Arhiva

Ofanziva šarma

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Ofanziva šarma
Prvo je bio Irac, pa Britanac, a sada je i Poljak”, cinično su američki mediji prokomentarisali šestodnevnu turneju predsednika Obame po Evropi i njegove izjave da Londonu donosi pozdrave miliona Amerikanaca koji poreklo vuku iz Britanije, uključujući i njega samog ili šale izrečene u Varšavi, da svako ko živi u Čikagu mora pomalo da postane Poljak, inače nešto nije u redu sa njim… Barak Obama ipak može biti zadovoljan učinkom i porukama koje je poslao, koliko svojim evropskim partnerima, toliko i biračima kod kuće, na koje računa u ponovnoj trci za predsednika sledeće godine. Jednonedeljna turneja američkog predsednika počela je u Irskoj, gde je tražio tragove svojih predaka, zatim je usledila Velika Britanija, pa Francuska (samit G8) i najzad Poljska. Nemačka nije bila na programu, ali Angela Merkel će u zvaničnu posetu SAD otići već sledeće nedelje (7. juna). Kada je Obama, novembra 2008. godine, izabran za predsednika SAD Evropa ga je zdušno podržala. NJegov prethodnik, DŽordž Buš mlađi, ostavio je za sobom mnoga sporna pitanja - rat u Iraku, Gvantanamo i druge teme koje su opterećivale američko-evropske odnose. Već početkom 2009. godine, posle svega deset nedelja na predsedničkoj funkciji, novoizabrani Obama bio je u poseti Evropi,. „Mislim da je u proteklih sedam, osam godina nastalo dosta tenzija između SAD i Evrope. Jedan od ciljeva moje vlade biće obnavljanje tog istorijskog saveza”, izjavo je tada. Te godine posetio je samit G20 u Londonu, samit povodom 60 godina osnivanja NATO-a u Strazburu , samit SAD - EU u Pragu, sve u svemu čak šest puta je tokom svoje prve godine na funkciji šefa države bio u Evropi. I svaki put je dočekan sa oduševljenjem. Velika očekivanja u međuvremenu su splasla, a Obamu su sustigle stare teme i nove tenzije. Sada je, kako su mnogi primetili, krenuo po Evropi u “ofanzivu šarma”, kojom je trebalo da pokaže da američko-evropski odnosi nisu sporedna stavka na listi prioriteta njegove administracije. Na početku svog puta, u Irskoj, Obama je posetio Manigal, selo sa oko 300 stanovnika, odakle, prema podacima koje navodi Bela kuća, potiče pradeda njegovog pradede po majci, koji se iselio u Ameriku oko 1850. godine. Dočekale su ga hiljade posetilaca koji su se tog dana uputili u Manigal da bi ga videli, mahali su mu američkom zastavom i uzvikivali “dobrodošao kući”. On je u lokalnim pabu popio „ginis“ ,u prijateljskoj atmosferi razgovarao sa posetiocima i, najzad, ponudio barmenu novac uz reči: ”Predsednik uvek plaća svoj račun”. Govor koji je tom prilikom održao, kao i onaj u Dablinu, nije bio rasterećen činjenice da je pred slušaocima ne samo predsednik Amerike, već i kandidat za sledeći mandat u Beloj kući. Nije propustio priliku da podvuče svoje irske korene, koje sa njim deli 37 miliona američkih glasača, a tako i poentira posle rasprave o njegovom poreklu koja je nedavno vođena kod kuće. Samoj Irskoj poručio je da je to zemlja koja treba da bude uzor za Bliski istok, jer je pokazala da je, posle višedecenijskog krvavog sukoba, mir ipak moguć. “Predsednikove poruke nade upravo su ono što je Irskoj i većem delu Evrope najpotrebnije”, primetio je britanski Ekonomist. “Obama je, kao i mnogi njegovi prethodnici, shvatio da su stari saveznici još uvek najpouzdaniji prijatelji”. Najviše nervoze bilo