Trka do propasti

Pre nekoliko nedelja i Amerikanci su uveli crveno slovo u kalendar. To je 2. avgust, ali nije reč o verskom prazniku već o danu posle kojeg bi ceo svet mogao da se sunovrati u novu krizu. Tog dana SAD bi mogle da dođu u situaciju da ne mogu da plate dugove koji dospevaju na naplatu. Zbog toga su u prethodnih nedelju dana gotovo iz dana u dan vođeni pregovori između prvog čoveka Kongresa, republikanca DŽona Bonera i lično predsednika Baraka Obame kako bi američki parlament omogućio povećanje dozvoljene granice zaduživanja države i kako ne bi došlo do dramatičnih posledica. Republikanci koji drže većinu u Kongresu našli su se u sjajnoj prilici da iskoriste nelagodnu poziciju u kojoj se našla Obamina administracija pogotovo imajući u vidu da sledeće godine predstoje novi izbori. Obama je u zamenu za povećanje granice zaduživanja ponudio smanjenje potrošnje od čak četiri biliona dolara, ali i povećanje poreza za bogate pojedince i korporacije, kao i smanjenje pojedinih socijalnih transfera. Republikanci ne žele da se dira ono što je postavila Bušova administracija, a to su poreske olakšice i podršku u Kongresu uslovljavaju samo smanjenjem potrošnje za oko dva biliona dolara. Predsedniku SAD se žuri da dogovor ne dočeka 2. avgust već da padne do 22. jula kako bi sve na vreme bilo usvojeno. Ono što je odmah odbio jeste predlog manjeg povećanja granice. On želi veću mogućnost zaduživanja jer ne bi bilo dobro da do izbora ponovo dođe u istu situaciju da opet od republikanaca traži pomeranje granice koja je dostignuta još u maju (14,29 biliona dolara), a očekuje se da do kraja godine bude potrebno da se SAD zaduže za još 1,6 biliona. Mediji su počeli da odbrojavaju dane do 2. avgusta i da Amerikancima objašnjavaju šta će se dogoditi jer se čak 40 odsto potrošnje pokriva zaduživanjem. Nemogućnost otplaćivanja dugova (difolt) značila bi da mnogi javni službenici ne bi dobili platu, finansiranje penzija i zdravstvene zaštite bilo bi otežano, a nešto slično pogodilo bi i vojsku. Na kraju, svakom zaduženom američkom građaninu skočile bi kamate na kredite za kuće i automobile. Međutim, mnogo je opasnije ono što bi se dogodilo celom svetu. Amerika bi izgubila mogućnost da dalje pozajmljuje, došlo bi do problema sa Kinom koja drži veliku količinu američkih obveznica, berze bi negativno reagovale i verovatno bi došlo do novog pada akcija širom planete, a kamate na zaduživanje ponovo bi krenule uzlaznom putanjom – put u novu recesiju. Šef američke državne kase Timoti Gajtner moguće posledice nazvao je „katastrofalnim ekonomskim udarom“. Američke obveznice kupovala je cela planeta i lančana reakcija bila bi neizbežna. Na moguću katastrofu odnosno „zaista gadne posledice“ po globalnu ekonomiju upozorila je i nova direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. Crni scenario američki mediji saželi su u osam tačaka – ne dolazi do povećanja granice zaduživanja, SAD nemaju 30 milijardi da isplate dugove koji dospevaju na naplatu, smanjuje se kreditni rejting Amerike, smanjuje se potrošnja vlade što će usporiti ekonomiju, potrošači i kompanije redukuju svoju potrošnju, strani investitori neće da kupuju američke obveznice, dolar gubi na vrednosti, inflacija raste, akcije padaju i dolazi do opšteg pada poverenja u američku ekonomiju. Ima procena da su republikanci za to da do dogovora ne dođe, ali i procena da će i u jednom i u drugom slučaju, zbog svojih nerealnih zahteva oni imati najveću političku štetu. Bivši šef Federalnih rezervi Alan Grinspen jedan je od onih koji ne veruju u dogovor. Ipak, bar zbog mogućih posledica po ceo svet, mnogi očekuju nekakav sporazum. Umirujućim tonovima pridružili su se i intelektualci koji tvrde da čak i u slučaju nepostizanja dogovora Trezor 2. avgusta može raznim „gimnastikama“ da zaobiđe problem koristeći rezerve zlata ili obveznice koje vlada drži. S druge strane Atlantika