Bečki valcer ili španska sapunica

Da će pregovori sa austrijskim kupcem o kupovini Telekoma Srbija biti teški, niko nije sumnjao, ali da će trajati u ovoliko produžetaka i uz ovoliko muka, malo ko se nadao. Radna grupa za prodaju Telekoma donela je u utorak odluku da omogući Telekomu Austrija i drugi produžetak roka za popravljanje ponude do traženih 1,4 milijarde evra za 51 odsto akcija Telekoma Srbija. Novi rok je 3. maj, a odluka je doneta na zahtev Austrijanaca, koji su umesto nove ponude poslali molbu za novi rok. U drugom produžetku srpska strana bi trebalo da se izbori za željenu cenu od 1,4 milijarde evra, a Telekom Austrija da sačeka i konačnu odluku Antimonopolske komisije o mogućnosti da u Srbiji ima dva mobilna operatera - VIP i MTS. Spremnost Vlade Srbije da nakon otvaranja jedine ponude pristigle za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma Srbija, koju je dao Telekom Austrija (ponuđeno je 950 miliona evra za akcije i 450 za investicije), uđe u direktne pregovore, a ne odbaci ponudu kao neispravnu, pokazala je javnosti, ali i samom ponuđaču, da je Vladi očajnički potrebno da ovaj tender uspe. Pritisnuta besparicom, zahtevima javnog sektora i potrebama predizborne godine, čini se da Vlada malo koju proceduru, propis ili nezavisnu instituciju neće baciti pod noge, samo da dobije traženi novac. Bečki kupac umeo je brzo da iskoristi stečenu prednost nad Vladom, dovedenom u nezgodnu poziciju ne samo zbog činjenice da je umesto pompezno najavljivane četiri ponude, stigla samo jedna i to za 40 odsto niža od tražene cene, već i zbog mogućih pitanja o tome kako to da nema kupca za najbolju srpsku kompaniju. Da li zbog njenih loših rezultata ili zbog traljavo vođenog tendera, u kome je bilo toliko nejasnoća i pravnih nedoumica da niko ozbiljan nije hteo da se upusti u takvu neizvesnost? Raspisan na brzinu, očito više iz političkih razloga i sa nadom da će Nemci, kao najozbiljnije zainteresovani za kupovinu, na svoj način pružiti podršku, tender je u ranu jesen prošle godine već zapao u ćorsokak. Pokazalo se da je procena srpske vlade da će prodaja Telekoma doneti i političke poene, bila sasvim pogrešna. Nemci su jesenas Vladi jasno stavili do znanja da nema mešanja politike i biznisa, te da prodajom Telekoma ne mogu na bilo koji način usloviti jaču podršku Nemačke na evropskom putu. Nespreman da plati više od 1,2 milijarde evra, ali ne gubeći zainteresovanost za srpsku kompaniju, Dojče telekom se ipak potrudio da rastera druge kupce. Pre svega preko grčkog Otea, od čije je odluke hoće li prodavati svojih 20 odsto akcija, zavisilo učešće mnogih. Naime, malo koja kompanija želela je da plati Telekom, u kome je sa 20 odsto i ogromnim upravljačkim pravima prisutan i Dojče telekom preko grčkog Otea. Zato je za uspeh tendera od presudnog značaja bio pristanak Grka da prodaju svoj udeo, a on je stigao prekasno. Toliko kasno da su i Rusi i Francuzi u međuvremenu odustali. Uz ovu, političku grešku u koracima, „igrajući samo na Nemce“, Vlada je ipak pravila i mnogo drugih, sasvim neobjašnjivih. Od izbora privatizacionog savetnika - Siti grupe, za koji su odmah počele da pljušte optužbe o sukobu interesa, jer istovremeno radi i za Dojče telekom, preko nejasnoća o tome šta se prodaje i da li Ustav Srbije uopšte dozvoljava prodaju