Al kaida traži novog vođu

Hiljade Amerikanaca izašlo je na ulice da proslavi kraj deset godina duge potrage za Bin Ladenom i njegovu smrt. Predsednik Obama prethodno je obavestio naciju i svet o ovoj pobedi: ”Ovo je veliki dan za Ameriku. Pravda je izvršena” , rekao je on, napominjući da je “svet sada bolje mesto”. Zatim je cela Amerika počela da slavi. Osama bin Laden postavio je terorizam kao temu broj jedan na svetskoj sceni i deset godina bio neuhvatljivi lider najvećeg zapadnog neprijatelja koji se zajedničkim imenom nazivao – islamskim terorizmom. Tako je treći američki predsednik koji se bori sa terorizmom svoj mandat počeo obećanjem da će pobediti Bin Ladena i dve godine kasnije našao se u prilici da objavi da je obećanje ispunjeno. Politički trijumf Baraka Obame zasenio je u ovom trenutku sve drugo i već su počele procene oko toga koliko će mu ova akcija doneti poena na predstojećim izborima sledeće godine i učiniti ga teško pobedivim. Da će se ponovo kandidovati sadašnji predsednik objavio je početkom aprila, dok je plan napada na Osamino sklonište još uvek bilo tajna. Mesec dana kasnije Obama je heroj nacije, a čestitke stižu sa svih strana sveta. “Ovo je pobeda Amerike, ali i svih demokratija sveta”, poručio mu je Silvio Berluskoni, a slične poruke stigle su i od Dejvida Kameruna, Angele Merkel, Sarkozija... Preko Rusije do Novog Zelanda, retko ko je propustio da pozdravi Obamin trijumf. Kakve će, međutim, posledice zaista imati Bin Ladenova smrt i koliko će svet postati bolje mesto bez njega, kako je Obama izjavio, još uvek niko ne može sa sigurnošću da proceni. “Ponosan sam što je poslednje što je Bin Laden video na zemlji bio naoružani vojnik SAD”, izjavio je Ajk Skelton, kongresmen iz Misurija, ali je upravo zato procenjeno da je povećana mogućnost napada protiv Amerikanaca i najavljeno je da pojedine ambasade privremeno mogu da budu zatvorene. Britanske vlasti su takođe povećale mere bezbednosti u ambasadama, a šef diplomatije Vilijem Hejg upozorio je na mogućnost da u narednim nedeljama Al kaida pojača svoje aktivnosti. Istovremeno, dok je Zapad slavio, Ismail Hanija, lider Hamasa, poručio je: “Ovo je ubistvo arapskog svetog ratnika. Ovo smatramo nastavkom američke politike zasnovane na prolivanju muslimanske krvi”. Iz Pakistana je od talibana stigla poruka: “Idite sada, pošto je misija završena”, ali zapadne sile odgovaraju da stvar nije gotova, da borba protiv terorizma mora da se nastavi, da problem talibana još uvek nije rešen i sve u svemu, povlačenja neće biti. Naprotiv, ovo bi trebalo da pruži dodatnu motivaciju za borbu, između ostalog i državama čije su snage angažovane u Avganistanu, a koje su već na ivici da izađu iz avanture ISAF. Bin Ladena više nema, ali se ispostavilo da je, predviđajući mogućnost da bude uhvaćen i ubijen, svoje ingerencije, još 2001. godine, preneo upravo vrhovnom telu talibana - Savetu Šura. Što se Pakistana tiče, pojedini analitičari veruju da je nekakva domaća podrška američkim snagama u ovoj akciji ipak bila neophodna, ali od većine se može čuti da je međusobno poverenje Amerike i Pakistana ravno nuli. Arapskog princa terorizma, kako su ga mediji nazivali, više nema, ali se poruka koju je ostavio još pre deset godina ponovo vratila u sećanje “Moj život ili smrt nisu važni. Buđenje je počelo”, rekao je tada Bin Laden, a za svet tek sada nastupa period u kome će se videti da li je bio u pravu. Trenutni pobednici slave između ostalog i svoja očekivanja da će u budućnosti biti manje nasilja i nadaju se da će ova trijumfalna psihološka pobeda na istom nivou poraziti Bin Ladenove sledbenike. Sa druge strane, postoje procene da bi Al kaida mogla da intenzivira svoje akcije upravo zato da bi pokazala da nije mrtva. “Ono što mi zovemo terorizmom za muslimanski svet je otpor”, izjavio je Endrju