Flešmob manija

Da li biste došli s perjanim jastukom na trg i tukli se s nepoznatim ljudima? Prskali vodom iz plastičnih pištolja? Pravili balončiće sa ekipom koju ne poznajete? Plesali kao mumija obučeni u toalet papir? Ako je vaš odgovor „da“, onda ste rođeni flešmober, spreman za flešmob (flash mob), akciji koja se zasniva na interakciji ljudi koji se međusobno ne poznaju. Flešmob je socijalni eksperiment potekao sa interneta. Grupa ljudi se okupi u dogovoreno vreme i izvodi performans. Bogati flešmoberi odazivaju se i na flešmob koji se događa na drugom kraju planete. Bilo kako bilo, prvi flešmober je izvesni Bil, iz NJujorka. U jednoj akciji odveo je 200 ljudi u prodavnicu tepiha, da traže „ljubavni tepih”. Šokirani prodavci bili su ubeđeni da su se susreli s komunom tepih ekscentrika. Od tada organizatori stalno smišljaju nove cake. Tako su u Rimu organizovali traženje nepostojećih knjiga po knjižarama, u Londonu su uzdisali nad besmislenom nameštajem, a u Berlinu su stotine ljudi istovremeno urlali „da, da, da” u telefon, a potom aplaudirali. Iskusni flešmoberi kažu da učestvovanje u flešmob akciji izaziva intenzivno ushićenje i radost. Analitičari raspravljaju oko smisla i besmisla flešmoba, pa jedni tvrde da je to glupa moda, drugi insistiraju na novim sredstvima komunikacije, treći vide potencijalnu zloupotrebu. Psiholozi flešmob karakterišu kao “najspektakularniji fenomen umreženog društva”. Ovako ili onako, ovaj tip nekomercijalne zabave razbija stereotipe i zbunjuje prolaznike.