Vladin adut zvani grejs period

Vlada je posavetovala banke da učine ono što bi one, pre ili kasnije, uradile i same. Upravo ova rečenica profesora LJubomira Madžara najtačnije objašnjava šta je suština najnovije mere Vlade Srbije za pomoć kreditno ugroženim građanima. I što je još bitnije, posavetovala ih je da to učine u predvečerje izborne utakmice, kada je već postalo očigledno da su političke partije u Srbiji otpočele sa predizbornim kampanjama. Otuda i objašnjenje zašto se mere usmerene ka zaduženim građanima Srbije donose pre mera namenjenih privredi, iako se za razliku od privrede, građani još uvek svrstavaju u uredne platiše. I svi nadležni, od centralne banke, preko ministara u vladi, do samih poslovnih banaka tvrde da nema mesta za brigu i da građani i dalje uredno vraćaju kredite. Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu potvrđuje sumnju da je reč o predizbornoj kampanji. „Ova mera bi imala mnogo više smisla ukoliko bi se odnosila na privredu, jer bi mogla uticati na rast proizvodnje, a ovako kako je dizajnirana usmerena je ka ublažavanju isključivo socijalnih problema. Takođe, treba imati na umu da je NBS još ranije donela set mera koje omogućavaju reprogram kredita, što dodatno potkrepljuje dilemu da je li je ova mera deo predizborne kampanje“, kaže Fabris. Isto to misle i ekonomisti okupljeni oko MAT-a. Prema rečima Stojana Stamenkovića, logičnije bi bilo da je ovaj skup mera donet za sektor preduzeća, a ne stanovništva. „Ovako, efekti ove mere biće kratkoročni i reklo bi se da će populistički efekat biti značajniji od ekonomskog“, kažu u MAT-u. Naime, zabrinuta za svoje građane koji su ostali bez posla ili one kojima je rata kredita znatno povećana što zbog drastičnog pada dinara u protekle dve godine, što zbog nominalnog smanjenja plate, Vlada je odlučila da sa bankama dogovori dve godine neplaćanja kredita koje su kreditno ugroženi građani uzeli. Oni koji su imali sreće da sačuvaju posao, moći će da smanje svoje mesečne rate za oko 50 evra, odnosno da u naredne dve godine vraćaju samo kamatu, ali ne i glavnicu, dok će onima koji su ostali bez posla vraćanje kredita biti stopirano u pomenute dve godine, ali će im se godine otplate za isto toliko povećati. Drugim rečima, „premijer Cvetković se ponaša kao brižni otac nacije ne bi li mu to donelo neki politički poen“, kaže Madžar. Da je to tako potvrđuje i šuškanje struke da se ovaj reprogram mogao uraditi i bez Vlade. NJena uloga je, ukoliko se izuzmu pomenuti politički poeni, potpuno suvišna. Jer bankarima, koji, kako tvrde, odavno primenjuju reprogram ili refinansiranje sa klijentima koji nisu u mogućnosti da na vreme izmiruju svoje rate, dovoljne su i odluke Narodne banke Srbije koje bi omogućile da se reprogram sa pojedinačnog preseli na masovniji nivo. Narodna banka, tačnije njen Izvršni odbor to je i učinio. Usvojena je odluka pod nazivom „odluka o izmenama i dopunama odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki“, a koja bi bankama trebalo da omogući veću fleksibilnost prilikom procene kreditne sposobnosti klijenta. Dakle, korigovanjem odnosa prosečnih prihoda nekog klijenta sa njegovom zaduženošću, povećavanjem ove granice, bankama se otvara mogućnost da dodatno povećaju rizik plasmana, ali će sa druge strane imati koristi od „peglanja“ bilansa. I tu je najveći interes banaka da učestvuju u ovom programu, jer je po trenutnim propisima, reprogram išao, kako kažu bankari, na teret kapitala banke. Zato je odluku države pozdravio i Upravni odbor Udruženja banaka Srbije i preporučio bankama da ga prihvate, mada, kako za NIN kaže Draginja Đurić, predsednica Upravnog odbora UBS-a i direktorka Inteza banke, banke još uvek čekaju na preciznija uputstva odluke koju je donela centralna banka. “Određivanje kreditne sposobnosti klijenta na osnovu prosečne potrošačke korpe je dosta nejasno. Ne razumem kako će se ta korpa utvrđivati i na osnovu nje meriti kreditna sposobnost“, kaže Draginja Đurić. Kada to postane jasno, tek tada će sa preciznošću moći da govori o uslovima i početku ovog programa. Odgovor na njihovu nedoumicu stigao je ubrzo od guvernera centralne banke Dejana Šoškića koji je objasnio da će se od sada od mesečnih prihoda nekog klijenta oduzimati vrednost minimalne potrošačke korpe za jednog člana domaćinstva. Preciznije, za razliku od dosadašnjeg pravila da kreditna zaduženost po osnovu svih kredita i pozjamica banke ne sme biti veća od 30 ili 50 odsto plate (stambeni kredit), sada će klijent celu mesečnu platu, izuzimajući oko 10.000 dinara za osnovne potrebe, moći da ostavi u banci kako bi izmirio mesečne rate. U Narodnoj banci kažu da banke mogu početi sa primenom ovih mera, dok bankari kažu da im je ostalo samo da „doteraju“ svoje konačne ponude. Profesor LJubomir Madžar ubeđen je da su banke jedva dočekale ovakav Vladin program, jer on više pogoduje njima, nego onima zbog kojih je sačinjen, to jest dužnicima. „Dopada mi se što država nije uslovila banke da prihvate ovaj program, već je on dobrovoljan. Ne sumnjam međutim da će banke to prihvatiti, jer one kroz to obezbeđuju veći obim plasmana. Takođe, realno je očekivati da će i kroz kamatne stope naplatiti uslugu koju su ponudile klijentima.