Kraj partijske države

Ulicama Hrvatske demonstriraju siromašni i nezadovoljni ljudi, državne institucije su pred urušavanjem, pa bi vanredni parlamentarni izbori olakšali situaciju, procenjeno je prošle sedmice u vrhu državne vlasti na zagrebačkom Pantovčaku. Predsednik Ivo Josipović pozvao je sve stranke na konsultacije zbog nesigurnog stanja u koje je zemlja zapala, pa je izvesno da će ove jeseni građani, pre zakonskog roka, birati zastupnike u parlamentu i novu vladu. Premijerka Jadranka Kosor potcenila je demonstrante i njihove poruke, ali i čuvenu medijsku sklonost konvertitstvu. Ona ne uspeva da izađe iz političkog blata svoga prethodnika Ive Sanadera, mediji je zaobilaze, demonstranti sramote, a svako ko se pozove na svoje elementarno građansko pravo piše joj pisma uvredljivog sadržaja, naziva ju „petparačkom skojevkom“ i licemernom tirankom. Ukratko, Kosorova je u Hrvatskoj danas postala „laka meta“, a to više govori o stanju u društvu, nego o njoj samoj. Frustracije se prazne na sve moguće načine i politička etikecija više nije na ceni. Premijerka se nije pojavila u parlamentu i tamo rekla šta misli o demonstracijama, pa je zato uzalud čekala da predstavnici stranaka dođu u Vladu i kažu šta misle o evropskom kursu Hrvatske. Umesto u Banske dvore, svi koji danas misle na svoje političke karijere, otišli su na Pantovčak kod Josipovića. Čak je i jedan Ante Đapić, istrošeni političar desne Hrvatske stranke prava izjavio da bi bilo kakva veza s vladajućom HDZ i sadašnjom vladom za desnicu bila poput ukrcavanja na Titanik. Premijerku su zaobišli i privrednici, kojima je guverner Narodne banke Željko Rohatinski, za građane inače drugi najpopularniji čovek u zemlji iza Josipovića, bez znanja vlade na raspolaganje stavio 850 miliona evra da bi pokrenuli razvojne projekte i potakli zapošljavanje. Krediti Vlade koji su traženi u istu svrhu uslovljeni su ogromnim kamatama, a tamo se, kažu, ionako samo priča, a ništa ne preduzima. Zli jezici, kakvih se danas prema premijerki pruža zaista mnogo, reći će da je jedino njeno državotvorno dostignuće to što je u ovakvoj situaciji odlučila da bude kuma četvrtom detetu Slobodanke i Tihomira Purde. Premijerka je zato od predsednika tražila odgovor na pitanje ima li ili nema njegovu podršku u pregovorima s Evropskom unijom za koje se Hrvatska nada da će ih okončati do kraja juna. Otišla je nezadovoljna nejasnim odgovorom i ispravno zaključila da je njena vlada otpisana, baš kao i stranka koja je od devedesetih, s malim prekidima, vodila zemlju. Nezavisni analitičari procenili su da je HDZ za to vreme opljačkao zemlju za otprilike deset milijardi evra, zatvorio ju u dvorištance ograđeno ksenofobijom i hranio mitovima o sopstvenoj veličini i važnosti. To je naličje godina „ponosa i slave“ u kojima je sve do danas živela većina stanovništva Hrvatske, njene političke elite i sve državne institucije. Buđenje je ponižavajuće, a stvarnost turobna. Pogotovo kad svako drugo veče demonstranti obilaze drugi punkt nacionalnog razočarenja. Ispred gradske vlade Zagreba se gradonačelniku Milanu Bandiću viče „Izlazi lopove!“ i izvikuje ime već antologijskog prestoničkog zatvora Remetinec u kome je poslednje dane političkog staža odradio praktično svaki drugi HDZ-ov političar. A onda je usledio šok za one „nedodirljive“ u zemlji sa blizu 95 odsto rimokatoličkih vernika. Nekoliko stotina demonstranata stiglo je jedne noći pred katedralu na Kaptolu i tada se zaorilo „Popovi, lopovi!“, „Pedofili, izlazite van!“, „Biskupi, gubite se iz pozlaćenih palača!“ Okupljeni su pred crkvom skandirali deset zapovedi, ponavljajući kao refren onu „Ne ukradi, ne ukradi!“ I tada je konačno i moralni uzor domaćih katolika, kardinal i zagrebački nadbiskup Josip Bozanić rekao što misli o ljutim masama sa hrvatskih ulica. Bile su to potresne reči o boli klera koji ne može više da gleda patnju ljudi: „Svaka muka ljudi s kojima živimo i naša je muka, a svaka njihova radost i naša radost“, poručio je pastir, ali su te reči još pojačale bes demonstranata zbog besramne hipokrizije. Jer, u Zagrebu svaki vernik može da pogleda zgradu Vojnog ordinarijata i novu Nadbiskupsku palatu spremnu za skori dolazak pape Benedikta Šesnaestog. Građena je u vreme najveće krize, zauzima šest hiljada metara kvadratnih, a fasada joj je obložena poludragim kamenjem, pa samo metar kvadratni obložen oniksom košta dve hiljade evra. Unutra su apartmani za biskupe, podna grejanja, bazeni, đakuzi- kade, panoramski liftovi, pozlaćene sanitarije. I, naravno, sve je po propisima, računi su čisti, drago kamenje je navodno stiglo kao dar iz Vatikana. A Kaptol nije smatrao nemoralnim da takav dar prima u vreme kad verničko stado gladuje, a njegovo se nezadovoljstvo valja ulicama. Upravo suprotno: zauzeo se za odlučnu borbu protiv anarhista, liberala, ateista, komunista, satanista. Pa kad je jedan od urednika Hrvatske televizije nedavno zaključio kako se demonstrantima davalo previše medijskog prostora, a uprava TV kuće po uzoru na neke arapske zemlje ukinula zaposlenim pristup društvenim mrežama poput Fejsbuka i Tvitera, bio je to samo početak egzorcizma današnjeg hrvatskog društva. HDZ-ova partijska država se bliži svom kraju a onda će se videti ko je i šta je ostalo u ruševinama građanskog društva Hrvatske.