Prevremeni izbori, ali na lokalu

Kada ministar policije postane medijski insajder za ono što je načuo u „političkim krugovima“ i kada iako šef momaka sa oružjem odbije da objasni koji su to krugovi, običnim građanima ne ostane ništa drugo nego da se upitaju – da li smo u ozbiljnoj nevolji. Pa, izgleda da nismo. Sve što bi moglo da nam se dogodi jeste da se umesto vanrednih parlamentarnih izbora, koje su neki po cenu života tražili, održe lokalni koje ama baš niko nije tražio. I da nam to olakša budžetsku kasu za oko pet miliona evra. I eto narodne zabave za sve (medije, političare i analitičare), podstaknute samo jednom neodređenom izjavom Ivice Dačića, kojom nas je obavestio da ne zna ni ko ni kada ni zašto je doneo odluku da se krajem godine održe vanredni lokalni izbori, ali da se priča – priča se. I da političari odgovaraju – odgovaraju. Nekako su jedinstveni samo u dva stava: da je skupo, ali da su uvek spremni za izbore. Kada su u pitanju finese, tu se već razlikuju: za SNS je to „vrhunac licemerja“ u kome će ipak pobediti, za DSS nedostojna zamena za parlamentarne koji se moraju raspisati odmah, za NS preskup potez koji se mora sprečiti, za Ujedinjene regione Srbije startna pozicija, a za SRS zloupotreba lokalnih vlasti u kampanji. Oni od kojih je glasina verovatno i potekla za sada ćute - jer sem DS nema nikog drugog ko može da raspisuje izbore i ko može da sinhrono angažuje medije na istoj priči. Oglasio se jedino Dragan Đilas nečim što liči na valjano obrazloženje – evropska praksa je da se lokalni i parlamentarni izbori razdvajaju. Tačno, razdvajaju se i to je dobra praksa jer se građanima daje prilika da na dve godine kažu šta imaju (uobičajeni razmak između parlamentarnih i lokalnih, na šta je Đilas ukazao), ali je potpuno nejasno kako bi se ta dobra demokratska tekovina osetila u Srbiji kada bi se izbori razdvojili na nekoliko meseci. I tu je otvorena kladionica. Jedan deo analitičara je tipovao da je sve to sa ciljem da se primire naprednjaci, a drugi da je demokratama potrebna provera javnog mnjenja ne bi li shvatili šta im valja činiti da malo poprave svoj rejting pre parlamentarnih izbora. Obe teorije zvuče prilično nategnuto. Zašto bi neko primirivao naprednjake koji su ionako mirni i koji su već pokazali najbolje što mogu, a ipak se nije desilo ništa dramatično na političkoj sceni. A što se provere javnog mnjenja tiče, slabo će šta demokrate saznati iz rezultata lokalnih izbora. Bar tako misli Marko Blagojević, programski direktor CeSida: „Nakon svakih ponovljenih izbora na lokalu imali smo pokušaj da se to projektuje na parlamentarne i nikada se predviđanja nisu ostvarila. Lokalni izbori nisu reprezentativni uzorak, na njima građani drugačije glasaju.“ Realno gledano, razlozi za lokalne izbore ne postoje. Ali možda je bolje pričati o njima a ne o nečem drugom.