Strah od domino-efekta

Krajem marta parlament nije prihvatio mere štednje koje je predložila Vlada. Premijer Žoze Sokrateš je praktično odmah podneo ostavku. Samo dan kasnije, agencija Fič, jedna od tri najveće svetske kuće za kreditni rejting, snizila je bonitet Portugala, što je bilo jasno upozorenje budućim investitorima. Početkom ovog meseca, zvanično je zatražena finansijska pomoć od EU, uz priznanje da se zemlja suočava sa bilansnim slomom. Pomoć, naravno, već stiže. Najmanja i najslabija ekonomija među zemljama evrozone je u finansijskom nokdaunu, bez šansi da sama i bez pomoći ustane. Mada se prethodnih meseci Vlada trudila da održi likvidnost, investitori su vidljivo bivali sve nervozniji zbog straha da Lisabon neće biti u mogućnosti da plati svoje dugove. Programi štednje koji su bili unutrašnje rešenje, četiri puta su doživeli fijasko u parlamentu, a protesti na ulicama su odbacivali svaku varijantu “stezanja kaiša”. Prošle godine tamošnji zvaničnici su baš zbog tog socijalnog momenta okrenuli glavu kada je nuđena pomoć, ne želeći da uslovi tog velikog zajma neminovno blokiraju na više godina životni standard koji je inače padao. Pritisak koji su pravile ostale evropske zemlje da se pomoć prihvati, verujući da će tako biti posle Grčke i Irske sprečen krah i opasnost prelivanja dužničke krize, nije doneo rezultate. Sve je odbijano do pre nekoliko dana, a cena je sada verovatno mnogo veća i teža za svakodnevicu Portugala. Prinosi na portugalske državne obveznice s rokom dospeća od 10 godina dostigli su posle ostavke Vlade najviši nivo u istoriji evrozone od devet odsto, tako da je bilo jasno koliko je visoka i neodrživa cena autonomnog zaduživanja. Zna se da 15. aprila stiže na naplatu 4,2 milijarde evra a vrlo brzo potom još 4,8 milijardi To je užasno mnogo novca u kratkom periodu i Vlada u ostavci nije imala kud, već je morala da prizna nerešivost problema i zatraži pomoć. „Naše banke i kompanije uvidele su da je njihov rejting tako nizak kakav nikada nije bio. Uvek sam govorio da bi traženje pomoći spolja bio krajnji korak, ali smo došli do tog trenutka”, izgovorio je Sokrateš, premijer u ostavci, obraćajući se posredstvom kamera “urbi et orbi”, istakavši istovremeno kako je to „iznad svega, u nacionalnom interesu“ Šta se u svakodnevici događa, najbolje je objasnio Rikardo Espirito Santo, predsednik upravnog odbora banke “Espirito Santo”. „U situaciji smo u kojoj banke trpe gubitke. U sadašnjim okolnostima više ne možemo da odobravamo kredite javnim kompanijama ili državi“, jasno je poručio klijentima. Uzrok finansijskih problema Portugala je nizak privredni rast u prethodnoj deceniji, u proseku 0,7 odsto godišnje. U istom periodu nagomilani su ogromni dugovi kako bi se finansirao zapadnoevropski standard, ocenjuje agencija Asošijeted pres. Epilog je gubitak poverenja kreditora, a investitori su tražili ogromne kamate na zajmove zemlji koju su smatrali rizičnom. Predsednik Portugala Anibal Kavaho Silva je, nemajući kud posle ostavke predsednika vlade i priznanja da se slom dogodio, doneo odluku o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora 5. juna, ali to samo po sebi neće smiriti i smanjiti finansijsku krizu. Analitičari očekuju da će Portugalu biti potrebno minimum 60, a na gornjoj granici 80 milijardi evra pomoći, što je iznos koji je „nezamisliv“ za evropske finansije. Ta količina novca identična je sumi koju je, na primer, zvanično odlučila da uštedi Nemačka u naredne tri godine. Ipak, predsednik Evropske komisije i nekadašnji portugalski premijer Žoze Manuel Barozo poručio je u saopštenju da će zahtev Portugala „biti prosleđen i obrađen najbrže moguće“. Neki analitičari kažu da je kriza u ovoj zemlji izbila u najgorem mogućem trenutku. Evropska centralna banka je odlučila da zbog rasta inflacije u 17 zemalja evrozone podigne kamatne stope, što će sigurno stvoriti dodatne probleme za zemlje opterećene dugovima. Statistička agencija