Groznica muzejske noći

Manuela Graf Vesela noć u župskoj poljani, u Lukarevini, jedinstvenom vinogradarskom naselju stare ruralne arhitekture nadomak Aleksandrovca. Sve vrvi od ljudi kao pre par vekova. Vinari i vinogradari okupljeni na „trgu“ uz muziku, pesmu, legende i besede, proslavljaju uspešan završetak još jednog napornog dana. Pripovedaju župski vitezovi vina male tajne spravljanja božanskog pića, priču potkrepljuju punim čašama i poljanskom hranom. A nešto severnije, defiluju ulicama Sremske Mitrovice stari Rimljani, pa se odmaraju u tržnici-forumu Sirmijuma uz slatkiše i pijuckanje vina. U Beogradu pak sve nalickano kao u vreme dinastije Obrenovića - bal pod maskama, otmeni kostimi Etnografskog muzeja, valcer... Posetioci Noći muzeja putovaće ovako 14. maja kroz vreme, istoriju i kulturu. Na više od 350 lokacija širom Srbije oživeće u toj magičnoj muzejskoj noći izložbeni prostor, bioskopi, tvrđave, trgovi, restorani, „tajni“ budžaci, čitava sela... A da osma Noć muzeja u Srbiji ima najbogatiji program do sada svedoče jasno otvorena vrata institucija kulture u 60 gradova Srbije, „muzejske žurke“ na preko 350 lokacija i čak 500 dešavanja (sto više nego prošle godine). Dakle, još jedna muzejska „groznica subotnje večeri”, neverovatne kolone ljudi ispred institucija kulture. Predviđaju to i muzeji, te su se svojski potrudili i „opremili“. Kad se oglase fanfare u 18 sati sa zgrade Vojnog muzeja, krenuće osmočasovna zabava. Ekskluzivna lokacija u osmoj beogradskoj Noći muzeja je Palata Srbije (SIV), nepregledni holovi, saloni i ministarski kabineti u koje se dosad ulazilo retko i uz poseban protokol. I Medija centar „Odbrana“ premijerno otvara svečani salon Doma Vojske Srbije. U ovom raskošnom prostoru biće izloženo Cveće Save Šumanovića i jedinstvena postavka slika Mome Kapora Beogradske priče koja nas vodi kroz stare kuće i kredence, ulice iscrtane školicama i ringišpilima. I tek što izađemo puni utisaka odatle, a ispred Narodnog pozorišta legendarni samit Pokreta nesvrstanih. Dočekuju nas i pozdravljaju Tito, Naser, Nehru, arhiepiskop Makarios, car Haile Selasije, kralj Hasan, princ Norodom Sihanuk... Arhiv Jugoslavije otkriva intimna pisma kralja Aleksandra i kraljice Marije, koliko je koštalo jedno dvorsko friziranje, nakit naručen od Kartijea, dok Narodni muzej prikazuje blago kneževskih grobova i zlatnu masku iz Trebenista. Antikvarijat Orfelin vodi nas u šetnju sa najvećim majstorima evropske grafike - Rubensom, Piranezijem, Martinom Šongalerom. Do kasno u noć na Filozofskom fakultetu igraće se mice, omiljena igra starih Rimljana, istraživaće šta nam govore drevne kosti, kako su izgledali preistorijski ljudi i novorođenčad, u kojim neverovatnim pozama, mestima i situacijama ljudi uče. Tu nam se pruža i jedinstvena prilika da se družimo sa realnim i imaginarnim likovima iz istorije umetnosti, otkrijemo bogatstva Novog Brda, čari beogradske Kule Nebojša, šetamo vizantijskim i turskim Nišom, sa despotom Đurđem Brankovićem dočekamo mletačke poslanike u Smederevu. U Galeriji nauke i tehnike SANU na najbržem superračunaru u regionu – Paradox, moći ćemo da odigramo Igru života, siđemo pod zemlju u laboratoriju za nisku radijaciju i osetimo mirise jonizovanih gasova, izmerimo kosmičko zračenje, vidimo munje i lasere koji menjaju boju. Gostovanje