Baševič, profesor međunarodnih odnosa na Bostonskom univerzitetu. “Ne zaboravite: mi smo u ratu u Avganistanu, još uvek smo u Iraku, imamo novi rat u Libiji. Mi kažemo da su naše akcije usmerene ka miru, ali nije teško razumeti da nas ljudi na drugoj strani sveta vide kao agresore. I mislim da je to ono što vodi u terorističke akcije protiv SAD i saveznika. To se neće promeniti samo zato što više nema Bin Ladena.” Ključno pitanje u ovom trenutku je kako će se Al kaida konsolidovati i ko će se izboriti za mesto novog vođe. Bin Ladena svakako neće biti lako zameniti, on je uspeo da izgradi imidž beskompromisnog borca, čoveka koji je odustao od udobnog života da bi se borio najpre osamdesetih protiv Sovjeta u Avganistanu, a zatim globalno, protiv svih koji su predstavljali pretnju muslimanskoj braći. Otac napada 11. septembra, imao je dovoljno snažan autoritet da bude centar inače prilično difuzne organizacije kakva je Al kaida. Decentralizacija je oduvek bila glavna strategija, pa je ono što se naziva Al kaidom bio kišobran pod kojim se okupljalo mnogo različitih grupa rasutih širom islamskog sveta. One su se tokom devedesetih naglo množile, ali su najvažnije regionalne grupe ostale – na arapskom poluostrvu (najviše u Jemenu), u Magrebu (uglavnom Alžiru) i u Iraku. Uglavnom nezavisne od glavnog vođstva, bazirane na lokalnoj istoriji, finansirane iz različitih izvora, delile su ipak osećaj borbe za zajednički cilj i odanost ciljevima koje je postavio duhovni vođa Bin Laden. Jezgro je pored njega činio i njegov egipatski partner Al Zavahiri, kao i nekoliko prijatelja u Pakistanu. Zavahiri je još živ, veoma poštovan, ali je daleko od harizme do pre neki dan najtraženijeg čoveka na svetu. On je prema svim procenama sada glavni čovek Al kaide, ali je veoma daleko od moći koju je imao njegov pokojni prijatelj i isto tako daleko od uloge stvarnog naslednika. Na pomolu su, naravno, i eventualno novi lideri o kojima Zapad još vek ne zna mnogo, ali čije ambicije ne zaostaju za Zavahirijem. Među njima su Ilzas Kašmiri, Pakistanac, koji je učestvovao u napadu u Mumbaju i planirao napad u Danskoj. Takođe Seif al Adel, istaknuti član Al kaide, koji se trenutno nalazi u Iranu, ali nije isključeno da bi se sada mogao vratiti u planine na granici Pakistana i Avganistana. Tu je i Abu DŽaha al Libi, teolog iz Libije, čiji ugled nije zanemarljiv. Svi oni već su se pokazali kao planeri napada poslednjih godina, pripremljeni su, radikalni i ambiciozni. I, što ih u ovom trenutku najviše preporučuje – neće odustati. Na raspolaganju su im sve operativne mogućnosti koje su imali i pre. “On je otišao, ali to ne znači da je opasnost nestala” smatra dr Brajan Kalfano, politički analitičar. “U Americi postoji tendencija da se kaže - završili smo sa tim. Mislim da je to greška i da naši stratezi ne misle tako, ali me brine da javnost tako misli. Ovo nije Di Dej.” Ideologija koju je Bin Laden učinio globalnom i dve decenije je širio “propagandom delima” postala je u mnogo čemu i socijalni pokret, koji je stalno regrutovao nove snage. Centralne figure sada nema, ali na isti način na koji je njegovo delovanje zavisilo umnogome od ponašanja njegovih neprijatelja, u prvom redu SAD, posledice njegove smrti takođe će zavisiti od toga. Frank Anderson, šef službe CIA za Avganistan 1991-95 i predsednik Saveta za Bliski istok u Vašingtonu smatra da će smrt Bin Ladena u prvom trenutku pojačati motivaciju među njegovim sledbenicima za nove napade, ali to, prema njegovoj proceni, neće dugo trajati, naročito ako se zahvaljujući materijalu nađenom u njegovoj kući uđe u trag mnogim drugim članovima. Najzad, Amerika je ipak uspela da ubije svog glavnog neprijatelja i desetogodišnjicu 11. septembra dočekuje u znaku pobede. Sam Obama drži snažan argument u rukama za one koji mu prebacuju da ne pokazuje