Cena izneverenih očekivanja

Naprednjaci imaju snažniju podršku među biračima nego demokrate, velika koalicija Demokratske stranke i Srpske napredne stranke za birače više nije nezamisliva, Mlađana Dinkića nikako ne bi trebalo politički otpisati, a svi zajedno bi trebalo ozbiljno da se zabrinu zbog velikog broja neopredeljenih građana i potencijalnih apstinenata. Uz dobro poznatu priču o ogromnom nezadovoljstvu građana stanjem u kome se zemlja nalazi, to su neki od ključnih aktuelni zaključci istraživanja javnog mnjenja, jednog od glavnih instrumenata u predstojećem odmeravanju pravog trenutka za raspisivanje izbora. Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga, daje i nešto precizniju sliku aktuelnog raspoloženja građana Srbije: “Mi imamo redovno mesečno istraživanje političkog pulsa Srbije i iz njega je jasno da su se dve stranke odavno izdvojile, tako da bi za njih glasalo skoro dve trećine opredeljenih – to su SNS i DS. Postoje i četiri stranke koje su stalno iznad granice cenzusa: SPS, LDP, DSS i SRS. Tendencije su vidljive, a to je da se SNS stabilizovao iznad DS, ali pre svega zahvaljujući padu broja onih koji bi glasali za DS. Ovo je posebno uočljivo u poslednje vreme kao prateći efekat krize u koju je zapala Vlada. No, broj neopredeljenih i neodlučnih da li bi uopšte glasali je jako veliki. U takvim uslovima nije ozbiljno praviti bilo kakve izborne prognoze”, kaže Bogosavljević. Koji su ključni faktori pada podrške Demokratskoj stranci?  Ja sam istraživač javnog mnjenja i pre svega se bavim izučavanjem onoga što se desilo, a ne šta će se desiti. To liči pomalo na vožnju automobila gledanjem u retrovizor – gde su prognoze dobre u onoj meri u kojoj je put nepromenjen od poslednjeg istraživanja. No, gledanjem unazad je vidljivo da su postoje tri važna faktora koju su uticali na pad broja ili još pre, na pad lojalnosti birača DS-u. To su    vidljiva nehomogenost koalicione vlade i izmeštanje odlučivanja na nivo koalicionih pregovora; zatim   loš odnos između obećanja, ostvarenja i objašnjenja zašto se nešto nije ostvarilo i konačno, povezano sa ovim,   veoma loša komunikacija vezana za svetsku ekonomsku krizu. Ona jeste pogodila kompletnu svetsku ekonomiju, ali su se u Srbiji čule vrlo loše procene - od toga da je kriza naša šansa, preko toga da će zaobići Srbiju, do toga da smo izašli iz krize, iako građani to ne primećuju. Sve je to dovelo do pada standarda i izneverenih očekivanja i masovnog stava da Srbija ne ide u dobrom pravcu. A za to može biti kriva jedino Vlast, koja onda gubi na popularnosti. Opoziciji je, pri tom, olakšan posao u toliko što je dovoljno da konstatuje da je loše i ne mora nužno da nudi jasne alternative. Koliko je čvrsta podrška birača naprednjacima? Kako bi na nju mogli uticati potezi poput najave mogućeg otkazivanja „mitinga na stiroporu?“ SNS je, kao i DS, „masovna“ stranka i kao takva ne može da ima lojalnost svojih simpatizera koja se može nazvati strasnom, ali svakako ima za tu veličinu veoma solidnu čvrstinu podrške, a kako je to stranka koja najozbiljnije pretenduje na vlast mora da ima i veliki broj onih koji su spremni da se na različite načine angažuju u stranici. I dokle god SNS bude kritikovao vlast, u situaciji velikog nezadovoljstva građana Srbije, ta čvrstina podrške će se održavati. Problemi mogu nastati kada se uđe u bilo kakve konkretne akcije – bilo da se radi o jasnom stavu o aktuelnim političkim pitanjima, ili o jasnom obećanju sa rokom da će se nešto uraditi, jer tada će se stvoriti mogućnost da i njihovi birači počnu da kritikuju svoju stranku ili da je naprosto „ne razumeju“. U tom smislu mi se čini da je „miting na stiroporu“ bio taktički loš potez. Naime, čak i da se započne, krajne je neizvesno dokle bi on došao i nije nemoguće zamisliti scenario da se izbori ne raspisuju, a da miting vremenom gubi na intenzitetu, što otvara prostor za razočarenje među onima koji priželjkuju smenu vlasti, a to su glasači kojima se obraća SNS. S druge strane, otkazivanje mitinga je takođe jedna konkretna akcija i sigurno će biti pristalica ili potencijalnih pristalica SNS koji će u tome videti slabost stranke i njenog rukovodstva. Verovatno će se pojaviti i popularne teorije zavere – gde će se spekulisati i sa dogovorom vlasti i opozicije – što ne ide u prilog ni jednima, ni drugima. Da li bi formiranje „velike koalicije“ DS i SNS ugrozilo rejtinge tih stranaka kod birača? Distanca između demokrata i naprednjaka je smanjena i sada je moguće sresti ljude koji se dvoume između te dve stranke i one koji su bili za jednu od njih, a sada su za drugu. Međutim, ipak su i dalje većina simpatizera jedne, ujedno i protivnici druge stranke i ni jednima ni drugima ne bi bilo lako da objasne svojim simpatizerima nekakvu koaliciju, a da i ne izgube deo svojih birača Kakve su šanse Mlađana Dinkića i njegovih Ujedinjenih regiona da pređu cenzus? S kim bi oni, eventualno, mogli da formiraju predizbornu koaliciju a da takav savez ne bude kontraproduktivan u očima birača? Čini mi se, čak iako je Dinkić nešto izgubio na ličnom rejtingu zbog svih događanja oko Vlade i iznuđene rekonstrukcije, da  je svakako povećao vidljivost URS-a i šansu da dođe do više glasača. No kako je to udruženje, a ne ideološki povezan skup stranaka, potrebno je puno truda da se održi ta koalicija i veoma je teško zamisliti da će pronaći nekog velikog koalicionog saveznika pre izbora. Pre verujem da će taktika biti da se obezbedi što više malih saveznika. Kako bi eventualni dolazak Vojislava Šešelja uticao na odnos snaga na političkoj sceni? Više ni ta opcija nije nemoguća, mada je daleko od toga da može sa njom da se računa. Ono što verujem da je sigurno – to je da će, ako se pojavi, Šešelj uneti dosta nove dinamike u političku arenu, posebno ako to bude u predizbornom vremenu. Ne znam koliko bi uticao, jer to nismo merili, ali sam skoro siguran da bi uspeo da obezbedi siguran prelazak cenzusa radikalima i da će napadati pre svega SNS i DS. Da li priča o evropskim integracijama još uvek ima motivaciono dejstvo za birače, ili su neke druge teme u prvom planu?   Priča o evropskim integracijama je značajna, ali ona sada više ne deli strane kao što je nekada delila. Uostalom kada pogledate koje stranke se deklarišu kao proevropske, vidite da je skoro 90 posto birača opredeljeno za njih. Uveren sam da bi protivljenje evrointegracijama donelo gubitak glasova, ali ne verujem da zalaganje za EU može da bude osnovna tema za osvajanje birača. Mislim da će u narednim izborima lični standard biti građanima na prvom mestu i da će se opredeljivati za one stranke koje im stvore realističnu nadu - jer će verovatno većina stranka obećavati i bolju ekonomsku budućnost i nekorumpiranu državu i evropsku perspektivu.