Informaciono društvo

Među nazivima rekonstruisanih ministarstava Srbije jedino Ministarstvo kulture od pre neki dan u svom imenu sadrži sintagmu koja do sada nije postojala. Ona glasi – Ministarstvo kulture, informacija i informacionog društva. Reči kultura i informacija datiraju još iz rimskih vremena. Sintagma informaciono društvo je stara tek nekoliko decenija. Skovao ga je američki sociolog Danijel Bel 1973. godine u studiji „Pojava postindustijskog društva“. Nova ekonomija sveta, po Belu, počivaće na društvu teorijskog znanja, vođenom informacijama, u kom će ideologije biti izlišne. Ministarstvo i sam ministar će morati da se dobro informišu da bi utvrdili sferu svoje delatnosti na koje ih obavezuje primena principa informacionog društva, koje je i samo evoluiralo od nastanka do danas. Jedno od osnovnih postulata informacionog društva jeste da snaga savremenog društva nije u snazi mišića koje proizvodi konkretnu robu, već, po Negriju i Gingridžu, u proizvodnji nematerijalnih dobara, sticanjem informacija ekonomijom znanja. Moderno društvo 21. veka oslanja se na znanje kao izvor prosperiteta. „Znanje je moć“, kao da je naša poslovica naslutila postindustrijsku prednost informacionog društva. Atribut informaciono ne znači da tu novu stranicu svetskog poretka treba svoditi na informatiku, kompjutere i internet, već na kulturu informisanja u najširem smislu. Otkako je informaciono društvo postala prihvaćena ideologija postindustrijskog društva u razvijenim zemljama, taj pojam je doživeo ozbiljne kritike. Ono je možda ostvarivo u razvijenom kapitalizmu, ali kako tu idealnu virtuelnu proizvodnju ostvariti u zemlji u kojoj je problem i proizvodnja najelementarnije opipljive robe? Nije samo Ministarstvo kulture svojim nazivom obavezno da od Srbije stvori zemlju po principima poslednje reči razvijenog kapitalizma. To je odgovorni posao koji čeka, i ostala ministarstva, Vladu i celo društvo Srbije, kao filozofski, ideološki i stvarnosti učinak. Pogrešnom primenom naći ćemo se na ivici sunovrata u tom dvorcu ni na nebu ni na zemlji utopističke virtuelnosti informacionog društva.