Zolja

Među rečima nedelje najslikovitija je, ali i najopasnija reč zolja. Ne insekt, koji se još zove osa, već protivoklopni raketni bacač M-80, koji su proizvođači i korisnici nazvali od „milja“ - zolja. Posebno je zanimljivo da se raketni bacač zolja proizvodi kod nas još iz vremena Jugoslavije. Ono čime nadimak zolja odgovara datom oružju je fijuk koji proizvodi ispaljena raketa. Onomatopeja zoljinog zvuka, zujanje, poreklo je i samog naziva nesnosnog insekta, čiji je latinski naziv Vespoidae. Ono što ne odgovara nadimku raketnom oružju je što je predviđen za jednokratnu upotrebu. Za razliku od pčele koja, kada nas ujede i ostavi žaoku u našem tkivu, umire, zolja se oporavi, ostaje joj stari ili izraste novi žalac. Ali pčela zaista ne bi bio učtiv nadimak kad imamo na umu koliko je ljudskom rodu koristan taj insekt, proizvođač meda još iz preistorijskih dana. Tri „zolje“ su prošle nedelje, kao upozorenje, ispaljene u Žarkovu na štampariju Nebojše Joksimovića, svedoka saradnika u postupku protiv narkoklana Darka Šarića. U istoriji naše evropske, a to znači i svetske civilizacije reč iz naslova ove kolumne izaziva značajniju i lepšu asocijaciju. Naime, najveći helenski komediograf Aristofan napisao je 422. godine pre nove ere komad Sphekes, u prevodu „Zolje“, u kom je svoju satiričnu oštricu uperio protiv sklonosti Atinjana da se parniče. Izgleda da smo mi jedni od legitimnih naslednika ove društvene discipline na Balkanu. Zato je čudno da ovaj drevni, ali još aktuelan komad, kod nas nije nikada prikazan. Podsećam da u mnogim savremenim svetskim jezicima postoji još lepša asocijacija na bubu kojom se evo bavimo, a to je izraz – zoljin struk. Takav veoma uski struk je povremeno ideal u modnim ciklusima mušičavih diktatora svetske mode. Drage zemljakinje, nadišite se slobodno, dok se ne vrati moda zoljinog struka!