Italijani ulaze u priču o metrou

Beograd bi mogao da dobije prvu liniju metroa već 2015. godine. Ovako barem tvrde u francuskoj kompaniji Alstom, zainteresovanoj za izgradnju metroa u srpskoj prestonici. Francusko učešće u izgradnji beogradskog metroa predviđeno je i nedavno potpisanim sporazumom o strateškom partnerstvu Francuske i Srbije, koji su u Parizu ugovorili predsednici dve države, Nikola Sarkozi i Boris Tadić. Od tada traju pregovori dve vlade o načinima finansiranja ovog projekta, vrednog najmanje 1,2 milijarde evra. Pred Vladom Srbije trenutno je dilema da li toliko vredan posao dati francuskoj kompaniji Alstom bez tendera ili podeliti posao izgradnje na više deonica i na otvorenim tenderima doći do najpovoljnijih ponuđača. U Vladi Srbije NIN-u nisu dali zvaničan odgovor na pitanje kako teku pregovori oko izgradnje metroa. S druge strane, u Vladi Francuske bili su daleko raspoloženiji za priču. U Ministarstvu spoljnih poslova Francuske, NIN-u je rečeno da direktni pregovori dve vlade traju i da će se u njima videti na koji način bi Alstom mogao da učestvuje u izgradnji BG metroa. „Razmatra se model koncesije u kome bi francuska država dala povoljne uslove za kredit, ali ne za ceo projekat već za jedan deo“, rečeno nam je u ovom ministarstvu. Francuzi ne kriju zainteresovanost da uđu u posao, a vlada te zemlje već je odvojila tri miliona evra za izradu studije izvodljivosti ovog projekta kao donaciju. Naravno i kao ulaznicu u ceo posao, koji bi kompaniji Alstom, jednoj od tri najveće u svetu specijalizovane za ovakve poslove, obezbedio prodor na tržište Balkana, na kome do sada nije bila prisutna. „Do kraja godine trebalo bi da bude završena detaljna studija izvodljivosti, kada ćemo znati tačan broj putnika, trase svih linija i procenu tačne vrednosti radova. Prve procene govore da bi cena jedne linije metroa duge 15 km bila od 400 do 750 miliona evra, u zavisnosti od terena, teškoća pri kopanju i slično“, objašnjava za NIN Eriberto Diarte, izvršni direktor Alstoma za jugoistočnu Evropu, Bliski istok i Afriku. On ističe da se za Beograd planira laki tip metroa (može da preveze od 10.000 do 18.000 putnika na sat i jeftiniji je za 50-60 miliona evra po km od teškog), da je procenjeno da su srpskoj prestonici potrebne tri linije, a prva je već utvrđena na relaciji Ustanička - Zemun u dužini od 15 km. „Ako bi studija izvodljivosti bila gotova do kraja godine i postignut dogovor sa vašom vladom da Alstom radi ceo posao, prva linija bi mogla da bude završena u roku od tri godine, dakle na proleće 2015. godine“, tvrdi Diarte. Iako se u sporazumu o strateškom partnerstvu dve države nalazi i izgradnja BG metroa, problem za srpsku vladu, kako saznajemo, predstavlja činjenica da bi davanje posla bez tendera onemogućilo uzimanje kredita u te svrhe kod Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija koje daju povoljne uslove za kreditiranje infrastrukturnih projekata. To Vladi u Beogradu pravi velike probleme. Najoštriji u tom smislu bio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je nedavno rekao da je veliki zagovornik toga da se metro radi sa ozbiljnom državom kao što je Francuska koja gradi desetak metroa u svetu, ali je i podsetio da je Francuska dala donaciju od tri miliona evra za izradu projekata, koja uslovljava da garantujemo da ćemo ekskluzivitet za vozove i opremu dati francuskoj firmi Alstom. „Problem je što ako potpišemo takav ugovor, evropske investicione banke neće da finansiraju građevinske radove, što bi izgradnju metroa učinilo nemogućom”, rekao je Đilas i dodao da ćemo, u slučaju da ne možemo da se dogovorimo, sami finansirati izradu studije prve trase metroa od Ustaničke do Zemuna, jer previše dugo čekamo dogovor sa francuskom stranom - od septembra 2010. „Ako dajemo posao bez tendera, sa uslovom da se uzmu i njihovi vagoni i finalizacija poslova, što EU baš ne preferira, moramo videti šta mogu da nam ponude zauzvrat za takav ekskluzivitet. A to su povoljne kreditne linije i to ne samo za deo već za čitav projekat“, tvrdi izvor NIN-a iz Vlade Srbije. Čini se da su poruku gradonačelnika Francuzi dobro shvatili. Počeli su potragu za načinom da se zatvori finansijska konstrukcija uz pomoć još jedne zemlje - Italije. „Vaša vlada je rekla da želi metro, ali nema novac. Zato smo