Prosuto mleko

Predstavom Rođeni u YU reditelja Dina Mustafića u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, u četvrtak 26. maja počinje 56. Sterijino pozorje u Novom Sadu koje će trajati do petka 3. juna kada će biti saopštena imena pobednika. U takmičarskoj selekciji Nacionalna drama i pozorište, gledaoci će videti ukupno sedam predstava u izboru dramaturga Ksenije Radulović, selektorke i umetničke direktorke najstarije pozorišne manifestacije u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. Motiv ovogodišnjeg festivala za Radulovićevu su Granice, za koje tvrdi da ovde imaju višestruko značenje: „U godini u kojoj se navršavaju dve decenije od raspada Jugoslavije, bilo je očekivano da se pozorište i autori bave i ovom temom, a neke od tih predstava rezultovale su zanimljivim umetničkim kvalitetima. Inače, nisam na umu imala ex-Yu nostalgiju - ona je, ipak, privatna stvar i sama po sebi ne ukazuje na umetničke osobenosti - već na ono što može biti relevantno u pozorišnom smislu. S druge strane, pojam granica prisutan je i u istraživanju i pomeranju nekih estetskih obrazaca: jedan, uslovno, novi dramaturški model u kojem reditelji kao polazište ne uzimaju klasičan dramski tekst, već neku drugu vrstu građe. Treba napomenuti da se to ne dešava u području alternative ili na off scenama, već naprotiv, u vodećim institucionalnim pozorištima - dakle, brojni su razlozi što ovaj fenomen treba uzeti u obzir.“ U skladu sa izrečenim, Radulovićeva je izabrala Kukavičluk (režija Oliver Frljić, Narodno pozorište iz Subotice), Barbelo, o psima i deci (tekst Biljana Srbljanović, režija An Bizan, „La comedie d` Geneve“, Švajcarska), Kišinjevska ruža (tekst Oto Tolnaj, režija Andraš Urban, Deže kostolanji, Subotica), Pazarni dan (tekst Aleksandar Popović, režija Egon Savin, Atelje 212, Beograd), Metamorfoze (po Ovidiju Aleksandar Popovski i Jelena Mijović, režija Aleksandar Popovski, Jugoslovensko dramsko pozoršte, Beograd), Život u tesnim cipelama (tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar, Beograd). Određujući svoje umetničke kriterijume kojima se rukovodila u izboru repertoara, Ksenija Radulović kaže da polazi od onoga što misli da je umetnički relevantno u najširem smislu, a ne od nekih unapred zadatih tematskih okvira ili esteskih pristupa: „Jednostavno, selektor nema pravo da bude suviše privatan i ličan u forsiranju isključivo sopstvenog ukusa: naravno da svaka selekcija jeste autorski izbor, ali neobično je važno da ono što je u selekciji prisutno manje ili više direktno korespondira s realnom slikom jedne pozorišne sezone, u granicama odmerenosti, dobrog ukusa.“ Pošto je pošla od kriterijuma koji nisu unapred zadati po bilo kakvom vanpozorišnom merilu, naša sagovornica kaže da je time stekla jedno od najzanimljivijih iskustava: „U tako postavljenoj strukturi, kada poređate odabrane predstave, kao rezultat ispostavila se raznolikost i u tematskom i u estetskom smislu, recimo, od kvalitetnog mejnstrima do vrlo radikalnih rediteljskih praksi.“ Neki mogu reći i da je izostanak klasičnog teksta i specifičan tretman građe na osnovu koje nastaju predstave, ugrozio tradicionalan pojam drame, što selektorka negira uz objašnjenje da u određenom periodu paralelno egzistiraju različiti pristupi - a to je upravo neposredna posledica scenske prakse. Mnogima je ostalo nejasno kako se u ovogodišnjoj selekciji nije našla hit predstava Gospoda Glembajevi Miroslava Krleže u režiji Jagoša Markovića i izvođenju ansambla Ateljea 212 sa gostima. Najpozvaniji među njima Kokan Mladenović, reditelj i direktor Ateljea 212, za NIN kaže: „Što se same selekcije tiče, rizikujući da obavljam jalov posao skupljača prosutog mleka, mogu da saopštim da duboko verujem da su još neki naslovi naše kuće zavredeli da se nađu u selekciji ovog festivala. Mislim tu, pre svega, na Glembajeve. Atelje 212 je uzbudio region novim čitanjem ovog kultnog dela, u kome nastupaju neki od najznačajnijih glumaca sa naših prostora. Nagrade osvojene na Festivalu malih scena na Rijeci, poziv za Gaveline večeri u Zagrebu, lista čekanja za gostovanja i festivale u regionu, kao i višestruko nagrađivana uloga Ristanovskog kao Leona Glembaja, nisu, očigledno, bile dovoljna preporuka festivalskom izborniku, kao ni savetu ovog nekada vodećeg jugoslovenskog festivala.“ Suočena sa ovim iskazom, Ksenija Radulović direktno odgovara: „Marketinški uspeh te predstave apsolutno je van debate, a analiza umetničkih dostignuća je ipak, nešto drugo. Ne mislim da je u dovoljnoj meri i na odgovarajući način iskorišten potencijal odličnog teksta, a može se govoriti i o neujednačenim glumačkim ostvarenjima od kojih su neka bila relativno prosečna, a neka čak ispod proseka - naravno, sa izuzetkom Nikole Ristanovskog, čija uloga jeste odlična. Mene raduje ta ogromna gledanost, ali Pozorje nije festival najpopularnijih predstava - to je suština. Zar nije sasvim legitimno postaviti, nasuprot euforiji, jedan model razložne analize umetničkih ostvarenja? Primetno je i da se u medijskoj javnosti selektivno plasiraju informacije, pa se tako prećutkuju one negativno intonirane kritike u Hrvatskoj, recimo u Jutarnjem listu, Vijencu... a bilo ih je i kod nas. Ali, pitanje nepostojanja javnosti u srpskom društvu je već tema za sebe.“ Mladenović žali i zbog neuvršćavanja u program Pozorja praizvedbe komada Matica po tekstu „uglednog prozaiste Gorana Petrovića, sa dvema glumačkim legendama – Petrom Kraljem i Svetlanom Bojković, u režiji Rahima Burhana“, pa zatim postavka komada Sedam i po Miroslava Momčilovića, u režiji Darijana Mihajlovića, koprodukcije između čak tri pozorišta - Ateljea 212, Ujvideki szinhaza iz Novog Sada i Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke: „No, kako god bilo, ostaje uverenje da će glavni gubitnici ovakvog razvoja događaja upravo biti sam festival Sterijino pozorje i sjajna novosadska publika, koja će ostati uskraćena za neke veoma intrigantne predstave. Ali, Atelje 212, sa deset premijera u ovoj sezoni i bogatim rasporedom gostovanja u regionu, svakako nije kuća koja će lamentirati nad nečim što se nije dogodilo. Sterijinom pozorju, njegovom selektoru i rukovodstvu želimo svaku sreću. Verujemo da će im biti preko potrebna“, zaključuje Mladenović.