Kriza za početnike

Probudili smo se, vreme je da idete”, glasi poruka sa jednog od transparenata koji, iako već treću nedelju dočekuje poslanike na ulazu u grčki parlament, članovi vlade još uvek ignorišu. Nakon velikih nemira, koji su polovinom protekle nedelje prekinuli miran karakter svakodnevnih demonstracija na centralnom atinskom trgu Sintagma, i u trenutku kada samo što ne prokuvaju nove mere kao neophodno predjelo za petu “dozu” zajma Grčkoj, premijer servira rekonstruisani, novi sastav vlade. Novi pod znacima navoda, s obzirom na to da je većina imena ista, promenjene su samo titule i pozicije. Ministri koji su se pokazali nesposobnim na zadacima koji su im dodeljeni adekvatno njihovim specijalnostima, sada su prebačeni u ministarstva, čijim resorom tek neće umeti da rukuju. Papandreu je prethodno predložio svom najjačem oponentu, lideru Nove demokratije, Antonisu Samarasu, da zajedno stvore vladu nacionalnog spasa, ali je i taj brod potonuo, pre nego što je isplovio. Do zaključenja ovog broja NIN-a, u utorak uveče, i dalje je trajala sednica skupštine u Atini, na kojoj je odlučivana sudbina Papandreuove vlade. Po procenama stranih analitičara, Papandreu je uspeo da savlada otpore u sopstvenoj Socijalističkoj partiji, te se očekivalo da parlamentarci podrže rekonstruisanu vladu, a time i mere koje će ona predložiti. Vlada PASOK-a veoma nespretno pokušava da se održi na vlasti, sa premijerom koji je već uveliko postao predmet ismevanja javnog mnenja, kao lider čija je jedna od poslednjih najodlučnijih i najpragmatičnijih izjava za skupštinskom govornicom a odnosila se na čelnike „trojke“: Evropska komisija, MMF i Evropska banka - glasila otprilike ovako: „Hoćete da ih pljunem? Pljunuću ih!” Poslanici vladajuće partije napuštaju ovih dana jedan za drugim svoje poslaničke klupe, ostavljajući na njima i člansku kartu PASOK-a, a narod je uporan u svakodnevnom randevuu na Sintagmi, ali i na trgovima drugih grčkih gradova. Demonstracije koje ovih dana neprekidno traju, paralelno sa objavama vlasti o novim merama, koje se odnose na dodatna povećanja poreza, nastavak sezone otpuštanja i dalju privatizaciju državnih firmi, predstavljaju nešto što Grci nikada nisu videli u (bogatoj) revolucionarnoj istoriji. Gotovo mesec dana građani svih generacija, čitave porodice, naoružane pištaljkama, laserima, varjačama i tepsijama, preplavljuju centar grada. Organizuju koncerte i pozorišne predstave, a nekoliko mikrofona uvek kruži Sintagmom, kako bi svaki građanin imao priliku da kaže šta misli. Laserima centriraju prozore Skupštine, dok ujedinjeni uzvikuju parole u ritmu kuhinjskih perkusija: “Pokupite svoj memorandum i bežite odavde!” Prvi put su na demonstracijama apsolutno zabranjena obeležja bilo koje političke stranke, pokreta ili sindikata. Jedine zastave koje se vijore su grčke, ali i obeležja drugih država, među kojima je i jedna srpska zastava, uporna od prvog dana. Naravno, ni ambijent vašara nije mogao izostati, pa su neki odlučili da revolucija može biti i veoma profitabilna i preselili su svoje male pokretne taverne u park na trgu, prodajući gladnim demonstrantima bukvalno sve – od girosa do krofni. Mnogi u šali komentarišu da su demonstracije zapravo organizovali vlasnici obližnjih restorana brze hrane, kojima tokom protesta ide toliko dobro kao u vreme blagostanja. Atina ovih dana sve više liči na Beograd 90-ih, a trg Sintagma podseća pomalo i na Guču u avgustu. Hiljade građana svako popodne su tačni na sastanku ispred Skupštine, ali nije mali broj onih koji su skeptični i ne veruju da se nešto suštinski može promeniti, time što se svake večeri zaustavlja saobraćaj u centru grada i što se laserskim svetlima napadaju prozori Skupštine. Gužva je, uostalom, svakodnevna pojava na atinskim ulicama, a poslanici