dovoljno odlučnosti i snage u spoljnoj politici. Sa druge strane, međutim, stižu upozorenja da borba još nije gotova i da je, posle slavlja, upravo vreme za povećane mere opreza. Amerika je odnela veliku pobedu, ali Al kaida još nije pobeđena. Portret: Zagovornik džihada Govoreno im je, dok su bili deca, da ne smeju da pokazuju ushićenje ni u kakvoj situaciji. „Nije nam bilo dozvoljeno da pričamo šale. Nismo smeli da izražavamo radost ni za šta“. Otac im je dozvoljavao da se smeškaju, ali ne i da se smeju. Ukoliko bi izgubili kontrolu nad emocijama, morali su da paze da ne pokazuju zube. „Bio sam u situacijama kada bi nam otac brojao zube koji se vide upozoravajući nas na broj grehova koje smo otkrili smejući se“. Decenijama kasnije, postao je najtraženiji terorista sveta. Dvanaestak teško naoružanih i maskiranih vojnika štitilo je svetskog begunca broj jedan kad god bi se pojavio u javnosti. Nekadašnji borac za slobodu, kako je svojevremeno etiketiran u Americi, Osama bin Laden formirao je militantnu organizaciju Al kaida u vreme sovjetske invazije na Avganistan. Smatra se da je instalirao oko 11. 000 vojnika koji deluju iz senke u pedesetak zemalja sveta. Sam je povezivan sa nekim od najkrvavijih zločina prošle decenije: bombaške napade na Svetski trgovački centar 1993, američke ambasade u Tanzaniji i Keniji 1998, američku krstaricu-razarač USS Kol u Jemenu. Rođen je kao Osama bin Muhamad bin Avad bin Laden u gradu DŽida, Saudijska Arabija. Prema većini dokumenata bilo je to 1957. godine, ali je on sam u više navrata pominjao različite godine. Bio je 17. sin Muhameda bin Ladena i jedno od 52 dece. NJegov otac bio je nepismen kada je emigrirao peške iz svoje domovine, Jemena u Saudijsku Arabiju, gde je iz pukog siromaštva podigao građevinsku imperiju vrednu pet milijardi američkih dolara. Bogatstvo mu je donelo tesne veze sa kraljevskom porodicom te zemlje, koju je izvesno vreme i finansirao kada je dospela gotovo do bankrota. Zauzvrat, kralj Fejsal izdao je dekret kojim se njegovoj građevinskoj firmi prepuštaju svi građevinski radovi u zemlji. Osim građevinskim poslovima, porodična kompanija bavila se i naftom, a otac Mohamed ženio se nebrojeno puta, dok je njegova majka jedna od njegovih poslednjih, ali ne i posebno cenjenih žena. NJegov stric i očev poslovni partner, ima još više dece. U brojnoj familiji, sve dok njegov otac nije nastradao u helikopterskoj nesreći, imao je lagodan život. Tada, pa sve do kraja života, jedan od omiljenih hobija bio mu je jahanje rasnih arapskih konja. Generalno, njegova mladost bila je bezbrižna, ipak daleko od modernog načina života. Bio je umereni student ekonomije i menadžmenta dok je porodična kompanija odrađivala važne ugovore na obnovi džamija u Meki i Medini, i kao mlađi sin, nije imao bitniju ulogu u porodičnoj hijerarhiji, kao ni u donošenju odluka. Invazija SSSR na Avganistan 1979. godine, donela je preokret u njegovom životu. Video je to kao epsku bitku muslimana i bezbožničkih komunista. Stao je na stranu avganistanskog pokreta otpora. Savetovan u to vreme od strane CIA, kontrolišući oko 300 miliona od ukupno pet milijardi dolara porodičnog bogatstva, deo novca koristi za uvoz oružja i regrutaciju muslimana. Kasnije se i sam upustio u gerilske borbe. Ranjen je šrapnelom u krvavoj borbi oko DŽalalabada, presudnoj za povlačenje sovjetskih snaga iz Avganistana. Vraća se u Saudi Arabiju kao nacionalni heroj. Nastavlja s porodičnim poslovima i osniva dobrotvornu organizaciju za veterane avganistanskog rata, kasnije slate na ratišta Bosne, Čečenije. Do sredine 80-ih, gerilski vođa povezao se sa egipatskom organizacijom Islamski džihad, terorističkom grupom koja je učestvovala u atentatu na predsednika Sadata. Šireći globalnu viziju o džihadu, svetom ratu, osniva Al kaidu. Proziva svog novog neprijatelja