Identitet Beopolisa

Prošlo je godinu dana od kada je beogradska knjižara Beopolis iseljena iz Doma omladina u Euro centar, i za to vreme, kako za NIN kaže Aleksandar Ninković, vlasnik knjižare, trudili su se da potvrde identitet Beopolisa koji su izgradili desetogodišnjim radom: „Mislim da nam je to u dobroj meri i uspelo, ali isto tako mislim i da je to posao koji je i dalje pred nama. Kada govorim o identitetu mislim na činjenicu da mi nećemo postati još jedna u lancu prodavnica-supermarketa knjiga, potrudićemo se da i nadalje što više razgovaramo sa našim posetiocima, da budemo knjižara sa stavom i mišljenjem, da održimo tu atmosferu okupljanja i razgovora u knjižari jer je, između ostalog, i u tome istinski značaj postojanja knjižara za kulturu u nekoj sredini“, kaže Ninković. Kada su početkom prošle godine bukvalno preko noći morali da se isele iz Doma omladine, gradske vlasti su obećale pomoć, i da je Euro centar samo privremeno rešenje: „Gradske vlasti nisu učinile ama baš ništa da nam pomognu, osim na rečima, naravno. Euro centar se u ovom trenutku čini kao trajno rešenje“, kaže vlasnik knjižare. Ono što još uvek opterećuje Beopolis je veliki trošak zakupa prostora, iako im je Euro centar izašao u susret i po tom pitanju. „Dakle ono što bi trebalo da se dogodi, a da budućnost Beopolisa ne bude ugrožena čak ni u ovim smutnim vremenima je zakup prostora po podnošljivoj tarifi. Verujem da bi Grad tu mogao da nam pomogne, naravno pod uslovom da odgovorni u budućoj prestonici kulture 2020. procene da je jedna ovakva knjižara kao što je Beopolis iz ma kog razloga važna za Beograd“, kaže Ninković.