takođe ništa nije sigurno iako je Grčka nedavno u parlamentu progurala novi paket mera štednje. I sa evropske strane Velike bare postavljaju se granice, doduše ne u vidu datuma već u vidu cifara. Za mnoge neočekivano, Grčku je na prvom mestu najkritičnijih zemalja smenila Italija, koja sada postaje najveća pretnja evropskoj ekonomiji. Uz Italiju automatski je povezana i Španija. Indikator raspirivanja krize su kamate na desetogodišnje obveznice koje su u slučaju Španije u utorak premašile šest odsto, a u slučaju Italije dodatno se približile tom nivou. Kao kritičnu granicu ekonomisti su postavili sedam odsto i već je prozvali granicom katastrofe. Mnogi misle da je pitanje dana kada će to biti dostignuto i počinju sa odbrojavanjem do trenutka kada će i Evropa skliznuti u dramu. Pesimistične procene idu dotle da bi upravo propadanje Španije i Italije bilo konačna faza u razmatranju rasturanja evrozone. Investitori beže od italijanskih obveznica i kupuju sigurnije nemačke, a beže i od evra koji je pao na najniži nivo u poslednja dva meseca. I za evropsku valutu je postavljena kritična granica. Do zatvaranja ovog broja bio je nešto ispod 1,40 dolara, a crvenom linijom smatra se vrednost od 1,39 dolara. Jedna od vodećih svetskih finansijskih kompanija Nomura procenjuje da će evro pasti na 1,37 dolara već sledeće nedelje, a Benk of Amerika očekuje pad na 1,35 dolara u narednih mesec dana. Treća evropska granica je petak kada će biti objavljeni rezultati novih testova o stabilnosti 91 evropske banke. Mogući negativni rezultati takođe bi dramatično zaljuljali evropsku, ali i globalnu ekonomiju. Italija je uvučena u priču o katastrofi zbog slabih rezultata u oporavku ekonomije. Zbog toga investitori sumnjaju da će Italija biti u mogućnosti da na vreme servisira svoje dugove koji su veći od dugova Grčke, Portugala i Irske zajedno. Ulje na vatru doliva sukob premijera Silvija Berluskonija i ministra finansija Đulija Tremontija kojeg EU vidi kao garanta da će biti sprovedene mere štednje. Goldman Saks procenjuje da bi ceo svet imao problem da se izbori sa „pucanjem“ Italije. Dug Italije je oko 120 odsto njenog BDP-a. Iako se za to zna odranije, procene su da se Italiji stavlja u centar pažnje i zato što evropski lideri ne mogu da se usaglase ni oko Grčke u potpunosti pa se postavlja pitanje kakav bi tek problem imali ukoliko bi trebalo pomagati Italiji. Ta zemlja do sada je bolje prošla od Grčke, Portugala i Irske jer ima niski budžetski deficit, a veliki deo duga drže domaći investitori. Na beg investitora uticala je i pretnja rejting-agencija da će, kao u slučaju Portugala, oboriti kreditni rejting Italije. Rejting-agencije, koje su bile jedan od glavnih krivaca za izbijanje krize 2008, sada su ponovo na udaru. Evropljani su ogorčeni smanjenjem kreditnog rejtinga Portugala, za koje smatraju da nije bilo utemeljeno jer je ta zemlja do sada ispunjavala zacrtane mere štednje. Međutim, još veće salve kritika na agencije upućene su i zbog pretnji obaranja rejtinga Italiji i Irskoj. Teorije zavere idu dotle da se rejting-agencije optužuju da tako hoće da razbiju monetarnu uniju i onemoguće evru da postane konkurent dolaru kao glavna svetska valuta. Sve ove probleme multiplikuje neodlučnost lidera Evropske unije i pred njima su teške odluke. Oni su se u ponedeljak dogovorili u Briselu da mere podrške učine fleksibilnijim odnosno da produže rokove otplate kredita i smanje kamate. Detalji će međutim biti usaglašeni kasnije. S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel pritiska da se Grčkoj što pre da drugi paket pomoći. Grčka je podbacila sa sprovođenjem mera štednje. U prvoj polovini godine deficit budžeta je povećan za trećinu, čime je promašen cilj zacrtan prvim planom. Neto pad prihoda bio je 8,3 odsto, dok su rashodi bili veći od planiranih. Dug je narastao na čak 160 odsto BDP-a. Evropski lideri pokušavaju da