na horizontu – Ameriku. Protivi se i vladinoj politici, i oduzimaju mu državljanstvo. Iz Sudana, gde je prebegao, proteruju ga takođe i konačno nakon bombaškog napada na američke ambasade u Africi kada je poginulo 250 ljudi, na međunarodnoj je listi terorista. Od kako je ucena na njegovu glavu podignuta na 25 miliona dolara komunicira sa svojim agentima preko kurira. Ostavljaju ga mnogi prijatelji, i jedan od njegovih sinova, Omar, javno se odrekao očevih terorističkih ambicija, ali ne i avganistanski talibani. Pretpostavljalo se da se krije u pećinama Avganistana, i na jugu te zemlje poslednji put je i snimljen na venčanju sina u Kandaharu, poznatom po središtu talibanskog pokreta. Mislilo se da je tamo sve dok nije lociran u luksuznom kompleksu vrednom milion dolara, nedaleko od prestonice Pakistana, iza zidina visokih četiri metra, obezbeđenog bodljikavom žicom. Neprijatelj br. 1 Američki lov na Bin Ladena, nazvanog „DŽeronimo“, trajao je od 1999. godine i bio je praćen nizom neuspeha. Dok su ga jurili po goletima, pećinama i gudurama između Avganistana i Pakistana, on je godinama mirno sedeo u luksuznom smeštaju, sa svojom najmlađom ženom, u pakistanskom garnizonskom gradu Abotabadu. Da nije odabrao suviše upadljivu vilu možda ga ni sada ne bi otkrili. Svedoci opisuju trenutke noćnog napada američkih specijalaca na izolovanu trospratnicu, okruženu šest metara visokim zidom i bodljikavom žicom, kao scene iz holivudskih akcionih filmova. Tu su helikopteri, granate, rafali, svetiljke na šlemovima komandosa koji na paštu jeziku naređuju lokalnom stanovništvu da ne pali svetla i ne napušta kuće. Između 25 i 40 komandosa se konopcima spušta iz helikoptera koji lebde iznad vile. Specijalci uleću u zgradu i posle kraće pucnjave, u kojoj ubijaju trojicu muškaraca i jednu ženu, nalaze i Osamu glavom i bradom. Ubijena žena je svojim telom štitila Osamu od metaka i veruje se da je ona jedna od njegovih supruga. Napadači su navodno pozvali Bin Ladena da se preda, on je to odbio i dobio američki metak u čelo. Pucanje direktno u glavu u ovakvim slučajevima je pravilo, jer bi terorista mogao da ima pojas sa eksplozivom na sebi – reći će kasnije neko na Si-En-Ena. Po nekim informacijama on je pogođen i u grudi. Čitava akcija je trajala oko 40 minuta. Jedan od helikoptera je, po zvaničnoj verziji, imao mehanički kvar, pa je morao biti uništen, da neprijatelju ne bi u ruke došla najmodernija komunikaciona i špijunska oprema. U akciji je učestvovalo i više borbenih aviona, bespilotnih letilica i helikoptera za spasavanje, ali oni – navodno, nisu bili na teritoriji Pakistana, već u Avganistanu. Predsednik Obama je u ponedeljak ujutru po našem vremenu zadovoljno saopštio da je Bin Laden mrtav i već „sahranjen“ po muslimanskom običaju, u moru. Kasnije se saznalo da je Osamino telo prebačeno na američki nosač aviona „Karl Vinson“ i bačeno u severni deo Arapskog mora, blizu obala Pakistana. A pre sahrane je urađena i DNK-analiza, koja je potvrdila da se radi o najtraženijem teroristi. NJegov identitet je navodno neposredno pred ubistvo potvrdila njegova žena, zatečena u skrovištu. A kako je započela ova višegodišnja akcija? Kada su SAD posle 11. septembra 2001. počele da skupljaju stvarne ili navodne teroriste Al kaide po tajnim zatvorima, a najviše u svojoj bazi Gvantanamo na Kubi, glavno interesovanje istražitelja je bila sudbina Bin Ladena. Tako je pre više godina jedan terorista islednicima pričao o nekom od kurira koji uživa izuzetno poverenje Osame i često je sa njim. Ali, informant je znao samo nadimak tog čoveka. Pune četiri godine su razne američke obaveštajne službe tražile tog kurira po svetu i – pošto se upornost i strpljenje uvek isplate – konačno su našle i njega i njegovog brata. Započinje intenzivno praćenje, ali ih kurir ne dovodi do šefa. Zato