Više od igre

Dok se u svetu izbori dobijaju upravo u virtuelnom prostoru, dešavaju Fejsbuk i Tviter revolucije i najveće promene u oglašavanju još od pojave elektronske pošte, u Srbiji se društvene mreže i dalje koriste kao politički megafon, sredstvo za dopisivanje i zabavu i tek poneku onlajn akciju. Zaboravljamo da je predizborna kampanja Baraka Obame bila samo jedan “veliki eksperiment”, da su to isto bila dešavanja u Tunisu i Egiptu, kao i zemljotres na Haitiju. Bili su to eksperimenti koji su se dešavali upravo na društvenim mrežama, krajnje nepredvidivi i riskantni, ali su njihovi ishodi menjali svet, a to i danas čine. Potvrdili su da se rađa ogroman društveni potencijal dostupan svima, fenomen koji zauvek menja način na koji komuniciramo. Pre dvadeset devet godina kompjuter je proglašen za “ličnost godine” Tajm magazina, najavljujući možda i najveće promene u istoriji čovečanstva. Laskava titula prestižnog magazina za 2010. nije otišla Fejsbuku, ali jeste u ruke njegovog osnivača, potvrđujući da dolazi nova era u razvoju medija. U trenucima kada se naša zemlja približava cifri od tri miliona korisnika najpopularnije društvene mreže, opravdano se možemo zapitati koliko smo zaista spremni za ono što se u svetu već uveliko dešava. Jer, popularnost društvenih mreža izazvala je najveće promene u oglašavanju, komuniciranju i poslovanju najpoznatijih svetskih kompanija od pojave elektronske pošte. O tome svedoči podatak da je 2010. godine oko 80 odsto globalnih “Top 100” kompanija koristilo društvene mreže da bi komunicirale sa svojim potrošačima, što se pokazalo kao odličan marketinški potez. Štaviše, iste godine australijska avio-kompanija DŽetstar (Jetstar) čini revolucionaran potez preusmeravajući čak 40 odsto svog marketinškog budžeta ka društvenim mrežama. To je trend koji će, po svemu sudeći, pratiti i drugi, tim pre ako se zna da je još 2009. godine u Velikoj Britaniji prvi put u istoriji internet-oglašavanje premašilo vrednost oglašavanja na televiziji. Međutim, i u ovom segmentu kaskamo za svetom. Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković ističe da su u pogledu upotrebe društvenih mreža domaće kompanije daleko od prakse koja već postaje standard u svetu, ali i da je sasvim izvesno da će u predstojećem periodu morati da dođe do značajnih promena. “Kompanije u Srbiji, prema raspoloživim podacima, malo koriste društvene mreže u poslovanju, iako je njihov marketinški potencijal ogroman, počev od predstavljanja svojih programa, najave aktivnosti, promocije proizvoda i usluga, pa sve do interaktivnog komuniciranja sa potrošačima. U odnosu na razvijene zemlje, poslovna upotreba društvenih mreža u našoj zemlji je na samom početku i to bi trebalo prevazići što pre”. Vitomir Jevremović, direktor digitalnog sektora u marketinškoj agenciji Communis, ističe da je za njihovu uspešnu upotrebu neophodan ozbiljan rad i konstantno praćenje promena koje se često dešavaju. “Mi smo u tome veoma mladi, kao uostalom i ceo svet. LJudi koriste te mogućnosti dok se one još uvek razvijaju. Nekada se tek naviknemo na određeni način funkcionisanja na društvenim mrežama i mogućnosti koje pružaju, a onda se one promene, otvore se neke nove mogućnosti, a stare gotovo nestanu. Fejsbuk je tako nedavno zabranio rangiranje materijala po broju lajkova i to je sada nešto novo za sve nas. Strategija koju smo osmišljavali tokom protekle godine, a koja se oslanjala upravo na broj lajkova, u tom trenutku pala je u vodu”. Jevremović dodaje da angažman kompanija na ovim mrežama zavisi i od toga čime se određena kompanija bavi, jer nisu sve pogodne za ovaj način promocije. Učestale promene delom objašnjava namera osnivača Fejsbuka, Marka Cukerberga, da najpopularnija društvena mreža u svetu zapravo funkcioniše poput mode, pa tako svaka “nova sezona” donosi nov izgled i nove mogućnosti. Očigledno je da domaće kompanije još uvek nisu spremne da prate ‘trendove’, da rizikuju, eksperimentišu. A za uspešnu upotrebu društvenih mreža odavno nije dovoljan samo profil, potrebno je mnogo više. Čak ni političke partije u nas ne koriste dovoljno potencijal društvenih mreža. Političkim strankama one i dalje služe samo kao još jedan kanal za objavljivanje partijskih saopštenja. Kako političari u Srbiji koriste društvene mreže verovatno je najbolje definisao Sam Graham Felsen, predvodnik tima blogera predsedničke kampanje Baraka Obame 2008. godine. “Političari u Srbiji i dalje koriste društvene mreže kao megafon za saopštavanje i promociju svojih poruka, iako je najveća snaga novih medija u njihovoj konverzacijskoj upotrebi. Delotvorna strategija putem novih medija nije u tome da političari budu prisutni na Tviteru ili Fejsbuku. Ako koriste te mreže samo da bi govorili o sebi, one ne oslobađaju stvarnu moć interneta koja leži u tome da ljudima treba dati moć.