zapanjujuće izložbe Muzej optografije Dereka Ogbournea u Galeriji FLU, sastavljene od crteža, audio i video zapisa neobičnih istraživanja o utiskivanju poslednje slike na mrežnjaču ljudskog oka, svojevrsna je senzacija ovogodišnje Noći muzeja. U Galerija Prirodnjačkog muzeja je postavka za najhrabrije - Dodirni u mraku, ako smeš. Dok tumaraju po mrklom mraku muzejskih prostorija, posetioci moraju dodirom da prepoznaju zagonetne predmete i shvate kolika je potreba za samostalnijim životom slepih i slabovidih. Najneobičniji koncert imaće beogradska Galerija Progres, kada Duo Maska bude izvodio baroknu muziku na stolarskoj testeri, mešalici za kafu, violini i klaviru. Zanimljivo je da će na Kalemegdanu raditi prava srednjovekovna kovačka radionica, zatim radionica za pravljenje cilindara, kaubojskih i otmenih ženskih šešira, a u Novom Sadu radionica za oživljavanje mitoloških bića starih civilizacija. Umetničke radionice širom Srbije pozivaće posetioce da postanu slikari, vajari, grnčari, štampari, kostimografi, kaligrafi, da tkaju, heklaju, štrikaju, predu ili prave predmete od filcovane vune i jastučnice za sanjanje kreativnih snova. Pojedini će i sami postati umetničko delo, vratiti se kući sa oslikanim delovima tela. Noć muzeja je jedinstvena prilika i da se zaviri u „tajni grad“. Kroz šesnaest kilometara duge lavirinte hodnika i tunela Petrovaradinske tvrđave prostirale su se nekada borbene linije, barikade, spavaone, ali i zamke, minska polja, koridori... Sakriven je tu čitav mali grad na četiri nivoa. A u Gradskoj biblioteci Novog Sada - putovanje oko sveta. Dok degustiraju pravi engleski čaj i uživaju u ukusu ruskih piroški, posetioci će slušati zanimljive priče o nastanku holandske klompe ili škotskog kilta, anegdote iz dalekoistočnih filozofija. Svojevrsni kuriozitet novosadske besane noći predstavlja i izložba Erotske igračke nekad i sad, koja prikazuje razvoj od obrednih figura i kamenog dilda iz paleolita, preko prvog vibratora sa parnim pogonom koji je konstruisan u medicinske svrhe, kondoma kao srednjovekovnog izuma, do automatizovanog masturbatora osmišljenog za seksualnu interakciju u sajber svetu. Uz brojne izložbe u Nišu, glumci Narodnog pozorišta plesaće na platou ispred svoje zgrade, predstavljati kostime iz različitih predstava, Prvomajskom ulicom odjekivaće tonovi instrumenata učenika Muzičke škole. U Somboru će osvetliti deo kulturne istorije grada muzikom 20-ih i 30-ih godina 20. veka, a svako ko želi da se priključi zabavi mora i prikladno da se obuče. Obrenovac će se vratiti u 50. i 60. godine, u vreme Zvižduka u osam, a posetioci u Šapcu u noć iz „veselih sedamdesetih“, priče o kafanama i šabačkim boemima... Kroz multimedijalnu postavku Kragujevac će obeležiti pola veka urbane kulture grada, podsetiti kako se u tom gradu formirala grupa Smak, kako je nastajao prvi alternativni teatar, „filmovi iz bunkera“, „krug andergraund pesnika“, slikara i popularnih „čaršijskih likova“. U Subotici najveća zvezda Noći muzeja biće bicikl, koji 13 decenija živi zajedno sa Subotičanima, koji je inspiracija umetnika, ekološko prevozno sredstvo, deo turizma. Slikarstvo Milana Konjovića i biološka izložba povodom Međunarodne godine šuma – „Noć u šumi“, deo su ponude ovog grada. Ko je nadžak ili nadžak–baba saznaće deca Vršca uz izložbu 12 pravih vršačkih