“ I Stojan Stamenković kaže da banke mogu imati dvostruku korist od novih mera. „Banke će obračunavati i naplaćivati veće kamatne stope, a delimično će i očistiti svoje bilanse od loših kredita i osloboditi deo sredstava iz rezervisanja koja su po osnovu njih već formirana“. Pošto je očigledno da banke dobijaju relaksaciju svojih bilansa zbog odluka Narodne banke, a vlast, moguće je, glasove onih koji su sada odahnuli zbog rata manjih za 50 evra, ostaje da se zapitamo šta dobijaju građani kojima je ova mera i namenjena. Da li će im ovo zaista doneti olakšanje ili samo odložiti njihove muke na najduže dve godine? Do trenutka kada se rate vrate na staro, a poček prođe. Na pitanje šta bi uradio da se nalazi na mestu nekog od kreditno ugroženih građana Srbije, Madžar odgovara: „Gledao bih na svaki mogući način da izbegnem to uzimanje grejs perioda, jer alternativa je uvek skuplja. Ali ako je to jedino rešenje, bolje je da sudnji dan dođe za dve godine, nego sada“. I Đorđe Đukić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže da je onima koji su u prethodne dve godine ostali bez posla ovo jedina šansa da ne ostanu bez stana ili nekog drugog instrumenta obezbeđenja. „U redu je olakšati građanima koji su u bezizlaznoj situaciji, isto kao što je u redu olakšati bankama da se očuvanje socijalnog mira usled produženog dejstva krize ne prevaljuje preko njihovog kapitala“. Ipak, i Đukić upozorava da pomeranje roka otplate ima rizike, bez obzira na to što se rata neće uvećati nakon isteka grejs perioda. Najpre, zbog povećanja euribora, preciznije kamatne stope Evropske centralne banke, koja će, kaže Đorđe Đukić, neminovno rasti u narednim godinama. Pošto su kamatne stope u Srbiji, a pre svega one za stambene kredite, vezane za vrednost euribora, mogu se očekivati veće kamate. I na to još i veće rate zbog oscilacije kursa dinara, jer su krediti između ostalog i vezani valutnom klauzulom. Ni LJubomir Madžar, a ni Đorđe Đukić ne dele optimizam premijera Mirka Cvetkovića da će nakon dve godine ekonomska slika Srbije biti bolja, te će ovi sada kreditno ugroženi građani postati ponovo sposobni da na vreme izmiruju svoje rate. Profesor Madžar kaže da razume premijerov optimizam, jer je on za to plaćen, ali da ne vidi čime je taj optimizam potkrepljen. Isto misli i Đorđe Đukić. „Ne vidim sistemske mere koje bi dovele do rastuće količine proizvoda za izvoz. Nismo u stanju da iskoristimo ni povoljnosti koje nam se nude sporazumima o slobodnoj trgovini, jer nemamo proizvodnju. Sa druge strane, nema ni reforme javnog sektora koja je ovde glavni generator rasta inflacije“. Nikola Fabris dodaje da reprogram, kao privremena mera, jedino i ima smisla ukoliko se krene od pretpostavke da će za dve godine biti mnogo bolje. „Ako je sada izuzetno teška situacija, a za dve godine će biti značajno bolja i tada će građani lakše moći da otplaćuju kredite, onda se postavlja pitanje zašto ova mera nije doneta u jeku krize, kada je situacija bila mnogo nepovoljnija“, pita Fabris. On kaže i da će grejs period svakako olakšati položaj prezaduženih građana, ali neće rešiti njihove probleme, već će im dati samo privremeni predah. Potencijalni korisnici reprograma • oni koji su ostali bez posla • oni kojima se povećala rata iznad dozvoljenog • oni koji su u docnji ne dužoj od 180 dana • oni čiji rok otplate je veći od godinu dana Uslovi reprograma • maksimalni poček od 24 meseca • rok otplate se povećava za dužinu počeka • tokom perioda počeka plaća se samo kamata • mogućnost produženja roka otplate bez počeka Efekti mera • rata manja za 50 evra mesečno • ukupan efekat 2,26 milijardi dinara • procena broja korisnika oko 500.000 Uslovi za poček Reprogram kredita moći će da dogovore svi zaduženi čiji rok otplate prelazi godinu dana, bilo da su uzeli stambeni, potrošački, gotovinski ili neku drugu vrstu kredita. Jedino ograničenje odnosi se na one koji su uzeli neki od manjih kredita, sa rokom otplate koji ne prelazi tri godine ili 36 meseci. NJihov grejs period ne može biti veći od polovine preostalog vremena otplate kredita. Pojašnjenja radi, ukoliko je neko uzeo gotovinski kredit na tri godine i vratio je već 12 rata, dobiće poček od maksimalno godinu dana. Sa druge strane, na grejs period nemaju pravo građani koji su uzeli subvencionisani gotovinski ili potrošački kredit, oni korisnici kredita kojima je već ugovoreni grejs period u toku, kao ni oni kojima su banke već odobrile reprogram ili refinansiranje dugova.