Unosno namigivanje PUPS-a

Iako su stranke vladajuće koalicije, manje-više, najavile međusobno primirje do jesenjeg stava Evropske komisije o kandidaturi Srbije, približavanje izbora preti da naruši idilu. Da je opšte dobro bitno – bitno je, ali da je lični interes nekako bitniji poslednjih dana nam je demonstrirao PUPS koji sigurno nije jedina mala stranka čiji su apetiti porasli. Ali oni su se usudili da budu prvi koji će svoju potrebu za više mandata i više moći nazvati potrebom za “više poštovanja”. A kada nema poštovanja dozvoljeno je sve, od koketiranja sa drugim političkim opcijama do trgovine. Šef poslaničke grupe PUPS-a Momo Čolaković se poverio javnosti da u toj stranci ozbiljno razmišljaju o samostalnom izlasku na izbore, što bi im omogućilo i da sarađuju sa naprednjacima koji su im se najednom programski učinili vrlo bliskim. Ali da koketovanje sa opozicijom ne mora da preraste u vezu potvrdio je u nastavku svoje izjave: „Ne bi bilo ništa sporno da o tome razgovaramo. Ipak, još je rano”. Ovoj mogućoj partijskoj šetnji u potrazi za boljom maticom prethodilo je nekoliko varnica unutar koalicije SPS-JS-PUPS. Prva je došla od lidera PUPS-a Jovana Krkobabića koji se požalio da je očekivao više razumevanja i poštovanja, ali i bolji tretman shodno njihovoj snazi. Druga je stigla u odgovoru Ivice Dačića koji je diplomatski poručio da njihova saradnja ima i mane i prednosti, da se pokazala kao dobitna ali da zbog toga neće nikog primoravati na saradnju. Treću je solistički zapalio Dragan Marković Palma koji nije rekao ništa, već je bez konsultacije sa partnerima potpisao peticiju URS-a za decentralizaciju. Nakon toga Krkobabić je odlučio da je vreme za malo matematike i sabrao da njegova partija ima dva miliona potencijalnih birača i da će samostalno imati veoma veliki broj poslanika ako samo svaki peti penzioner bude glasao za njih. I da sa tim potencijalom mogu da prave razne koalicije, zašto da ne i sa naprednjacima, ali i da ostanu u okviru postojećih, što je demonstrirao rečenicom: “Nama su i demokrate bliske”. Čak i one? Na pitanje da li se tu radi o pregrupisavanju prema ideologiji ili još jednoj trgovini malih partija u pokušaju da podignu cenu, politički analitičar Slaviša Orlović kaže: “PUPS je stranka jedne ideje, jedne socijalne kategorije i jednog cilja. To su penzije, penzioneri i učešće u vlasti. Oni delimično govore u svoje ime, a delimično u ime koalicionih partnera. Hoće da povećaju cenu sebi unutar postojeće koalicije sa SPS-om, ali i da pomognu svojoj koaliciji namigujući i drugoj opciji. Programski, predizborna koalicija je najverovatnija u postojećem aranžmanu, a postizborna će pre svega zavisiti od ishoda izbora i ponude, ali iz ove perspektive su bliži DS-u, nego SNS-u.” Ono što se za sada zna je da PUPS-u odgovara savez sa onima koji će im omogućiti više mandata i samostalni poslanički klub.