Ubistvo džojstikom

Na velikom ekranu je prenos uživo sa razdaljine od više hiljada kilometara: na pustom drumu jedan čovek vozi auto u kojem je i njegova porodica. NJega posmatra službenik sa rukom na džojstiku u sobi punoj kompjutera i mapa u američkoj državi Virdžinija. Kada je vozilo stalo, a vozač izašao, džojstik je pomeren: blesak eksplozije je ispunio ekran i čovek je bio mrtav. Jedna bespilotna letelica tipa „predator“ je ispalila raketu i prenosila slike smrti navodnog terorističkog vođe u graničnom području Pakistana sa Avganistanom. Porodica je navodno ostala nepovređena, ako je verovati američkim izvorima. Poznato je da CIA već niz godina u borbi protiv Al kaide i talibana koristi bespilotne letelice. Agencija je donela i merila koga od navodnih terorista treba samo uloviti ili likvidirati. Iako CIA negira da se tu radi o hladnokrvnom ubistvu, kritike ovih metoda su glasne i u Americi, posebno kad je 17. marta ove godine u jednom napadu na zapadu Pakistana ubijeno preko 40 ljudi, od toga više civila. Ovaj napad je ozbiljno opteretio odnose SAD i Pakistana. Uprkos svemu broj ovakvih ubistava dramatično je porastao tokom Obamine vlade i ove sporne metode su postale integralni deo strategije u borbi protiv terorizma. Naravno da Obama ne učestvuje u pravljenju spiska žrtava niti određuje datum i način njihovog ubistva. Vlada, a posebno Stejt dipartment negiraju da su ikada videli takvu listu i tvrde da samo CIA pravi „liste za odstrel“. Neki stručnjaci za borbu protiv terorizma kažu da su predsednik Obama i njegovi savetnici skloniji ovom diskutabilnom i veoma agresivnom pristupu, jer izgleda praktičniji: vladini službenici više vole da eliminišu osumnjičene za terorizam, nego da ih hapse i drže po zatvorima. „Manje je razloga za hapšenja nego za ubijanje i Obamina administracija je u pravu što je pribegla ciljanim ubijanjima“, napisao je Kenet Anderson, profesor prava sa univerziteta Ameriken u Vašingtonu. Jedan od tvoraca ove doktrine je DŽon Rico, nekadašnji visoki funkcioner CIA. On se posle 11. septembra 2001. našao u centru ovih kontroverznih zbivanja. Bio je, kako kaže, „do grla” u programu predsednika Buša vezanom za ispitivanja navodnih terorista u tajnim zatvorima, lociranim u Avganistanu i drugim zemljama. Danas, on se otvoreno hvali: „Koliko profesora prava je potpisalo punomoćje za smrt?” Brz je u naglašavanju da su pripreme rađene na razuman način i da je bilo važno da lično posmatra ubijanje nekih visokih osumnjičenih terorista. Tvrdi da se brinuo da se to uradi na najčistiji mogući način. Ponekad su, seća se Rico, dokazi protiv neke osobe bili tanki i pravnici bi rekli svojim potčinjenima: „Momci, niste napravili slučaj.” Nekad bi opravdanje bilo kako se mislilo da će osoba biti na nekom sastanku. Bilo je to, međutim, nedovoljno i memorandum bi bio vraćen. Telegrami koji su bili „spremni za udar” su imali sledeći zaključak: „Stoga, tražimo odobrenje za metu za smrtonosnu operaciju.” Postojalo je mesto za potpis generalnog savetnika CIA zajedno sa rečju „saglasan.” Rico kaže da je viđao otprilike jedan telegram svakog meseca, a stalno je bilo oko 30 osoba koji su bili mete. Mnogi od njih su sada mrtvi, ali ne svi, među njima i najtraženiji Osama bin Laden. Kako ističu kritičari ove metode, vladini organi treba da prođu kroz zamršeniji legalistički proces da bi dobili odobrenje da prisluškuju nekog u domovini nego da učine nekog metom smrtonosne akcije u inostranstvu. CIA je ogorčena što je bila kritikovana zbog odobravanja metoda oštrih ispitivanja osumnjičenih za terorizam pod torturom za vreme Buša, a nema mnogo povike oko ubrzanog tempa smrtonosnih operacija pod Obamom, koji je laureat Nobelove nagrade za mir. Od 2004. do 2008. godine Buš je odobrio 42 napada bespilotnih letelica, prema podacima New America Foundation. Za vreme Obaminog mandata broj se više nego učetvorostručio: najnovije brojanje pokazuje180. Najviše džojstik akcija je bilo 2009. godine – čak 53. U proteklim godinama tako je ubijeno oko hiljadu osumnjičenih terorista i preko sto civila. Mučeni zatvorenici su ipak preživeli, primećuje Rico, dok danas osumnjičeni teroristi često ne prežive. Prošlog decembra, hiljade gnevnih ljudi je izašlo na ulice Islamabada da protestuje protiv napada bespilotnih letelica i da iskažu podršku stanovniku brdske oblasti Vaziristan, Karimu Kanu, čiji su sin i brat ubijeni u napadu 2009. godine i koji je podneo tužbu protiv SAD. Iako je pakistanska vlada uvek formalno protestovala protiv akcija „predatora“, ona je donedavno prikriveno podržavala te napade, pa čak davala i koordinate skloništa ili mesta okupljanja navodnih terorista, kako pokazuju američke depeše objavljene na Vikiliksu. Vašington insistira da ciljano ubijanje počiva na solidnim osnovama, ali mnogi stručnjaci se ne slažu sa time. Geri Solis sa DŽordžtaun univerziteta, autor knjige Zakon o oružanom konfliktu, kaže da su ljudi u CIA koji navode bespilotne letelice civili direktno angažovani u neprijateljskim dejstvima, tj. aktu koji ih čini „nezakonitim borcima” i moguće je da budu podvrgnuti krivičnom gonjenju.