počeli da tražimo način da to rešimo i naša vlada se obratila i Vladi Italije kako bi se i uključila u projekt i pomogla da zajedno obezbedimo skoro čitavu kreditnu liniju. U najgorem slučaju, Srbija bi trebalo da pokrije 10 do 20 odsto vrednosti projekta, što bi mogla i iz budžeta bez daljeg zaduživanja. Naravno, ako bi vlade Francuske i Italije obezbedile povoljne kreditne linije, jasno je da bi uslov bio da Alstom i jedna italijanska građevinska firma, čije ime u ovom trenutku ne mogu da kažem, rade čitav posao. Naravno, kao podizvođači bi se pojavile i srpske firme“, objašnjava Diarte. Prema nezvaničnim informacijama iz Vlade Srbije, Francuzi nam trenutno nude dve kreditne linije za metro ukupne vrednosti od 500 miliona evra. Za prvi kredit u vrednosti do 340 miliona evra bismo dobili garanciju francuske države, a iako ovi krediti nisu povoljniji od onih dobijenih od EIB-a, imaju prednost utoliko što oslobađaju srpski budžet od ove vrste garancija. Drugi kredit od 160 miliona evra dobili bismo pod specijalnim uslovima od francuske države, iz posebnog fonda za pomoć, pod jako povoljnim uslovima (povoljnijim od EIB-a), koje su dobijali Egipat i druge nerazvijene zemlje. Međutim, to nije dovoljno novca i sada se očekuje da praktično Francuzi ubede Italijane da preko Italijanske agencije za osiguranje kredita obezbede dodatnu kreditnu liniju, uz uslov da građevinske radove radi italijanska firma. Prednosti ovakvog dogovora bile bi u brzom izvođenju radova, po principu „ključ u ruke“ za razliku od parcijalnih tendera, koji bi se mogli otegnuti i produžiti višedecenijsku agoniju Beograda bez metroa. Francuski izvođač sasvim sigurno bi obezbedio i odličan kvalitet metroa, po čemu je Alstom poznat. Mane su, naravno, isključivanje konkurencije, nedovoljna transparentnost i cena, koja bi mogla biti viša od one dobijene na tenderu. „Ukoliko bi ovakav dogovor bio postignut, on bi morao da ide u Skupštinu Srbije na ratifikaciju, kao što je to bio slučaj i sa kineskim i drugim državnim kreditima. Dakle, poslanici bi imali poslednju reč o svemu“, tvrdi naš izvor iz Vlade Srbije. Ukoliko se dogovor sa Francuzima i Italijanima ne postigne, očekuje nas međunarodni tender, na kome bi se, uz Alstom, mogle pojaviti i kompanije iz Kine, Rusije i Španije. U Alstomu poručuju da će se javiti i pod tim uslovima, ali dodaju da u tom slučaju nema francuskih kreditnih linija niti druge pomoći. Istini za volju, ne bi bilo ni garancija da će Alstom na tenderu pobediti, posebno kad se zna da su poznati po odličnom kvalitetu, ali najčešće ne i najnižoj ceni. Ne treba zaboraviti ni političku dimenziju ovakvih poslova, jer kako tvrdi jedan od naših sagovornika, Francuska može da nam pomogne na putu ka EU, a Kina ipak ne. Čini se da će, kao i uvek, politički razlozi presuditi, tim pre što iza dogovora stoje predsednici dveju zemalja. Stručnjaci ipak, upozoravaju na netransparentnost ovakvih međudržavnih sporazuma, u kojima nikada ne znamo šta plaćamo ni šta tačno dobijamo zauzvrat. Političku korist teško je kvantifikovati. „Vođeni političkim razlozima pravili smo i dogovor sa Rusima za NIS, pa onda sa Kinezima za most, pa su se ovakvi međudržavni ugovori pokazali kao štetni. Takvi dogovori su potpuno u suprotnosti sa konceptom tržišta, a i sa stavovima EU“, objašnjava za NIN Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Prema njegovim rečima, izgradnja metroa putem koncesije, dakle, da neko izgradi, a zatim i neko vreme ubira prihode od metroa je potpuno ispravna, ali samo ako se do koncesionara dođe putem tendera. „Direktni dogovori uvek otvaraju mogućnost za veliku korupciju i za snažna lobiranja“, tvrdi Kovačević. Diarte: Bežimo od korupcije Direktor Alstoma za jugoistočnu Evropu, Eriberto Diarte, isključuje mogućnost da njegova kompanija na bilo koji način bude povezana sa korupcijom. „Postoje žamori da u Srbiji ima problema sa korupcijom, ali mi kao velika, ozbiljna kompanija, ako samo osetimo miris korupcije, nećemo u tome učestvovati. Zaista nemamo potrebe za tim. Ali želimo da radimo u Srbiji i san mi je da za pet godina Alstom ima centralu u Beogradu za čitav region. Mislim da imamo dobre šanse u Srbiji i Francuska želi ovaj projekat. Došlo je vreme da posle 40 godina raznih projekata i odlaganja, Beograd konačno dobije metro.“