infrastrukture, do toga da samo deset dana pred kraj tendera kupci nisu znali da li grčki partner Ote prodaje svojih 20 odsto akcija ili ne. Jedna od grešaka je i pristanak na toliko izdašan socijalni program sa sindikatima (po kome u narednih pet godina nema otpuštanja, već samo dobrovoljnih odlazaka uz 1.400 evra po godini staža), koji je rasterivao i ono malo zainteresovanih kupaca. Frans telekom je, kako se nezvanično saznaje, upravo to naveo kao razlog za odustajanje. Epilog je bila samo jedna ponuda - Telekoma Austrija, a Vlada pred izborom da li da pokuša da kroz dalje pregovore i beskrajne ustupke spasi šta se spasiti može ili da prizna svoj neuspeh. Odlučila se na ono prvo, po cenu da prekrši ne samo tendersku proceduru u daljim pregovorima, da se izloži mogućoj tužbi ostalih nezadovoljnih kandidata, već i da uruši ionako slab ugled Komisije za zaštitu konkurencije, čija odluka o sudbini VIP-a danas državi vredi 450 miliona evra. Iako iz ove komisije uporno stižu tvrdnje da nisu pod pritiskom Vlade i da rade u normalnim rokovima (a oni ističu 12. maja), već je nezvanično nagovešteno da bi odluka po zahtevu Telekoma Austrija o koncentraciji kapitala, odnosno o mogućnosti da imaju istovremeno i VIP i Telekom Srbija, mogla stići i do kraja aprila. I odgovor je već gotovo izvestan - neće biti odobreno spajanje dva operatera i udvajanje frekvencija, ali hoće mogućnost da Telekom Austrija bude vlasnik dva odvojena operatera koja moraju imati zasebne račune i poslovanje. Iako stručna javnost upozorava da bi time Telekom Austrija držao čak 71 odsto tržišta mobilnih komunikacija, odgovor ponuđen srpskoj javnosti, ali i Evropskoj komisiji, koja ima slične sumnje, jeste da će monopola biti, ali ne i njegove zloupotrebe. Za to će se pobrinuti Ratel (Republička agencija za elektronske komunikacije), koji će ubuduće moći da reguliše, odnosno propisuje maksimalne cene i kod mobilnih usluga, a ne kao do sada samo kod fiksne telefonije i kablovskih usluga. Na pitanje zatvaranja tržišta telekomunikacija, na kome će postojati duopol (Telekom Austrija i Telenor), zbog kojeg će malo koji novi igrač biti voljan da dođe, ostali smo bez odgovora. Nedoumice će nam verovatno biti rešene u novom roku od 20 dana za dalje pregovore, za koje javnost nema previše razumevanja. „Dalje otezanje pregovora govori o tome da je Vlada u ekonomskom ćorsokaku i da teško može da odoli zahtevima za povećanje plata i penzija. A za to su joj potrebne pare“, objašnjava za NIN ekonomista Miodrag Zec. Ovakvim pregovorima, smatra on, urušava se kredibilitet Srbije. „Smatram da pod ovim uslovima ne bi trebalo prodavati Telekom. Tim pre što nemamo garancije da će novac od prodaje biti kvalitetno upotrebljen, dakle da će otići za infrastrukturne projekte. Sve ukazuje da bi bio `pojeden` za plate i penzije “, tvrdi Zec. I Sindikat Telekoma Srbija oštro se protivi daljim pregovorima sa austrijskim kupcem. „Ovakvi produžeci pregovora nisu legalni i mi smo protiv toga. Oni favorizuju samo jednog kupca, a sindikat će pažljivo pratiti kakav će dogovor biti postignut i hoće li biti plaćena cifra od 1, 4 milijarde evra“, kaže za NIN Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata Telekoma Srbija. Kompletna stručna javnost osudila je ovakav način prodaje, sve više nalik španskoj