19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
“Naravno da nagrada znači, ali kada dođe tako da nemate nikakve bliske veze ni sa žirijem ni sa ljudima koji je dodeljuju”, kaže Radmila Stanković, novinar NIN-a, dobitnica ovogodišnjeg “Zlatnog beočuga” za novinarstvo. Posebno ako se zna da je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice (koja nagradu dodeljuje) Miodrag Đukić, “u vreme kad je bio ministar za kulturu Srbije bio i moj omiljeni lik za prozivanje”, kaže gospođa Stanković, koja je tada bila urednik Kulturne rubrike u Borbi.
A u obrazloženju nagrade koja je po 33. put dodeljena za trajni doprinos kulturi - stoji da je Radmila Stanković “kao dugogodišnji novinar u svojim brojnim tekstovima i intervjuima ne samo u NIN-u nego i u Večernjim novostima, Vjesniku, Borbi i Nedeljnom telegrafu, novinama u kojima je radila, promovisala ideje i vrednosti kulture, suprotstavljala se lošim potezima i lošoj praksi ljudi na vlasti bez obzira na to koji predznak nosili i uvek je to činila sa valjanim razlogom bez pristrasnosti”.
- Drago mi je da je neko napisao to obrazloženje, ali ja i dalje mislim da je nezavisan novinar najgora pozicija koju možete sebi da priuštite. Iako i dalje tvrdim da nezavisno novinarstvo ne postoji. U stvari i danas i ovde, sve se opet svodi na partijsko novinarstvo protiv čega sam se celog života borila. Dosta je besmisleno da sada lamentiram nad tim jer se moje novinarsko finale igralo godinu i po dana na sudu, i završilo se tako da je ministar kulture odustao od tužbe. Ja sam u svom pokušaju da budem nezavisan novinar očigledno završila sa jednim lepim priznanjem koje mene intimno veseli. Novinarstvo je ostalo partijsko. Zato mogu i da se začudim zašto sam uopšte dobila tu nagradu.
# Z. L.