će šef kasnije sam doći do kurira. Jer, dva brata zidaju 2005. godine na periferiji Abotabada, 100 kilometara severno od prestonice Islamabada, ogromnu i skupu zgradu, koja se ceni na čak milion dolara. To je povećalo sumnju američkih agenata, ali i njihovih saveznika iz pakistanske vojnoobaveštajne službe. Prisustvo vojnih obaveštajaca u tom gradu ne čudi, jer je u njemu garnizon u kome je i najbolja vojna akademija Pakistana, a u njemu živi na hiljade aktivnih i penzionisanih oficira. Ali kako to da oni nisu ranije shvatili ko je tajanstveni sused njihove vojne elite? To je u ponedeljak navelo Karla Levina, predsednika senatskog vojnog komiteta, da kaže: “Pakistanska armija i obaveštajne službe imaju mnogo toga da objasne”. Na primer, kako da se niko ne zapita ko zida ogroman objekat na manje od kilometra od elitne vojne akademije. Laden i njegovi su naravno živeli izu zetno oprezno, nigde nisu ostavljali tragove, čak su i otpatke palili u dvorištu, nisu imali ni telefon ni internet. Abotabad po nekim izveštajima spada u najlepše gradove Pakistana, okružen je šumovitim brdima i stoga uživa renome otmenog odredišta. Da se iza debelih zidina dešava nešto važno, američki agenti su konačno shvatili avgusta prošle godine, kada ih je dugo praćeni kurir ne znajući doveo do Bin Ladenovog skrovišta. Nedeljama je CIA pomno proučavala detaljne slike predela oko zgrade i kretanja po dvorištu. Septembra prošle godine je tajna služba na osnovu prikupljenih materijala u svom izveštaju navela da je „vrlo moguće“ da se u zgradi nalazi sam Osama. Od februara ove godine planirala se i vežbala akcija napada sa ciljem likvidacije šefa Al kaide ali i sa najmanjim mogućim brojem civilnih žrtava. Sredinom marta je predsednik Obama sa najužim krugom svojih bezbednjaka detaljno razmatrao plan akcije, a poslednji takav susret, i naredba za pokret, održan je prošlog petka – dok je čitav svet pratio prenos kraljevskog venčanja u Londonu. Krvavi tragovi 1988. Osama bin Laden osniva Al kaidu, što na arapskom znači „osnova“. 1993. 26. februara bomba eksplodira u Svetskom trgovačkom centru u NJujorku i ubija šestoro a ranjava stotine ljudi. 1994. Bin Laden preživljava atentat i povećava sopstvenu bezbednost. 1996. 23. avgusta Bin Laden proglašava sveti rat protiv vojske SAD u Avganistanu. 1998. 7. avgusta simultani bombaški napadi na američke ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu: poginulo 224 ljudi, ranjeno više hiljada. 1999. od 7. juna se Bin Laden nalazi na FBI listi najtraženijih terorista. 2000. 12. oktobra bombaški napad na američki razarač u Jemenu kada je poginulo 17 mornara. 2001. 11. septembra najveći udar Al kaide: oteti avioni ruše dve kule Svetskog trgovačkog centra u NJujorku i pogađaju Pentagon. Gine oko 3.000 ljudi, a više od 6.000 je ranjeno. 2001. Krajem decembra pakistanske novine objavljuju da je Bin Laden mrtav i već sahranjen. Od tada se redovno pojavljuju vesti o navodnoj smrti vođe Al kaide. 2002. 11. aprila u terorističkom napadu na sinagogu na tuniškom ostrvu Djerba gine 21 osoba, od toga 14 nemačkih turista. 2002. U napadim na noćne klubove na Baliju (Indonezija) 12. oktobra gine 202 ljudi, od toga 80 Australijanaca. 2003. U napadima na restorane u Kazablanki (Maroko) 16. maja gine 45 gostiju. 2004. Bombe postavljene u prigradske vozove u Madridu ubijaju 11. marta 191 putnika, a ranjavaju oko dve hiljade. 2005. U sinhronizovanim napadima na metro i gradski autobus u Londonu 7. jula ginu 52 putnika a 700 je povređeno. 2011. Predsednik Obama u aprilu izjavljuje da su obaveštajne službe sakupile veoma pouzdane informacije o skrovištu vođe terorista. 2011. 1. maja jedinica američkih komandosa likvidira Bin Ladena u njegovoj vili u Abotabadu, na severoistoku Pakistana. * Sve napade izvršila je Al kaida i njoj srodne terorističke grupe.