sprovedu ideju da i privatni investitori podele teret krize. Razmatra se nekoliko ideja, od toga da se Grčkoj pozajmi novac da otkupi obveznice od privatnih investitora do toga da se privatni investitori nateraju da umesto postojećih obveznica urade tzv. rol-over i uzmu obveznice sa dužim rokom dospeća. Te ideje im se nikako ne dopadaju jer bi pretrpeli gubitke, a nisu simpatične ni grčkim vlastima koje smatraju da bi im rol-over doneo još veće troškove otplate duga, što bi bila nova opasnost. Ono što je dvostruka pretnja jeste moguća reakcija rejting-agencija na sprovođenje te ideje. One su već najavile da bi rol-over shvatile kao nemogućnost da Grčka otplaćuje dugove. Difolt bi potresao svetska finansijska tržišta i mogao da bude novi uvod u krizu. S druge strane, mišljenja ekonomista su takva da ispunjavanje grčkih potreba kada je reč o finansiranju duga ili produženje rokova otplate, bez njegovog značajnijeg smanjivanja duga neće biti od velike pomoći jer bez smanjivanja obaveza grčka vlada neće imati novca za investiranje. Difolt Grčke bi takođe dramatično oslabio evro, doneo bi veliku nezaposlenost i siromašenje stanovništva. Španija, Portugal, irska: pretnja iz drugog Plana Španija nema veliki problem duga jer je na oko 68 odsto BDP-a, ali je kritično to što ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi i velike regionalne razlike. Ekonomisti ponovo svrstavaju Španiju u zemlje opasne po stabilnost evropske i globalne ekonomije jer je evidentno da za razliku od Portugala i Irske neće postići zacrtane ciljeve u okviru mera štednje i neće uspeti da smanji budžetski deficit koliko treba. Naročiti problem Španije jeste to što regioni imaju veliku fiskalnu autonomiju i nose trećinu državne potrošnje. Pokazalo se da je budžetski deficit u regionu Kastilja la Manča dvostruko veći nego što se pretpostavljalo što je jasan signal u kakvom su stanju španske finansije. Procene su da započete mere štednje neće biti ostvarene jer nema privrednog rasta. Oporavak Španije je razočaravajući jer je rast BDP-a u prvom kvartalu bio samo 0,3 odsto, a za celu godinu se očekuje tek 0,8 odsto. Španiji predstoje i izbori u martu 2012. i zbog toga je tempo reformi usporio. Portugalu je rejting oboren jer se očekuje da će toj zemlji ipak biti potreban novi paket pomoći. Iako mnogi misle da je Portugal najmanje bitan, upozorenje stoji da se ne bi trebalo opuštati. Iako je portugalska ekonomija manja i od grčke problem je što su portugalskom dugu izložene skoro sve veće bankarske institucije u Evropi, čak i američke banke. Obaranje rejtinga onemogućava Portugal da pozajmljuje novac od privatnih investitora pa će još više morati da se oslanja na Evropsku centralnu banku. Ipak, mali je broj ekonomista koji misle da će Portugal doći u problem sa otplatom duga pre 2013. Dok Grčka nije uspela da pokaže napredak, Portugal je uverljiviji za investitore. Oni su do sada povećali budžetske prihode za devet odsto, a smanjili rashode za četiri odsto u odnosu na 2010. Dug javnog sektora je za 69 odsto manji nego prošle godine. Ono zbog čega je ipak rejting Portugala oboren jeste strah da će privatni investitori biti primorani da pretrpe gubitke u Grčkoj pa će se povući i od ulaganja u Portugal. Takođe, ta zemlja je tek počela da sprovodi mere štednje. Moraće, kao i Grčka, da otpušta zaposlene u javnom sektoru, a to je Grčkoj oborilo privredni rast. Kredit Svis procenjuje da će javni dug Portugala do 2014. biti povećan sa 93 na 134 odsto BDP-a. Analize pokazuju da Irska relativno uspešno sprovodi planirane reforme, ali joj rejting-agencije ipak prete smanjenjem kreditnog rejtinga. Procene su da se to čini pre svega zato što investitori i rejting-agencije smatraju da bi po logici stvari ono što važi za Grčku i Portugal trebalo da važi i za ovu zemlju. Ono zbog čega je Irska problematična jeste što strancima duguje čak 813 milijardi dolara zbog