Okej, ja sam nacista

Ovogodišnji kanski festival ostaće ipak upamćen po slučaju zvanom - Lars fon Trir. Danski reditelj je proglašen personom non grata, što je presedan u šezdesetogodišnjoj istoriji festivala, kojoj skandali nisu nedostajali. Povod je bila njegova izjava da „ima izvesne simpatije“ prema Hitleru, odgovarajući na pitanje o nemačkom poreklu i sklonosti ka nacističkoj estetici, o čemu je nedavno govorio u intervjuu jednom danskom listu. Scena se odigrala na konferenciji za štampu nakon prikazivanja njegovog devetog filma, Melanholija, sa Kirsten Danst i Šarlot Gejnzbur u glavnim ulogama. „Dugo sam mislio da sam Jevrejin i bio sam srećan zbog toga, sve dok se nije pojavila Suzan Bir (danska rediteljka, ovogodišnja dobitnica Oskara za najbolji strani film, prim A. O.) pa više nisam bio tako srećan. Ne, šalim se. (...) Zaista sam želeo da budem Jevrejin, a onda sam otkrio da sam zapravo nacista (...) što me je takođe ispunilo izvesnim zadovoljstvom“, rekao je reditelj koji je svoje nemačko poreklo otkrio 1989. godine, nakon smrti majke. Dobitnik Zlatne palme za Ples u tami i Gran prija za film Kroz talase potom se potrudio da još više pogorša slučaj: „Razumem Hitlera. Mislim da je uradio neke loše stvari, ali mogu da ga zamislim u njegovom bunkeru. Hoću da kažem da razumem čoveka i imam izvesne simpatije prema njemu. (...) To ne znači da bih započeo Drugi svetski rat ili da sam protiv Jevreja, čak ni protiv Suzan Bir, to je takođe bila šala. Čak sam veoma za Jevreje, u stvari ne previše, pošto Izrael stvarno stvara probleme. Uh, kako da se izbavim iz ove rečenice... Hoću da kažem da zaista mnogo volim (arhitektu trećeg rajha Alberta) Špira. Iako nije jedno od najboljih božijih stvorenja, bio je telentovan, što je pokazao za vreme nacističkog režima. Okej, ja sam nacista“. Dvoranom kao da je prostrujao hladan vazduh. Grimasa na licu Kirsten Danst svedočila je o nelagodi koju je izrazila jednim „Oh My God“ upućenim Šarlot Gejnzbur, čiji je otac, čuveni Serž Gejnzbur, poreklom bio ruski Jevrejin. Tajac koji je nakratko zavladao u sali najavio je medijsku buru koja je usledila. „Hitler je kul, Jevreji manje“, interpretirale su francuske novine njegovu izjavu. Najviše levo od francuskih dnevnih listova „Liberasion“ otišao je tako daleko da je govorio o „izvesnom mentalnom poremećaju“ i pozvao da se preispita čitavo njegovo delo u svetlu ovih izjava, dok je francuski reditelj Klod Leluš izjavio da je reč o „filmskom samoubistvu“. Više niko nije pričao o odličnom filmu u kome se, pored nemačkog romantizma, inspirisao i estetikom Tarkovskog. Narednog dana Lars fon Trir se probudio slomljen i nije nemoguće zamisliti da ga je čitav slučaj ponovo vratio u stanje depresije iz koga je izašao nakon niza godina borbe, kako je rekao novinaru NIN-a na konferenciji za štampu koja je pokrenula medijski linč. „Da, mislim da sam izašao iz depresije. Prestao sam da pijem, počeo sam da čitam knjige i postao dosadan kao i svi drugi, ali se dobro osećam. Iako sam, filozofski gledano, protiv toga da se ne pije“. Ne samo što je morao da se izvini Šarlot i Kirsten, koje su odbile da izađu s njim na crveni tepih ukoliko to ne učini, već je morao da se izvini i svojoj ženi, Jevrejki i ćerki, a potom i Festivalu i jevrejskim organizacijama u Francuskoj koje su se odmah oglasile. „Nisam ni nacista, ni rasista, ni antisemita“, izjavio