je, svakako, oko posete Velikoj Britaniji. Odnosi između dve države, tesno povezane istorijom, kulturom i strateškim savezom, veoma su komplikovani. Podrška Tonija Blera DŽordžu Bušu ostavila je Britancima gorak ukus u ustima i osećaj da su ti odnosi bili daleko od ravnopravnih. U međuvremenu američki fokus pomeren je ka rastućim ekonomijama, Kini i Indiji, kao i ka Latinskoj Americi, a Britanija se, kao i Evropa, nekako našla na sporednom koloseku. Obama se tako pre svega pozvao na “posebne odnose” dve zemlje. U tekstu koji je zajedno sa Dejvidom Kameronom objavio u Tajmsu, podvukao je te jedinstvene bilateralne odnose i podsetio da je tokom prošle decenije Britanija pratila SAD u ratu u Iraku i Avganistanu, a sada i u Libiji. “Nisu to samo specijalni, već suštinski važni odnosi”, rečeno je u tekstu. “Nije samo istorija ono što nas povezuje. Bez obzira na to da li su u pitanju ratovi ili ekonomija, naše želje i verovanja su ista”. O specijalnim vezama bilo je reči i u susretu sa kraljicom Elizabetom II, oboje su se složili da veze dve zemlje prevazilaze vojna i diplomatska pitanja i da “nikada ne slabe”. U čast gosta priređena je večera, a Obama je kraljici poklonio fotografije sa posete njenih roditelja Americi 1939. godine, dok je Elizabeta II poklonila Obami deo korespondencije između britanske kraljevske porodice i američkih predsednika. Nije bilo kontakta sa javnošću kao u Irskoj, ali su građani mogli da saznaju da su Obama i Kameron igrali stoni tenis sa studentima londonske Glob akademije, da su pravili zajednički roštilj, kao i da je bračni par Obama posetio Vilijema i Kejt. Obraćajući se britanskom parlamentu Obama je primetio da se odnosi dve države oduvek “previše analiziraju”, a da je zapravo reč o “jednom od najstarijih i najjačih saveza koje je svet ikada poznavao”. Istina, tom savezu sada svakako ide u prilog činjenica da američki predsednik ne sledi ideološki balast svog prethodnika. Ratni cilj u Avganistanu više nije uspostavljanje demokratije ili izgradnja civilnog društva. Prioritet je sada uspostavljanje odnosa koji bi sprečili delovanje Al kaide, kao i pripreme za povlačenje i mirovni pregovori sa talibanima. Obama je u Britaniji poručio da, iako je odgovornost na svim nacijama, na SAD, Britaniji i evropskim saveznicima je da preuzmu mesto lidera u vremenima ekonomskih potresa, nestabilnosti u arapskom svetu, terorizma, klimatskih promena i drugih izazova. “Mi ostajemo najveći globalni pokretači”, rekao je on. “Vreme za naše liderstvo je sada “. Iz Londona Obama je otišao u Francusku, u Dovil, na sastanak lidera G8. Tu je na dnevnom redu bila za američkog predsednika jedna od najvažnijih tema ovog putovanja – severna Afrika i Bliski istok. Dogovoreno je da se, kao pomoć za reforme, pošalje 20 milijardi dolara Egiptu i Tunisu do 2013. godine. Polovinu tog iznosa će dati države Golfskog zaliva, dok će SAD, Britanija i Francuska obezbediti drugi deo. Obama je dobio podršku za plan reformi u arapskom svetu, a reč je, naravno, bila i o Libiji. Posle razgovora sa Nikolom Sarkozijem američki predsednik izjavio je da postoji zajednička rešenost da se “završi posao”. “Gadafi je izgubio svaki legitimitet. On treba da ode”, navedeno je u deklaraciji zemalja G8. Primećeno je, naravno, da usred opšte buke oko Gadafija, ni u Dovilu, ni prethodno u Londonu, nije bilo reči o demokratijama među arapskim