Evropske unije, Evrostat, saopštila je da su potrošačke cene u evrozoni u martu bile 2,6 odsto više u odnosu na isti mesec lani. Sve to komplikuje život siromašnijim članicama EU, gde Portugal nesporno spada. Velika Britanija je kroz poruku svog visokog zvaničnika već objasnila da su bilateralni krediti dati Irskoj „veoma poseban slučaj“ i da nešto slično „nije na stolu“ za Portugal. Skoro polovina stanovnika Nemačke, najveće i najstabilnije ekonomije evrozone, ne želi da njihova zemlja učestvuje u pružanju finansijske pomoći članicama EU kojima preti bankrot, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja tamošnjeg javnog mnjenja. Ipak, jasno je, EU ne može i neće ostaviti svoje skoro bankrot članice na cedilu, pa ni Portugal, jer će se po principu spojenih sudova, ako se ne interveniše, mnogo toga preliti u zdravije ekonomije u uniji. Na dan kada ovaj tekst ide u štampu (utorak 12. april), eksperti Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF borave u Lisabonu kako bi se precizirala finansijska pomoć. Šanse da će manjinska vlada Žozea Sokrateša, koja je pala pre dvadesetak dana, uspeti da uvede rigorozne mere štednje i okonča ambiciozan program privatizacije, vrlo su skromne. To će morati da učini nova vlada posle junskih izbora, biće to sigurno traženo. Neminovno je umanjenje budžeta državnih fondacija i lokalnih vlasti, drastično smanjenje otpremnina u javnom sektoru, uvođenje poreza na penzije i povećanje participacije za lekove. Detalji i uslovi pomoći će se znati za dan, najviše dva. Ipak, jasno je da pare sigurno neće biti date tek onako, bez striktnih obaveza primaoca pomoći. A para ima, jer EU raspolaže posebnim Fondom evropskih rezervi za pomoć ugroženim zemljama članicama u kojem je, nakon isplate 195 milijardi evra pomoći za Grčku i Irsku, preostalo još 665 milijardi evra. Najnoviji slučaj finansijskog kraha Portugala samo će ubrzati realizaciju ideje koju predlaže i na kojoj insistira Nemačka, a podržava Francuska. Reč je o modelu „Evropa sa dve brzine”, koji podrazumeva zbližavanje ekonomija osnivača EU - Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Luksemburga i Holandije, što bi dovelo do čvršćeg integracionog procesa i ubrzanog ekonomskog rasta. Protivnici, međutim, upozoravaju da bi ovaj recept doveo do raspada evrozone, budući da bi njegovom primenom bila nastavljena praksa da bogatije članice dobijaju više novca iz evropskih fondova. Portugalski slom i neminovnost pomoći, biće svakako povod za mnoge izmene unutar Unije, pod uslovom da se ne nastavi taj domino-proces propadanja manje razvijenih privreda unutar EU, koja užasno strepi od nečeg sličnog u Španiji uprkos demantiju iz te zemlje. Tada bi slučajevi Grčke, Irske i Portugala bili „mala maca“. Enciklopedijske činjenice Republika Portugal se nalazi na zapadu i jugozapadu Iberijskog poluostrva u jugozapadnoj Evropi i najzapadnija je zemlja kontinentalne Evrope. U sastav Portugala ulaze dva arhipelaga u Atlantiku, Azori i Madeira. Dobar deo XX veka, (1927-1974) je provela pod desničarskom diktaturom, a 25. aprila 1974, levo orijentisani vojni puč zvani „Revolucija karanfila“ zbacio je represivni režim posle čega je zemlja prošla kroz velike demokratske reforme. Godine 1975. Portugal je dao nezavisnost svojim preostalim kolonijama. Portugal je osnivač NATO-a a od 1986. član je Evropske ekonomske zajednice, današnje Evropske unije. Ekonomija zemlje je trpela zbog revolucije 1974. godine i zbog kolonijalnog rata u Africi i gubitka prihoda iz kolonija. Oporavak je podstaknut članstvom u Evropskoj uniji. Poljoprivreda čija je proizvodnja slaba, zapošljava jedva četvrtinu aktivnog stanovništva. Zemlja izvozi vino, povrće i voće, drvo i plutu, ali zato uvozi žitarice i ribu. Tekstilna industrija prednjači sa četvrtinom zaposlenih u industriji, a zatim slede metalurgija, montaža automobila, elektronska, kožna, drvna i prehrambena industrija. Uvoz uveliko prevazilazi izvoz.