su odavno spustili roletne na prozorima koji gledaju na trg. Prošle srede, demonstranti, mirni demonstranti, odlučili su se na jedan radikalniji korak, dogovor je bio da se stvori ljudski obruč oko Skupštine, u pokušaju da se poslanicima nametne direktno, suočavanje sa narodom. Ali jedini koji su se ovim potezom osetili izazvani i odreagovali, bili su “poznati nepoznati”, kako ih ovde nazivaju, jedini redovni demonstranti koji su ovih nedelja izostali. Pedesetak mladića sa kapuljačama i maramama preko usta, iznenada se izdvojilo iz mase i počelo da pali sve oko sebe i suočava se sa policijom. Navijači, anarhisti ili možda organizovani provokatori? Ta svima poznata priča o nasilnim anarhistima se čini izuzetno smešna u trenutku kad na internetu osvanu video-snimci policije koja zajedno sa njima skuplja iste one motke od kojih se nekoliko minuta ranije branila ili po atinskim haustorima čuva te iste “anarhiste” sa kojima se prethodno tukla, da ih ne bi napali demonstranti i odstranili sa svog - donedavno - mirnog skupa. Bilo kako bilo, taj prefiks su okupljanja izgubila, a razočaranje građana je uvećano. Nakon nereda, porodice se vraćaju na Sintagmu, nema odustajanja. Savremena grčka priča (nažalost) sve manje liči na teoriju zavere protiv malog balkanskog naroda u koji treba uperiti prst, kako se i ostali ne bi opustili. Tumačenja situacije u ovoj državi su mnogo racionalnija od toga i upravo zato se tiču i građana Srbije. Direktno. Ove demonstracije ne predstavljaju jednostavno protivljenje građana zbog smanjenja plata i ukidanja toplog obroka. Radi se o otporu jednom vidu invazije. Niko tu neće ratovati, niko neće obući uniformu, niti uzeti pušku u ruke. Oni u koje su građani Grčke uperili laserske priveske su gospoda u najskupljim odelima, naoružani poslednjim modelom „ajpoda“. Isti oni koji su naučili narod da živi na zajmovima (za godišnji odmor?!), sada predlažu Grcima da prodaju stranim investitorima ostrva, ne bi li otplatili dugove. (Naravno, ovakvi saveti za izlaz iz krize nisu slučajni, s obzirom na to da su nedavna istraživanja pokazala da se u Egejskom moru nalaze velike rezerve prirodnog gasa.) To su isti oni koji pozajmljuju novac Grčkoj, kako bi ona bila primorana da vraća dugove, kupujući njihove podmornice. Bez municije. Beskorisne čak i za ratovanje. I onda se postavlja pitanje zašto vlada Jorgosa Papandreua nastavlja rasprodaju države, i to bez, ovdašnjem mentalitetu bliskog, cenkanja. Kako objašnjavaju stručnjaci, Grčka je institucionalno uvek bila alat u rukama zapadnih sila. Društveno to nije bio slučaj i o tome svedoče građanski ratovi, nacionalne katastrofe i diktature iz prošlosti. Nakon pada vojne hunte i dok je Hladni rat još bio u toku, početkom 80-ih ušla je pod “zaštitu” evropske familije, jer je to bio najsigurniji način da je drže pod kontrolom. I pošto nije izneverila poverenje svojih zapadnih “kolega”, još od tada je dobro finansirana za vernost koju je pokazala u godinama koje su usledile. Grci su uvek imali problem sa identitetom. Hteli su da prikažu sebe kao moderne, zapadne kapitaliste, ali je način na koji su rukovali svim tim kreditima koje su dobili od Evropske unije, bio (i ostao) apsolutno balkanski i istočnjački. Većina ljudi je očekivala da će priklanjanje evropskom identitetu pomoći da Grci pobegnu od mizerije i korupcije, neorganizovanosti. Naivno su, međutim, poverovali da su odnosi u Evropskoj uniji odnosi međusobnog poverenja, ne primećujući da su nacionalni prioriteti i konkurencija doživeli već početkom 90-ih svoj veliki comeback u evropske strukture. Možda Grci zaista još uvek vuku repove iz svoje otomanske prošlosti, ali su im u ekonomskoj destrukciji mnogo više „pomogli” zapadni uticaji. Decenijama su bili jedan od najvećih konzumenata proizvoda sa Zapada, od