prijateljima, poput Saudijske Arabije. Poslednja stanica na Obaminom putu bila je Poljska, koja je s nestrpljenjem očekivala da čuje poruke na dve ključne teme – pitanje odbrane i viza. Obama je potvrdio da će Poljska biti uključena u novi projekt antiraketnog štita, bez obzira na reagovanja Rusije. Spreman je i sporazum o premeštanju dela aviona F16 iz baze u Avijanu u Italiji u jednu od baza u Poljskoj. Američki predsednik izjavio je da je Poljska strateški partner koji može da utiče na ceo region. Posle razgovora s predsednikom Bronislavom Komorovskim i premijerom Donaldom Tuskom, on se osvrnuo na obnavljanje odnosa Vašingtona i Moskve, konstatujući da je velika dobit tih odnosa smanjenje nekadašnjih tenzija. „Milioni Amerikanaca razumeju da Poljska spada u naše najbliže i najvažnije saveznike”, rekao je Obama, podvlačeći da je Americi još uvek veoma stalo do država istočne Evrope. U susretu sa veteranima Solidarnosti američki predsednik je rekao da su oni pomogli padu Sovjetskog Saveza i brzom napretku slobode i demokratije u Poljskoj i centralnoj Evropi. “Poljska priča pokazuje kako hrabar i odlučan narod može da pobedi izazove i izgradi demokratiju koja pokazuje snagu i karakter ove nacije i koja sada služi kao primer Evropi i svetu” rekao je. Obama vidi paralele između izazova koji su pred arapskim svetom sada, i Poljske nekada. Kako je to zemlja koja je uspela da izgradi stabilnu demokratiju i slobodno tržište, primetio je da bi mogla da posluži kao uzor Bliskom istoku. Susretu sa predstavnicima Solidarnosti nije prisustvovao Leh Valensa, jer, kako je izjavio, jedna kratka poseta sa fotografisanjem za medije nije dovoljna za razgovor sa američkim predsednikom. On mu je poželeo prijatan boravak u Poljskoj, uz nadu da će biti prilike da se sretnu. Na večeri sa Bronislavom Komorovskim, poljskim predsednikom, na kojoj je bilo prisutno i 20 lidera zapadne, centralne i istočne Evrope, bilo je reči i o Belorusiji. Obama je osudio režim u Belorusiji, rekavši da se tamošnja vlast oglušila o sve demokratske i građanske principe. „Važno je da tu sarađujemo“, rekao je on. „Ono što se događa u Belorusiji može da utiču na ceo region”. I dok je sa evropskim liderima razgovarao o svetskoj političkoj sceni, Obama nije gubio iz vida domaće teme. Iz rezidencije ambasadora u Londonu izdao je saopštenje o tornadu u Misuriju i obećao da će po dolasku posetiti postradala mesta. Zakazao je i posetu Krajsleru u Ohaju ove nedelje. Posle susreta sa Sarkozijem, stigao je da pozdravi Patriot act kao važno sredstvo za borbu protiv terorizma. Kod kuće ga je sačekala i rasprava o budžetu. Dok je evropska turneja još trajala, ova tema rasplamsavala se u Americi. Tim Pavlec, bivši guverner Minesote, koji se upravo pridružio predsedničkoj trci, poručio je Obami: “Izvini što prekidam tvoj provod u pabu, ali šta je tvoj zdravstveni plan?” Nekoliko novih kandidata najavilo je da će ući u trku za predsednika, a analitičari su se uglavnom bavili poenima koje je Obama pokupio na evropskoj turneji kod domaćih glasača. Desetine miliona američkih Iraca, kao i glasači britanskog i poljskog porekla, u ovom trenutku sigurno mogu da budu zadovoljni. Do izbora je, međutim, ostalo još više od godinu dana, a već prvih dana po povratku u zemlju Obamu su sačekale domaće teme. Ispostavilo se i da je za većinu Amerikanaca tornado bio daleko važnija tema protekle nedelje.