Za demokratskog predsednika

Ja sam čvrsto uveren da demokratska vlada ne može da opstane bez demokratskog predsednika države. Postoje najmanje tri razloga za to. Prvo, bez demokratskog predsednika nemamo šanse da uđemo u Evropsku uniju. Drugo, politička autonomija za Srbe na Kosovu i Metohiji nije moguća ukoliko nemamo prijatelje u svetu koji će nas podržati u tome. Treće, moramo izbeći izolaciju naše države u trenutku kada se ponovo pokreće oporavak svetske privrede. Demokratska vlada ne može da opstane ukoliko nema rezultata na svim tim područjima - ulazak u EU, zaštita Srba na Kosovu i Metohiji, bolji život i posao za mnoge. Ti rezultati, bez demokratskog predsednika države, nisu mogući.

Demokratski predsednik ne znači samo kandidat na predsedničkim izborima koji je dobio najviše glasova. I Slobodan Milošević je pobeđivao na predsedničkim izborima, pa smo videli kako se sve to završilo. Nama je danas potreban predsednik koji neće zloupotrebljavati pravo suspenzije veta. Istovremeno, potreban nam je predsednik koji će imati moralni i politički autoritet da upozori tu istu Narodnu skuštinu ukoliko ona zaboravi šta joj je dužnost. A njena dužnost je da obezbedi budućnost zemlji među evropskim narodima.

Mi moramo da nastavimo dijalog sa međunarodnom zajednicom o Kosovu i Metohiji. Moramo da znamo da je svet trenutno opterećen drugim problemima i da bi želeo da se posveti ovom problemu nešto kasnije, najverovatnije krajem sledeće godine. Bojim se da će to tada biti kasno. Kod nas se trenutno stvara politički konsenzus o načinu razrešavanja krize na Kosovu i Metohiji. To je dobro jer nam daje jaču pregovaračku poziciju. Ali to nije dovoljno. Moramo da nađemo prijatelje u svetu koji će biti spremni da podrže našu razumnu politiku. Ne vidim kako je to moguće ukoliko nemamo demokratskog predsednika.

Svi se slažemo da je ekonomija važna stvar, ali joj na delu ne pružamo šansu. Pre deceniju i po zadesio nas je istorijski vrtlog koji nas je povukao duboko naniže. Za razliku od gotovo svih istočnoevropskih zemalja, mi smo još u tom vrtlogu. Naš društveni proizvod je tek na polovini onoga što smo imali početkom devedesetih godina. Tada je pao Berlinski zid, ali su i širom otvorena vrata za strane investicije, a sa njima i za nova radna mesta. Sve druge zemlje oporavile su se od tranzicionog šoka. Zemlje koje su nam gledale u leđa, za mesec dana ulaze u Evropsku uniju, a njihov društveni proizvod po stanovniku je višestruko veći od našeg. Zato bolje žive od nas. Ako ne budemo imali demokratskog predsednika, Srbiju ćemo gurnuti u izolaciju u kojoj će cvetati kriminal, a ne pošteni rad i sigurnost za sve. Još jedna istorijska šansa biće propuštena.

Na nama je da odlučimo. U svakom slučaju, Evropa, Kosovo i Metohija i ekonomija traže demokratskog predsednika.