nadžaka. Prisetićemo se i vremena kada su Zrenjanin zvali Nova Barselona. Noć muzeja stići će i do Kadinjače, gde će biti prikazan film i održana izložba Tito na Kadinjači i organizovan biciklistički kros od Užica do Kadinjače: „Stazom Radničkog bataljona“. Pored 23 na 15 lokacija u Vrbasu, svakako najveća atrakcija biće obilazak okolnih sela. Meštani Kucura, Bačkog Dobrog Polja, Zmajeva, Savinog Sela, Ravnog Sela prvi put će u Noći muzeja dočekati goste pesmom i igrom, mitingom poezije, logorskim vatrama, izložbom brodova... Svako će moći da se oproba u pravljenju sapuna ili kolača. Za sve koji žele da se upuste u obilazak čeških domova kulture u Beloj Crkvi i Kruščici, a zatim do Muzeja Čeha, koji će biti otvoren u Češkom Selu, obezbeđen je prevoz. Ko se pak umori na muzejskom putešestviju kroz Belu Crkvu, moći će da prilegne usred grada. Obezbeđeno je pet kreveta, a uz svaki i neko ko će umornima čitati priče, romane, pesme... Crna mačka, simbol osme Noći muzeja, razbija predrasude o tome da su muzeji zaboravljena i prašnjava mesta, tvrde organizatori. Ova evropska manifestacija održava se svake godine istovremeno u 40 država u Evropi, a naša muzejska fešta je treća po veličini, odmah posle Francuske i Ruske. Zvuči impozantno, zaista. Šteta samo što, i uz svu dobru volju, teško da je moguće za osam sati obići 94 dešavanja, koliko ih recimo ima u Beogradu. Bilo bi dobro da se deo maštovitosti prenese na ostala 364 dana u godini. U svetu su muzeji prostori za kreativno učenje, atraktivna mesta za susrete, zabavu, provođenje slobodnog vremena. Muzeji u Srbiji moraju konačno da se probude i oslobode tradicionalnog modela izlaganja (po principu samo izloženo delo i mala legenda ispod). Jer skoro dve trećine posetilaca dolazi u muzej isključivo kada je u toku izložba koja ih zaintrigira, pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. A to dokazuje i Noć muzeja sa pola miliona poseta u samo jednoj noći. Reklamoplov Reklame su često stereotipne, pune ustaljenih mesta, klišea i fraza, nametljive, agresivne, ali sve češće i maštovite, vrcave i veoma kreativne, pune igara rečima, iznenađujućih obrta, čak šokantne. Reklame teže da zabave, pokatkad i edukuju. Poigravaju se univerzalnim vrednostima pojedinca i društva, „nude“ slobodu, ljubavne veze, putovanja, uspeh… Pojedini reklamni slogani koji su zbog svoje dopadljivosti i duhovitosti, originalnosti i inovativnosti lako prešli u govorni jezik, a pojedine imaju i literarna obeležja. Stoga u ovogodišnjoj Noći muzeja čak četiri izložbe imaju kao temu reklamiranje. Na izložbi „PlakatoPlov - Belocrkvanski plakat (1880-1990)“ biće izloženo oko stotinak plakata političkih, kulturnih i sportskih. Izložbom „125 godina Koka-Kola inspiracije“ biće obeležen rođendan popularnog brenda. Arhiv Vojvodine prikazaće „Svet poslovnog reklamiranja između dva svetska rata”, a Muzej pozorišne umetnosti Srbije kako nastaje pozorišni plakat kao svojevrsno umetničko delo. Kuriozitet je da je Pikaso napravio prvi originalni plakat za jedan srpski film. Iako Pariz ima Muzej reklama, mišljenja su u Srbiji oprečna kada se postavi pitanje je li reklama umetničko delo ili ne. A o tome dovoljno slikovito govori činjenica da mnogi muzeji, biblioteke i arhivi naše zemlje baštine reklamne plakate, ali zato niko ne čuva reklamne video-zapise.