U koštac sa dualizmom

Kultura življenja i stanovanja i te kako utiče na stvaranje slike o jednom narodu, a kod nas se, poslednjih godina, primećuju izvesni pomaci u arhitekturi, odnosno graditeljstvu... Očigledno je da ljude, kapacitete i volju da promenimo okolinu u kojoj egzistiramo imamo. Ušli smo u novu epohu kreativnosti i stvaranja životnog prostora, ali gde se tačno nalazimo i šta još treba da uradimo, da bi nam dan bio lepši i život bio lakši, videćemo na ovogodišnjoj Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture (BINA), koja će biti održana u glavnom gradu od 5. do 15 maja. Održivo/neodrživo slogan je manifestacije, koja će kroz izložbe, filmove, diskusije, dečje radionice, ukazati na ono šta treba uraditi. Fokus BINA-e biće na održivoj arhitekturi, koja uvažava sve aspekte društvenog konteksta, a ne samo estetski i tehnološki kvalitet - smanjenje zagađenja, racionalno korišćenje prirodnih resursa, ali i zadovoljavanje potreba savremenog čoveka. Deca i studenti dobiće posebno mesto da svoju kreativnost i talenat izraze kroz radionice, i na taj način uđu u graditeljski svet. BINA se bavi i pitanjem romske nacionalne manjine, te će kroz izložbu, predavanja i jednu panel diskusiju biti ukazano na romska naselja i izazove stanovanja ove populacije. „Život u gradu je kompleksan i to je proces u kome ne učestvuje samo arhitekta, već i građani“, kaže za NIN Mia David, v.d. direktora Kulturnog centra Beograda i članica uređivačko-organizacionog odbora BINA-e: „Nedelja arhitekture ima ulogu da edukuje publiku i da se obrati različitim ciljnim grupama. BINA je za ovih šest godina porasla i postavljena je kao otvorena platforma gde se prezentuju raznovrsni programi i to u svakom slučaju otvara prostor za različite inicijative“, kaže Davidova. Specifičnost ovogodišnje BINA-e je i regionalni projekat Nedovršene modernizacije koji je značajan iz razloga što je modernizam u Srbiji bio jedna od najsvetlijih i najznačajnih tačaka u svetu arhitekture. U okviru tog programa biće prikazan filmski maraton sa ostvarenjima u kojima se vidi arhitektura tog vremena. Biće otvorena i izložba posvećena Bogdanu Bogdanoviću, velikom arhitekti, urbanisti, esejisti i bivšem gradonačelniku Beograda. Javne šetnje do značajnih mesta u gradu neće izostati ni ove godine, kao sastavni deo BINA-e. Stilovi, boje, glamur, jednostavnost, trag u vremenu, karakterišu arhitekturu i hvataju je u koštac sa dualizmom. Kako kaže profesor Darko Marušić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, taj dualizam proizlazi iz toga što je arhitektura istovremeno nauka, tehnika i umetnost: „Arhitektura sadrži više komponenti, a činjenica je da u našoj sredini svest o njoj kao delu kulture i umetnosti nije baš na zadovoljavajućem nivou, te BINA ima zadatak da je afirmiše”. I u graditeljstvu kriterijumi sistema vrednosti su srozani. A najviše je tome doprinela takozvana investitorska arhitektura, o kojoj profesor Marušić kaže: „U većini slučajeva odluke donosi investitor, i to se najbolje vidi kada pogledamo stambene prostore. Oni nas vraćaju u vreme s početka prošlog veka, kada je sve bilo u znaku profiterske arhitekture. Umetnička dimenzija je potisnuta“. Period moderne iznedrio je jednu veoma kvalitetnu arhitekturu. Beograd je poseban fenomen, i njegove zgrade to svedoče. Ali profesor Marušić kaže da u gradovima Srbije još uvek vlada postmoderna: „Ona je prohujala Evropom pre svega kao reakcija na modernu, a kod nas su replike istorijskih stilova pogodovale najpre investitorima i to je taj začarani krug. Da ne otvaramo priču o fenomenu nelegalne gradnje. Ovaj termin je u Evropi i svetu skoro nepoznat.“ Država može zakonskom regulativom da reši arhitektonsku situaciju u Srbiji i to se, kako kaže Mia David, i dešava: „Socijalna arhitektura je poslednjih godina arhitektonski gledano najvrednija, jer nad njom postoji nekakva kontrola, koja se obavlja kroz konkurse i pojedine institucije. To je dobar znak, jer nakon 15 i više godina potpunog rasula, država pokazuje zainteresovanost da uredi situaciju u arhitekturi“. Dunavski cvet na dunavskom keju U svetskoj arhitekturi sve je podređeno većoj svesti o socijalnim pitanjima i održavanju životne sredine, odnosno efikasnoj energetskoj strategiji, kaže za NIN Đorđe Stojanović, profesor na Arhitektonskom fakultetu i jedan od učesnika na ovogodišnjoj BINA-i, gde će predstaviti adaptaciju kompleksa „25. maj“ na dunavskom keju pod nazivom Dunavski cvet: „ U svetu je arhitektura na jednom potpuno drugačijem nivou od ovdašnjeg. Kod njih je sve mnogo jasnije definisano i arhitekta zna na čemu je u odnosu na Srbiju. Teško je napraviti poređenje, jer postoji niz faktora koji utiču na razvoj graditeljstva. Država ima mnogo jasniju politiku i konkretniju viziju kako društvo treba da se razvija. Postoje različiti pravci u kojima se ta strategija materijalizuje. Država može da stane iza mnogo većih i značajnijih projekata nego što je to slučaj kod nas. Ovde se investicije svode na privatne inicijative, i retko prelaze veličinu jedne stambene zgrade. To ne dozvoljava planiranje na duže staze. Ne očekujem mnogo od BINA-e, mislim da je lepo što se ona dešava, ali nešto konkretno da se pokrene trebaće malo više od ove manifestacije. Dobro je što će na ovaj način biti predstavljena nova generacija arhitekata, za koju je potrebno malo više mesta u ovom društvu, i što će ljudi moći da vide novitete u arhitektonskoj praksi.