“ Stranke u našoj zemlji društvene mreže koriste uglavnom za propagandu. One još uvek ne mogu da se priviknu na pravila igre u kojima su potpuno ravnopravni sa onima koji ih prate, jer na Fejsbuku svako može da im odgovori, da ih kritikuje ili hvali. Upravo taj nedostatak dijaloga ističe i profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka, Miroljub Radojković. „Dijaloški potencijal ne postoji ni u okviru samih stranaka. Na društvenim mrežama, međutim, stvari ne funkcionišu tako. Mreža podrazumeva ravnopravnost, mogućnost da svako odgovori. Osim toga kada se partije sprovode predizborne kampanje u odsustvu zakona o finansiranju političkih partija, postoji mogućnost da se ogromne svote novca operu ili sakriju. Ne zna se koliko se tačno novca troši za bilborde, plakate ili reklame i to može da posluži kao odličan politički biznis. Ako se kampanja sprovodi putem društvenih mreža, na kojima gotovo i da nema troškova, tu onda ništa ne može da se sakrije i upravo to može da bude jedan od razloga zbog kojeg političke stranke ne računaju na potencijal društvenih mreža“. A broj korisnika najpopularnije društvene mreže u našoj zemlji konstantno raste. Samo u poslednjih šest meseci otvoreno je 700.000 novih profila, tako da je danas oko 2.850.000 naloga aktivno samo u našoj zemlji. Čini se da u takvoj situaciji potencijal društvenih mreža neće moći da se ignoriše još dugo. Vitomir Jevremović, naglašava da će društvene mreže u predstojećem periodu dobijati sve veći značaj upravo u politici. “Na društvenim mrežama partije moraju da obrazlože svoje postupke, da odgovaraju na komentare, da uvere ljude kako će se truditi da isprave ono što im zameraju i da to zaista i učine. Jedino će u takvim okolnostima zaslužiti poverenje građana”. I dok političke partije najčešće okupljaju tek nekoliko stotina, a u najboljem slučaju nekoliko hiljada, određene stranice koje kreiraju građani imaju i po više desetina hiljada pristalica. Neretko članovi okupljeni oko zajedničke ideje ili cilja organizuju zajedničke akcije i na taj način prerastaju u začetnike onlajn aktivizma u Srbiji. Verovatno najbolji primer tog aktivizma predstavlja stranica „Mila - naš heroj“, koja je pokrenuta 2010. godine. „Stranica je nastala kao protest zbog onoga što se desilo keruši Mili i otvorila ju je devojka (Nina Rakić) koja je bila pod utiskom tog tužnog događaja. Kako je stranicu za vrlo kratko vreme „lajkovao“ veliki broj ljudi, glavni administrator (Vladimir Jankoviski) dolazi na ideju da bi bilo dobro koristiti je za udomljavanje. I tako je sve počelo“, priseća se Milica Arsenović, jedna od ukupno devet administratora stranice. Danas ova stranica ima oko 85.000 članova i postala je najorganizovanija srpska grupa na Fejsbuku. Akcija počinje kada se na profilu objavi informacija o napuštenoj životinji, najčešće psu, lokaciji na kojoj se nalazi i apelom za pomoć. U istom trenutku se direktno prenosi do svakog člana grupe, a indirektno i do njihovih prijatelja ukoliko je komentarišu ili podrže, tako da za kratko vreme informacija dopre i do više stotina hiljada ljudi koji imaju profile na ovoj društvenoj mreži. Za nepunih godinu dana na taj način je novog vlasnika pronašlo oko 800 životinja, a još je veći broj onih koji su dobili pomoć u hrani, lekovima ili terapiji. Takvim rezultatima mogu se pohvaliti samo retki azili širom zemlje. Ovaj primer pokazuje da samo ljudi okupljeni oko konkretne ideje i zajedničkog cilja mogu da iskoriste moć društvenih mreža. U domaćoj politici za tu “igru” nezainteresovane su obe strane. Političke stranke jer im kultura dijaloga nije jača strana, teško se odriču svojih privilegija, a još teže privikavaju na pravila igre u kojima su potpuno ravnopravni sa onima koji ih prate. Sa takvima ni “konzumenti” ne žele da imaju posla. Nisu se proslavile ni domaće kompanije, samo je poneka humana akcija otišla korak dalje. Čini se, ipak, isuviše malo od potencijala koji već gospodari svetom. Fejsbuk manija Punih 38 godina bilo je potrebno radiju da bi dostigao cifru od 50 miliona korisnika, televiziji je bilo potrebno 13, internetu četiri, Ajpodu tri. Fejsbuk je za manje od godinu dana dostigao cifru od 200 miliona, a u ovom trenutku ima oko 680 miliona korisnika širom sveta. U jednom od osam brakova sklopljenih u SAD bračni partneri su se upoznali upravo putem društvenih mreža, koje će prema predviđanjima eMarketera do kraja 2011. godine zaraditi šest milijardi dolara od oglašivača. U Srbiji je trenutno registrovano oko 2.850.000 profila, a na mesečnom nivou se zabeleži više od 1.200.000 jedinstvenih poseta najpopularnijoj društvenoj mreži na svetu. (izvor: www.socialbakers.com).