Miksovati ili ne?

Glavna briga svih nas (i vas) koji smo želeli da se provodimo tokom prethodne nedelje bila je da li ćemo uspeti da postignemo sve što nam se odjednom istovremeno nudi u glavnom gradu Srbijice i da li treba da pokažemo apsolutnu lojalnost jednoj ili drugoj manifestaciji. Mislim na Mikser i Belgrade Design Week, naravno. Oba festivala, to jest, „dešavanja” bave se kreativnom industrijom, kod nas, pa u svetu, pa zajedno, pa u poređenju. Belgrade Design Week postoji malo duže od Miksera, a Mikser su napravili neki ljudi koji su nekad davno radili na ovoj dizajnerskoj nedelji. Mikser od samog početka ima muzički program, prigodan situaciji. Konkurentska manifestacija - BDW uvela je muzičke sadržaje pre par godina, a ove godine specijalno su ambiciozno tome pristupili. Mikser je imao muzičku ponudu koja se zasniva na kvalitetu i stilovima za koje se sigurno zna da će privući puno posetilaca. Domaći bendovi su obrađivali uticajne albume izvođača iz vremena SFRJ (tema celog festivala), nastupali su razni di-džejevi domaći i strani i Dis-patch festival je dobio svoju malu binu. Sa druge strane, BDW muzički program je dostojan svakog divljenja. Došao je Mathew Dear sa bendom u SKC, Yello u Dom omladine, Lindstrom na poslednji sprat nekadašnjeg CK… Međutim, u SKC-u je bilo oko 100 ljudi, pola zvukova nije izlazilo iz razglasa, a Lindstrom je svirao u prostoru rezervisanom najčešće za korporativne promo zabave, a ekipa na žurci nije bila mnogo drugačija. Plus-minus nas nekoliko muzičkih fanova koji smo samo priljubljeni uz zvučnike mogli da čujemo šta čovek svira, jer na tom poslednjem spratu te staklene zgrade sve odjekuje i zveči, a organizatori se (normalno) nisu potrudili da se pozabave zvukom. Koga još briga kako se nešto čuje na koncertu?! Hoću reći, cela me je situacija podsetila na leto 2003. godine kada se kao reakcija na Exit desio Echo festival u Beogradu. Da ga nije bilo, nikada ne bismo videli Sonic Youth, ali finalni skor bio je propast i bez obzira na vrhunske izvođače, taj festival se više nije ponovio. U celom procesu pravljenja nekakve manifestacije, motivacija je često mnogo bitnija od sadržaja. Ako je pokretač nekakvo imperativno nokautiranje konkurencije - iz toga ništa dobro ne može da izađe. U tom istom kontekstu, leta 2003. najbolja žurka se desila na Akademiji kada su zbog nevremena najveće legende Detroit tehno zvuka nastupale na Akademiji, isto kao što je prošle nedelje brod 20/44 karmički zaslužio da se na njega, opet spletom klimatskih okolnosti, premesti program Mikser festivala. I to je bio najbolji provod.