je objašnjavajući da je reč o neuspeloj šali, ali ni to nije bilo dovoljno. Večera za 150 zvanica i zabava posle projekcije filma otkazani su jer je sponzor odbio da plati. Iste večeri, predsednik festivala Žil Žakob sazvao je vanredni sastanak članova Administrativnog odbora, od kojih su neki navrat-nanos doputovali iz Pariza. Odluka je doneta većinom glasova - Lars fon Trir je nepoželjan ali njegov film ostaje u konkurenciji! „Nedopustive izjave koje spadaju u domen gluposti“, bio je najjasniji Žil Žakob na improvizovanoj konferenciji za štampu. Glavni selektor Tjeri Fremo, objasnio je da ovo nije prvi put da im Fon Trir zadaje muke. Za jedan drugi film koji je pre nekoliko godina predstavio u Kanu, ovaj „anfan terible“ svetskog filma tražio je da se intonira Internacionala u trenutku kada izađe na crveni tepih. „Između Staljina i Hitlera nisam siguran gde se pronalazi“, rekao je Fremo sležući ramenima. Švedski glumac Stelan Skarsgard, koji igra u filmu i s kojim smo razgovarali na jednoj od kanskih plaža u trenutku dok se donosila odluka o sudbini reditelja i njegovog filma na festivalu, nazvao je polemiku „glupošću“: „Fon Trir kaže ono što mu padne na pamet. Stalno bi govorio stvari koje bi bile uvredljive da to stvarno misli. Ironija je odraz njegove ličnosti“, objasnio je slavni glumac koji poznaje Larsa fon Trira još od filma Kroz talase. Da li ovaj slučaj pokazuje da festival bdi nad moralom svojih učesnika i ne trpi političku nekorektnost? „Možda. Ako ima tabua, neka festival iznese listu tema o kojima ne smemo da se šalimo“, poručuje Skarsgard. Predosećajući valjda da će se susret sa novinarima loše završiti, Lars fon Trir je uoči konferencije za štampu fotografima pokazao pesnicu na kojoj je bilo ispisano FUCK: „Moj zadatak je da provociram zato što se tako prave dobri filmovi“, izjavio je 2005. godine jedan od najradikalnijih savremenih reditelja. Ovog puta je pokazao da je ostao dosledan sebi. Primeri filmske netrpeljivosti: Jevrejska krv na celuloidu Volt Dizni je bio jedan od najuticajnijih stvaralaca u oblasti zabave 20. veka - producent, reditelj, scenarista, tvorac najpopularnijih likova crtanog filma. Dobio je 22 Oskara, sedam Emi nagrada, osvojio je više nagrada i nominacija od bilo kog drugog pojedinca. Međutim, Dizni je imao neugodan nadimak Holivudski princ tame. NJegov biograf Mark Eliot ponudio je brojne dokaze njegovog antisemitizma, uključivši i izbačene scene iz njegovog filma o tri praseta, iz 1933. godine. Po jednom tumačenju, Diznija je rodila Jevrejka u Andaluziji i dala ga na usvajanje, pa je on tako dospeo u Ameriku. I zbog svog nesrećnog porekla usmerio je svoju mržnju prema Jevrejima. Dizni je bio i neskriveni antikomunista, doušnik koji je FBI-ju potkazivao levičarski nastrojene umetnike. Bio je i rasista i pobornik nejednakosti među polovima. Crtači u njegovoj kompaniji mogli su da budu isključivo muškarci, a žene su mogle da se bave samo bojenjem slika i obično su dobijale otkaz kada bi napunile 30 godina. Marlon Brando bez sumnje jedan od najvećih glumaca sveta, ima kontroverznu biografiju kad je reč o njegovom društvenom, odnosno političkom angažmanu. Pružio je podršku Jevrejima nastupivši u procionističkoj drami Zastava je rođena, koja je nastala 60 godina ranije. U avgustu 1963. godine, Brando se pridružio gomili u Maršu na Vašington zajedno sa prijateljima i zvezdama