seriji, u kojoj svaka epizoda donosi iznenađenja i neočekivane obrte. A upućeni ih još ne isključuju. Zato većina veruje da je tender u kome se nije znalo šta se tačno prodaje (da li i grčkih 20 odsto i infrastruktura), u kojim rokovima i po kojoj ceni, predstavlja još jednu blamažu Vlade Srbije. Upravo tako očajno vođen tender, od koga najviše štete trpi upravo prodavano preduzeće je, kako se saznaje, i glavni razlog ovonedeljnog povlačenja generalnog direktora Telekoma Srbija Branka Radujka, koji je tri godine uspešno vodio ovu kompaniju. NJega će, barem do moguće prodaje, na tom mestu zameniti Predrag Ćulibrk, dosadašnji direktor Telekoma Srpska. Mnogi i u Radujkovoj ostavci vide potvrdu skorog dogovora sa Austrijancima, jer je on još ranije nagovestio svoj odlazak nakon prodaje kompanije. Cvetković: Tri opcije U utorak, poslednjeg dana u produženom roku od 15 dana, koji je Vlada Srbije ostavila Telekomu Austrija da poboljša ponudu, premijer Mirko Cvetković je novinarima objasnio da su moguće tri opcije - da Telekom Austrija ponudi 1,4 milijarde evra, da ne poboljša finansijsku ponudu, što bi za Srbiju bilo neprihvatljivo, dok bi treća opcija bila da poboljšaju ponudu, ali da ona bude ispod 1,4 milijarde evra za većinski udeo u srpskom Telekomu. U tom slučaju, kako je objasnio Cvetković, otvorili bi se novi pregovori da Telekom Austrija poboljša svoju ponudu. Ova treća opcija predmet je brojnih spekulacija u javnosti. Tako se, čak i u dobro upućenim krugovima, može čuti da je u razmatranju i opcija da Telekom Austrija kupi samo 31 odsto akcija od Vlade Srbije, dok bi paket od 20 odsto grčkih akcija, koje drži Ote, navodno kupio Dojče telekom. Nemačka kompanija je inače suvlasnik Otea, sa vlasništvom od 30 odsto. Iako se čini da ova opcija ni po sadašnjim uslovima tendera nije moguća, jer se valjda podrazumeva da se 51 odsto prodaje istom kupcu, dosadašnja iskustva govore da je u Srbiji sve moguće. Upućeni tvrde da bi u tom slučaju Vlada za svojih 31 odsto dobila 840 miliona evra od Austrijanaca, što bi, srazmerno procentu odgovaralo traženoj cifri od 1, 4 milijarde za 51 odsto. Kako bi se “prebili” Nemci i Grci, za našu vladu bilo bi manje bitno. Nije to prvi put da se spominje zajednički nastup Austrijanaca i Nemaca oko ove kupovine. Naime, Vlada Srbije bila je izložena zajedničkom pritisku DT-a i TA da obori početnu cenu, a pominjane su i opcije da bi u slučaju da Nemci kupe Telekom, Austrijanci od njih preuzeli dva manja operatera u Crnoj Gori i BiH, gde bi Dojče telekom imao probleme sa monopolom zbog kupovine srpskog operatera (poseduje Telekom Srpska i Mtel). Ko je mogući kupac? Jedina ponuda na tenderu za Telekom Srbija stigla je od Telekoma Austrija, kompanije koja posluje skoro svuda u regionu. Tako su osim u matičnoj Austriji, gde rade kao A1, prisutni u Bugarskoj preko Mobiltela, u Belorusiji preko Velkoma, Vipnet u Hrvatskoj, Si mobil u Sloveniji, Vip operator u Makedoniji i kao Mobilkom u Lihtenštajnu. U Srbiji su prisutni već četiri godine kao treći mobilni operater - Vip mobile, sa 1, 4 miliona korisnika i tržišnim učešćem od 14 odsto. Telekom Austrija ima oko 2, 3 miliona korisnika fiksne telefonije i 19, 8 miliona korisnika mobilne . Ima više od 16.500 zaposlenih, a prošlogodišnji prihod iznosio je 4, 65 milijardi evra.