Nije se opametio

Poštovana gospođo Mališić, Obraćam Vam se kao zamenici glavnog urednika časopisa NIN sa molbom da svom kolegi, takođe zameniku urednika, prenesete poruku koja se tiče uređivačke politike lista u kome zajedno radite. Obavešten sam da je u poslednjem broju nedeljnika NIN, Vaš kolega Stojan, objavio kolumnu u kojoj mudruje o trenutnim događanjima u vezi sa političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, pa sa neke visine mudraca i moralne veličine daje sebi dozvolu da kritikuje sve i svakoga, objašnjavajući čitalaštvu šta se zapravo dešava. Iako mislim da osoba – u srpskoj javnosti poznata kao urednik mafijaških glasila poput „Balkana”, tabloida čija je jedina uloga bila opstrukcija suđenja ubicama Zorana Đinđića, promocija Zvezdana, Legije, braće Simović i ostalih ološa i njihovih advokata – u nekom normalnom društvu ne bi o toj temi smeo ni reč da progovori, moje obraćanje Vama nije uzrokovano tim povodom. Vaše je pravo i pravo vaših vlasnika, da takvim osobama dozvoljavate da pišu o toj temi, posebno ako se to uklapa u vašu uređivačku politiku, ako verujete da je to dobro za ugled novina u kojima radite, a još donosi i profit vlasnicima – onda je, svakako, iluzorno o tome polemisati. Povod mog obraćanja Vama je zloupotreba pozicije novinara i funkcije zamenika urednika koju Stojan Drčelić u NIN-u obavlja. Naime, u toj poslednjoj kolumni koju je Stojan napisao, na silu i bez ikakve veze sa pomenutim tekstom ubacio je moje ime, i verovatno po njegovom mišljenju neku duhovitu dosetku koja glasi “…ko bi znao da je Beba Popović živ da Đinđić nije mrtav”. Da je ovo napisao bilo koji drugi novinar Vašeg lista, ja ne bih reagovao. Pomislio bih da iz legla Vrzića, Reljića, Ikonića, Milosavljevićke i sličnih, ništa bolje i ne može da se kaže. Smatrao bih da novi redakcijski tim nastavlja tradiciju da o meni piše na silu, kao što su i ovi kvazinovinari radili, koristeći klevete i laži, dodvoravajući se šefici kriminalne grupe LJiljani Nedeljković i dugogodišnjem neformalnom uredniku NIN-a Radetu Bulatoviću (samo u jednom broju NIN-a, nakon ukidanja „Sablje“, o meni je objavljeno šest tekstova!). Međutim, činjenica da je to napisao Sojan, govori da je u pitanju zloupotreba teme, novinskog prostora i pre svega funkcije koju obavlja.. Zašto? Zato što Stojan najbolje zna da li sam i koliko sam živ! Zato što je Stojan, doskoro, u ratama, plaćao kaznu na koju ga je sud osudio jer je u jednom od tih mafijaških glasila u kojima je radio i koje je uređivao o meni pisao laži i klevete! Naravno, u sklopu promocije ubica i opstrukcije zvaničnih optužnica. Znao je Stojan vrlo dobro da sam živ, kada me je po hodnicima Palate pravde vukao za rukav i molio da povučem tužbu, nudeći zauzvrat sve što treba, ali nije prihvatio moj predlog da objavi demanti, jer se to mafijaško glasilo po viđenom scenariju ugasilo, a Stojan nije želeo da u “Blicu”, novom listu u kome je našao uhlebljenje, to piše jer bi mu, po njegovim rečima, to “štetilo kod kolega”! Znao je Stojan da sam živ i kada je molio i zvao Bruna Vekarića, opet zloupotrebljavajući položaj novinara, da zamenik specijalnog tužioca zove mog advokata i moli ga da prihvati da kaznu plaća u ratama, jer nema para! Znao je Stojan odlično koliko sam živ kad je svaki čas zvao mog advokata Antu Boškovića i cvileo da mu se oprosti kamata ili da mu se da još malo vremena, verujući “da se Beba Popović neće ljutiti na njega “. Znao je Stojan najbolje koliko sam živ, jer mu nisam dozvolio da izbegne plaćanje kazne, pa je do poslednjeg dinara, sve kako je sud naložio, morao i da plati. Prošlo je vreme, Stojan je kaznu platio, ali se nije opametio. Muči Stojana činjenica da ga je neko pred sudom raskrinkao i još naterao da plati. Nije mu pomoglo ni to što se na sudu branio da se u novinama ništa nije pitao, da su novine čiji je on bio urednik uređivali drugi, da su tekstovi donošeni već napisani od Aca Tomića i Borislava Mikelića, a da je sve to morao da radi jer mu je trebao posao! Zaboravila je (ili nije) stručna javnost, ko je Stojan, pa je promovisan u nekakvog važnog urednika, tobože uglednog nedeljnika i sad Stojan sa tih pozicija analizira, savetuje, mudruje, daje vrednosne sudove, kritikuje, piše o političkoj pozadini?! I pomislio je Stojan, evo prilike da se sveti, da on svoje lične frustracije rešava kroz funkciju zamenika, da prostor u novinama u kojima radi, koristi za lične ratove. Naravno da je ovo neprimereno i neprihvatljivo u profesionalnom novinarstvu, kao što je potpuno očekivano i normalno od osobe koja je uređivala novine koje su promovisale Legiju, Zvezdana i sve njihove teorije. Poštovana gospođo Mališić, Samo je jedan povod mog obraćanja Vama. Da Vam saopštim činjenice i da Vas zamolim da prenesete Stojanu poruku da, ako još jednom zloupotrebi položaj i funkciju koju je dobio u „Ringijeru“, kako bi se meni svetio zbog sudske kazne koju je morao da plati, biću prinuđen da se onda i ja bavim njime i njegovim delom i da tražim od lista u kome radite da te tekstove objavljuje. Kako će činjenice o Stojanu dodatno oštetiti ionako srozan ugled nedeljnika NIN, verujem da ćete sve učiniti da ga u njegovim zloupotrebama sprečite. P. S. Razloge zbog čega sam izbegao da pismo pišem glavnom uredniku zadržaću za sebe. Naravno da shodno profesionalnim normama u novinarstvu, ali i zakona o informisanju, očekujem da ovo pismo objavite u sledećem broju vašeg nedeljnika. Odgovor našeg urednika objavićemo u sledećem broju