Kako dođe, tako prođe

Zahvaljujem se vašem novinaru Radmili Stanković što sam iz njenog intervjua sa profesorom (direktorom Bitef teatra) Nenadom Prokićem uspela da se upoznam sa jednim Kopernikancem ili nečim sličnim. Hvala, jer da to nisam pročitala ne bih mogla da poverujem u toliku količinu politikantstva plasiranog kroz priču o teatru, dramskim pravcima 20. veka, idejama Ataturka, Đordana Bruna, graditeljima i razgraditeljima i svim onim što je mladi stručnjak ispričao. Završio je profesor visoke škole a ne kao neki tamo koji eto bez visokih škola ne umeju da se koriste i svojim nedvojbenim talentima a on može da govori o svemu pa i o onome o čemu ili nije učio ili ništa ne zna.

Reče kako mi Srbi izgubismo Kosovo a pravimo se da nam to nije jasno. Onda da nam Vojvodinu pokloniše 1918. godine, doduše ne imenova darodavca. Potom mu sve naše manastire izgradiše Grci. E tu već prekipe čaša. Znate li Vi, Nenade Prokiću, ko je izgradio najveći broj ruskih crkava i svega drugog što krasi tu veliku zemlju. Bili su to oni koje su Petar Veliki i takođe Velika Katarina pozvali iz Italije, Nemačke, skandinavskih zemalja i čitavog sveta da urade ono što je najlepše i što najbolje umeju. Ko ih je za to platio suvim zlatom, dao im posede, imena ulica i parkova pa i ime jednog rođaka moga muža. To su učinili Petar i Katarina. Ko je gradio evropske (italijanske) bogomolje no naši neimari. Valjda ste čitali Lazu Kostića iz sopstvene struke dramaturgije. Verovatno niste znali da je Ajfelovu kulu projektovao Nemac Ajfel. Francuzi, ti po Vama umereni nacionalisti, zovu je Efelova kula da se ne bi znalo da ju je projektovao Nemac. Koliko je stranaca gradilo kule i gradove širom planete mogla bih danima da vam nabrajam kad mi ne bi bilo jasno da je ovo što pišete pa čak i o našoj kuhinji čisto politikanstvo. Mi ni danas ne znamo ko je sve predvodio u ovoj zemlji jagnjeće brigade i jeo pečenu voletinu ali znamo kako kad nam stranci dođu u goste da izvinite na izrazu ožderu se baš tom našom nacionalnom hranom. Pisala bih Vam o tome šta sve umni ljudi pišu o nama i onima koji nas ignorišu i osuđuju za sve i svašta, a dodaću samo ovo.

Da biste nekako bar malo ublažili sve ono što ste rekli, ishvalili ste našu mladost i to neku specijalnu. Pretpostavljam onu koja se ovde školovala “za džabaka” pa sada svoju pamet prodaje po svetu za mnogo rada i nešto više novca daleko od zemlje i roditelja koji samuju i jaduju a oni koji su ostali ne pripadaju sorti vunderkinda. Kakvi ih profesori uče, vidimo gledajući kvizove. Neshvatljivo je neznanje učesnika sa završenim fakultetima pogotovo kad su teme nacionalna istorija i književnost. Slažem se sa Vama da bi nam bilo bolje da smo se udružili sa Zapadom ali što nam to nije uspelo nije našom krivicom jer ako ste čitali pre nekoliko dana u medijima - ono što svakodnevno sme da izgovori 94. godišnji Čerčilov papagaj, ne sme nijedan Srbin. Pa gde je tu priča? Vi ste dramaturg pa nam je ispričajte bez laži i izmišljotina radi onoga što valjda znate. Kako dođe, tako prođe, a to je vlast.

Gordana Banović,

Beograd