automobila (jedna prosečna porodica u Grčkoj poseduje bar dva automobila) do uvezenih mlečnih proizvoda ili voća, nečega što bi ovde trebalo da predstavlja najveći adut u izvoznoj, a ne uvoznoj politici. Bili su uvek nespretni i neodgovorni kad su u pitanju finansije, ali njihov „opušteni“ mentalitet, kombinacija Mediterana i Balkana, ipak je samo mali detalj u razumevanju grčkog sunovrata. Sve ostalo o čemu govore strani mediji je kliše o brkatom Grku koji sedi po ceo dan na plaži, pije frape i nabacuje se turistkinjama. Nisu svi zaposleni u državnim firmama, gde piju kafu od 8 do 14 časova, pravo na penziju stiču kasnije od Nemaca, a grčka ekonomija je u mnogim aspektima znatno jača od francuske ili britanske. Ono što je možda najvažnije da razume jedan stranac jeste da grčki narod ne štrajkuje i ne izlazi na ulice u pokušaju da izbegne sopstvenu odgovornost za ekonomsko-političku katastrofu koja mu se dešava. Naprotiv, već je prihvatio i smanjenja prihoda i povećanja poreza i ono zbog čega demonstrira je upravo to što ne želi dalje zaduživanje u Evropskoj uniji, Međunarodnom monetarnom fondu ili Evropskoj banci. Jorgos Papandreu je na nedeljnom vanrednom zasedanju parlamenta zatražio od poslanika glas poverenja i za skupštinskom govornicom, između ostalog, izjavio: ”Ako želimo da izađemo iz ekonomske zavisnosti mi prvi treba da uspostavimo red u sopstvenoj kući.” Ovaj zahtev (upućen prevashodno grčkom narodu) deluje ako ne kao crni humor, a onda svakako izražava izuzetno visok nivo hipokrizije vlade. Ne samo da nastavljaju da se zadužuju u inostranstvu, ne samo da se pripremaju da oporezuju i nezaposlene (ukoliko poseduju nekretnine), već je nekolicina poslanika pre nekoliko dana zatražila da im se isplate neki od mnogobrojnih dodataka na platu, koje su primali, retroaktivno. Dva scenarija, smatraju analitičari, moguća su kao epilog ove situacije. Ili će grčka poslužiti kao žrtveno jagnje dokle izdrži, ne bi li sprečila da se kriza u toj meri proširi i po ostatku Evrope, pa će joj biti oprošteni njeni mali gresi i naći će se i za nju mesto u nekom novom poretku po izlasku iz krize. Ili će naći celu zemlju rasprodanu strancima, izloženu opasnostima monopolnog društva, a vodiće je neka nova lokalna tehnokratska elita. Kakav god da bude kraj ove priče, najtragičnije ili tragikomične figure u ovom trenutku na atinskim ulicama jesu turisti. Posetioci iz Norveške prepadnuti izjavljuju pred kamerama kako ovako nešto nikad nisu videli, dok Japanci, vukući ogromne kofere, beže od fotoreportera kao da je - njima tako dobro poznat - objektiv, nišan puške. Srpski turisti će se ove godine osećati u Grčkoj više nego ikad kao kod svoje kuće. Samo bi trebalo da se pripreme za svojevrsni paradajz-turizam. Neka napune rezervoare i opreme se konzervama iz Tempa jer - porezi skaču, Grčka nema nezavisnu valutu i nema ništa od jeftinog letovanja dok traje kriza. Paket pomoći od 120 milijardi evra Ministri finansija Evropske unije spremni su da Grčkoj daju novu finansijsku infuziju ukupne vrednosti od oko 120 milijardi evra, ali samo pod uslovom da Atina pristane na planirani (iznuđeni) megapaket mera za štednju. Rok za odluku je kraj juna, jer od toga zavisi da li će EU-ministri na vanrednom zasedanju 2. jula odlučiti o daljoj pomoći južnobalkanskoj zemlji. Čitav proces se u Briselu ocenjuje kao visokorizičan, jer u slučaju odbijanja EU-uslova Grčka bi mogla bankrotirati! Papandreuova vlada ima tesnu većinu u skupštini – svega 155 od 300 poslanika, pa je stoga važan svaki glas. U trenutku zaključenja ovog broja NIN-a grčki parlament je započeo debatu o poverenju vladi, a iduće nedelje treba da raspravlja o u javnosti veoma spornim merama za uštedu 28 milijardi evra, kao i o programu privatizacije u visini 50 milijardi evra.