Harijem Belafonteom,Čarltonom Hestonom, Bertom Lankasterom i Sidnijem Poatjeom. Tako je počela Brandova uloga u afroameričkom pokretu za građanska prava. A onda je u januarskom izdanju Plejboja iz 1979. godine, Brando rekao kako Jevreji upravljaju Holivudom: „Videli ste svaku rasu ocrnjenu, ali nikad niste videli iskompromitovanog Jevreja jer oni ne dopuštaju da se to prikaže na filmu“. Slične navode je izrekao i u emisiji Šou Larija Kinga u aprilu 1996. godine, rekavši „Holivud vode Jevreji; on je u vlasništvu Jevreja, a oni bi trebalo da budu osetljiviji prema problemima drugih koji pate. Jer su oni izrabljeni - videli smo - videli smo crnčuge i žabare, videli smo Kineze, videli smo opasne kosooke Japance, videli smo podmukle Filipince, videli smo sve, ali nikad Jevreje. Zato što su znali da se tu povlači crta.“ King je upitao, „Govorite kao antisemiti koji kažu da su Jevreji...“, nakon čega ga je Brando prekinuo: „Ne, ne, ja ću biti prvi koji će iskreno pohvaliti Jevrejina i reći `Hvala Bogu na Jevrejima`“. Oliver Stoun, američki reditelj, odavno je nepoželjan u SAD zbog svojih levičarskih stavova i otvorene podrške kubanskom socijalizmu i njegovom vođi Fidelu Kastru. Uz to, kritikovan je i zbog izjave da „Jevreji dominiraju u medijima“. Precizirao je to u britanskom Sandej tajmsu odgovorivši na pitanje zašto je toliko prostora posvetio holokaustu u svojoj novoj dokumentarnoj seriji o istoriji Amerike: „Zbog jevrejske dominacije nad medijima koja onemogućava objektivnu raspravu o holokaustu. Oni su na vrhu svake priče, oni su najmoćniji lobi u Vašingtonu.“ Stoun se zbog ove izjave javno izvinio. Mel Gibson, glumac i reditelj, česta je meta kritika zbog svojih uvreda na račun Jevreja. NJegova bivša prijateljica Oksana Grigorova svedoči o njegovoj gorivoj mržnji citirajući da je 2006. godine rekao: „Želim jevrejsku krv na svojim rukama.“ Jednom prilikom, kada ga je pijanog zaustavio policajac i poveo u policijsku stanicu, Gibson mu se obratio: „Da li si ti Jevrejin? Jebeni Jevreji su krivi za sve ratove ovog sveta.“ O njegovim antisemitskim osećanjima se spekulisalo i u vreme kada je pripremao filma Stradanje Isusovo, u kome je istaknuta ideja da su za stradanje Isusa Hrista krivi Jevreji. Gibsonovi biografi tvrde da su njegovi kontroverzni desničarski stavovi rezultat uticaja oca DŽona koji je u SAD jedan od vodećih zagovornika takozvanog katoličkog tradicionalizma. Čarli Šin, glumac, u želji da uvredi autora serije Dva i po čoveka Čaka Lorija, rekao je da je njegovo ime starojevrejsko Kaim a prezime Levin. Svojim čestim pijanstvim, Šin je pravdao svoje antisemitske ispade. Žan Lik Godar, slavni francuski reditelj, bio je veoma osporavan u pojedinim medijima kada je dobio Oskara za životno delo, gde se pisalo o njegovim antisemitskim izjavama. DŽuiš dejli forvard je pisao da je Godar još 1960. godine reditelja Pjera Bornbežea nazvao „prljavim Jevrejem“, dok su DŽuiš džornal i NJujork tajms preneli da je povodom masakra izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine rekao da bi trebalo „emitovati sliku palestinskih logora pre svakog finala“. Godar je poznat po izjavama da Izrael predstavlja „rak ranu na karti Bliskog istoka“, ali i kao zagovornik „istorijske pretpostavke“ čija se suština svodi na to da je „holokaust samoubistvo Jevreja koje im je donelo simpatije i omogućilo stvaranje države Izrael“.