Hladne obloge

Nikada dosad nismo tako istrajno držali palčeve kao za nuklearnu elektranu Fukušima u Japanu. Nekih 13 dana posle zemljotresa i havarije na elektrani, u celom svetu osećaju se nelagoda i strah od jonizujućeg zračenja i radijacione bolesti koja zna da se završi smrću. Strah je zasnovan na istorijskoj istini, realan je i duboko ukorenjen u svesti ljudi. Radijaciju i H - zrake otkrio je Vilhem Rendgen 1895. a godinu dana kasnije, ljubopitljivi Nikola Tesla poturio je svoje prste pod izvor zračenja, zadobivši tom prilikom opekotine. O čudnom događaju napisao je članak u kome je tvrdio, doduše pogrešno, da su oštećenja kože njegovih prstiju nastala dejstvom ozona. Danas ima mnogo ljudi koji nisu zaboravili šta su sve Japanci preživeli avgusta 1945. posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, a ni 26. april 1986. kada je došlo do katastrofalne havarije u Černobilju. Pamtim da je tog 26. aprila u Beogradu bilo promenljivo prolećno vreme. Vest o kvaru na nuklearnom reaktoru u Černobilju u ondašnjem SSSR-u, brzo se proširila. Na radiju su davana uputstva o preventivnim merama ukoliko dođe do radijacije. Dr Ilija Plećaš, direktor Institut za zaštitu od zračenja i za zaštitu životne sredine u Vinči, sada me podseća da je tog dana izmereno 8 radijacionih jedinica u vazduhu iznad Beograda, što je normalna vrednost. U narednih nekoliko dana, ništa se nije menjalo. A onda je 1. maja pala kiša ne prestajući da lije. Na tlu je registrovano 220-280 radijacionih jedinica. Bilo je to znatno iznad normalnih vrednosti, ali daleko od doze koja bi izazvala radijacionu bolest. Ipak, napetost je rasla. Sećam se da sam pobacao dečje i sopstvene patike koje smo prethodno nosili na Adi. Znao sam da skidanje ozračene odeće smanjuje opasnost od radijacione bolesti za 90 odsto. Sutradan, po prestanku kiše, u vazduhu je izmereno 13 radijacionih jedinica, koliko ih ima i danas i koliko će ostati zauvek. Razliku od pet jedinica fizičari smatraju zanemarljivom. Od 11. marta, kobnog za Fukušimu, pa do danas, na raspolaganju su izveštaji o normalnom stepenu radijacije u Srbiji. Oni svakodnevno pristižu iz četiri izvora: iz Vinče, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i sa odgovarajućih instituta u Novom Sadu i u Kragujevcu. Radijaciona bolest (povraćanje, proliv, glavobolja i groznica, a kasnije gubitak kose, oštećenje koštane srži, poremećaj sastava krvi i infekcije) od koje svi strepimo, nastaje samo posle veoma velikih doza zračenja. Male doze dobro se tolerišu. Da nije tako onda ne bi bilo ni rendgenskih snimanja, a skeneri bi stali. Međutim, zarad dijagnostike, mnogi pacijenti se izlažu znatno većim dozama zračenja od onog u Fukušimi. Kad bolesnika sa malignim tumorom mozga, posle operacije pošaljemo na dodatno zračenje, računamo da će mozak pretrpeti apsorpciju radijacije 20.000 puta veću od dozvoljene godišnje granice, a pet puta veću od zračenja koje je posle eksplozije u Černobilju pogodilo prisutne vatrogasce. Pokušajmo sa poređenjem ozračenih i neozračenih osoba tokom dugog vremenskog perioda. Posle eksplozije nuklearnih bombi bačenih na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, 66 odsto stanovnika u ta dva grada preživelo je narednih pet godina, odnosno 1950. godinu. Zaključno s 2000. godinom, 7,9 odsto tih ljudi umrlo je od raka, upoređeno sa 7,5 odsto umrlih stanovnika iz istog razloga, ali u delu Japana u kome nisu bili izloženi radioaktivnom zračenju. O ovome ima više u Radiation Research, sveska 162, str. 377. Devet dana od zemljotresa i cunamija, Fukušima će dobiti, po svoj prilici, betonski sarkofag, što znači da će biti - pod kontrolom. Neprekidnim polivanjem reaktora hladnom vodom, njihov porast temperatura zaustavljen je. Srećom po sve nas, do radijacije izvan zone od 20-30 km oko Fukušime nije došlo, pre svega zbog veštine i brzine kojom su Japanci hladili reaktore, a s druge strane, zbog prirodne vazdušne struje koja se na visini od 10-15 km kreće oko Zemlje brzinom od 400 km na sat i to od zapada prema istoku, dakle u suprotnom pravcu od Evrope, bolje rečeno prema zapadnoj obali SAD. Kako stvari za sada stoje, u okolini Fukušime registrovan je nizak stepen radijacije koja se očitava i na travi, drveću i povrću. Tragova radijacije ima i u svežem mleku. Organizam sve to lako toleriše. U ostalim delovima Japana radijacija je normalna i ne ugrožava ljude. Zbog toga smo svi srećni, jer ti ljudi su heroji i zaslužuju saosećanje i poštovanje.