Tender propao, ostalo neizvesno

Tender za prodaju Telekoma Srbija propao je, a hoće li se, kada i na koji način, opet prodavati nacionalni operater niko u Vladi Srbije ne ume da kaže. Jedina pristigla ponuda na traljavo vođenom tenderu, koju je dao Telekom Austrija, daleko je ispod tražene cene za 51 odsto akcija. Umesto 1,4 milijarde evra, Austrijanci su ponudili 950 i dodatnih 450 miliona za investicije. Nezvanično se može čuti da su Austrijanci ponudili 800 miliona bezuslovno, a 150 miliona uslovno (ako im Antimonopolska komisija odobri da zadrže i Vip mobajl), što je, uz inače nisku cenu, dodatni razlog za odbijanje ponude, jer se uslovne ponude ne mogu prihvatiti. I sami Austrijanci saopštili su da je njihova ponuda uslovna, te da je usledila nakon detaljne analize i procene poslovanja i imovine Telekoma Srbije. Malo je verovatno da će se do ponedeljka 28. marta, do kada Radna grupa za prodaju Telekoma treba da se konačno izjasni o ponudi Austrijanaca, naći dogovor. Neuspehom tendera javnost nije iznenađena. On je od raspisivanja, izbora Siti grupe za privatizacionog savetnika, konfuzije oko procenta državnih akcija koje se prodaju, nejasnoća oko toga šta se zapravo prodaje, praćen oštrim protivljenjem i negodovanjem. Posledice neuspeha tendera dvojake su - Vlada Srbije ostala je bez očekivanih 840 miliona evra za 31 odsto akcija, koji su planirani za infrastrukturu i najvećim delom otplatu dugova, ali verovatno i gora posledica jeste činjenica da će najuspešnije srpsko preduzeće, zbog loše vođenog tendera pretrpeti štetu. Upravo zato danas niko u Vladi ne zna šta dalje sa prodajom Telekoma. Odgovor na pitanje hoće li se besplatne akcije deliti bez obzira na ishod tendera, odnosno hoće li se, kako je ranije najavljeno, najesen Telekom Srbija transformisati iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo i listirati na berzi, NIN nije uspeo da dobije ni u Ministarstvu ekonomije, ni u Radnoj grupi za prodaju ni u Agenciji za privatizaciju. Zakon o podeli besplatnih akcija nalaže da se ova obaveza ispuni i da se građanima podeli 15, a sadašnjim i bivšim zaposlenima oko 6, dakle u zbiru 21 odsto. Ako bi se to desilo, već najesen Telekom Srbija bio bi listiran na berzi, a potencijalni kupci, pre svih Dojče telekom (koji već ima 20 odsto) mogao bi od građana otkupiti preostalih 21 odsto akcija i to po nižoj ceni. Sa 41 odsto akcija, bio bi u daleko boljoj poziciji i sa većim mogućnostima pritiska na Vladu da proda i svoj paket akcija. „Nakon neuspeha tendera logično je pretpostaviti da bi vrednost akcija Telekoma na berzi bila niža od tražene na tenderu. Zato nije logično da Vlada sada to učini, iako Zakon o podeli akcija to nalaže. Međutim, taj zakon je i do sada toliko puta menjan da ne bi bilo iznenađenja da ga i sada prilagode potrebama države“, objašnjava za NIN Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza“. On objašnjava da izlazak na berzu ne menja mogućnost prodaje, ali menja stvari u pogledu reperne cene, zbog čega se državi ne isplati da sada ide na berzu.