčanom nagradom, većom od iznosa za “Ćurana”. Ove godine, (strogi) žiri, na čijem čelu je bio dr Raško Jovanović, teatrolog, nagradu nije ni dodelio. Jer, od 27 tekstova, nijedan, po njihovom mišljenju, nije bio vredan te nagrade! Na samom festivalu, Nagradu za savremenu komediju dobio je Željko Hubač za tekst “Bilo jednom na Balkanu” (Narodno pozorište iz Kikinde, režija Dragan Ostojić).

Publika se, zdušno, bez premišljanja i ustezanja, opredelila za vodvilj “Kako snimiti porno-film”, u režiji Vladimira Lazića (Pozorište “Bora Stanković”, Vranje). Fenomen je u tome što su se Vranjanci prvi put pojavili u Jagodini, i odmah odneli “Jovanču Micića”, ispred dokazanih veličina. Sa klasičnim zapletom u kojem se šalje žena na put, da bi se momci malo zabavili, a onda...I to sve na vranjanski način.

Mira Banjac je, pozdravljena ovacijama, primila “Zlatnog ćurana” za životno delo vrsne glumice u komedijama, na sopstveni, neponovljivi, divan način.

I još? Novi ministar iznenada banuo i obećao da će “projektovanog” Nacionalnog centra za komediju u Jagodini, gde i spada, ipak biti. Da bi Jagodinci, najzad, imali profesionalnu scenu, da bi Dani komedije bili institucija, da bi se domaća komediografska baština čuvala, negovala, sistematizovala, unapređivala, igrala i objavljivala.

Šta selektor još da kaže? O tempora, o mores! Ako dođu vremena za komediju i kod nas, biće, valjda, i nacionalnog centra za nju. Jer, slučajno, gospodin Kojadinović je u Jagodini bio prvog aprila. Nadajmo se da se nije šalio.

# Dragana Bošović