čega bi se njena propast više osetila u drugim zemljama nego propast Grčke ili Portugala. Ima li Evrope bez evra Nestabilnost evra podstakla je rasprave o tome koliko je EU izgubila pokretačku snagu i koliko će kriza ugroziti veru u ovaj zajednički projekat. Već se može čuti da prvobitni razlozi za ujedinjenje više ne postoje Po hitnom postupku i uz ograničeno vreme za diskusiju, grčki parlament uspeo je da, u poslednji čas, usvoji zakon o sprovođenju petogodišnjeg plana budžetske štednje. Plan premijera Jorgosa Papandreua prihvaćen je tesnom većinom. Vladajući Pasok ovom prilikom izgubio je glas jednog poslanika koji je bio protiv, a uz pomoć jednog opozicionara koji je glasao za, podrška se svela na 155 poslanika, od 300. Plan je, ipak, prošao. Evropa je odmah ocenila da su ispunjeni uslove za novu pomoć i u zemlju će se sliti 17 milijardi dolara pomoći, u okviru paketa od 156 milijardi dolara koliko su MMF i Evropska unija odobrili. Problem je tako za sada rešen, mada bi većina eksperata radije rekla da je samo odložen. Zasedanje su pratile demonstracije, lomljenje izloga, bacanje kamenica, paljenje kontejnera, sukobi sa policijom i rezultat je bio - više od 200 povređenih. Bes je obuzeo Grke, kada im je predočeno da ih čeka znatno povećanje poreza, smanjenje budžetskih rashoda za 28,4 milijarde evra i privatizacija državnih preduzeća, kako bi se namaklo još 50 milijardi (do 2015. godine). “Neka premijer dođe i vidi da li možemo da živimo sa 300 evra mesečno”, čulo se od demonstranata. Većina smatra da nove mere najviše pogađaju siromašnije slojeve, radnike i penzionere, dok će bogatiji ostati pošteđeni. Prethodno je guverner centralne banke Jorgos Provopulos izjavio da će, ukoliko plan ne bude usvojen to biti “samoubistvo za zemlju”, sa svih strana stizala su upozorenja da će se, bez usvajanja rigoroznih mera štednje, zemlja već idućeg meseca naći pred bankrotom, zvaničnici Evropske unije upozorili su da nema drugog izbora nego da se usvoji pooštreni plan štednje, ali to nije umirilo građane. Dok im evropski partneri poručuju da će morati da plate visoku cenu za dugogodišnje rasipništvo, poput isplaćivanja 13. i 14. plate, nagrada za državne službenike koje su dostizale i 1.300 evra mesečno, osnivanja stotina komisija zaduženih za različite probleme, koje su zapošljavale više od 10.000 ljudi, a vladu koštale oko 100 miliona evra godišnje, dotle Grci vole da podsete da su već preduzeli mere štednje i izvode drugačiju računicu. Plan vlade mnogi su nazvali “prodavanjem porodičnog blaga” jer je predviđeno privatizovanje luka i aerodroma, pošta, dela elektrodistributivne mreže, sportskih kompleksa, državnog zemljšta… Prodaju bi trebalo da vode strani eksperti, što je posebno razljutilo Grke, koji u toj ideji vide novi oblik kolonijalizma u kome briselska elita evropski jug vidi kao siromašnu i zaostalu zemlju koju treba civilizovati. Jasno je da će za izlazak iz krize biti potrebne godine, ali nije izvesno imaju li Grci volje za tako nešto. Nezadovoljni i vladinim merama i zahtevima EU, sve češće se mogu čuti glasovi da bi agoniju bilo najbolje prekinuti izlaskom iz evrozone i povratkom na sopstvenu valutu. Bivši britanski ministar spoljnih poslova DŽek Strou izjavio je da se evro suočava sa “laganom smrću” i prognozirao da evrozona ne može da opstane, upozoravajući Britance da treba da se pripreme za eventualni kolaps evropske valute. Premijer Dejvid Kamerun je odgovorio da do toga svakako neće doći jer zemlje članice “neće to dozvoliti“, ali Strou nije usamljen u prognozama. Pitanje opstanka evra sve češće je na dnevnom redu. Nekadašnji britanski ministar finansija Alister Darling smatra da je kriza iznela na videlo problem održavanja zajedničke monete za države sa različitim politikama. Centar za ekonomska i poslovna istraživanja (CEBR) iz Vašingtona predviđa da će se evrozona “gotovo sigurno” raspasti za pet godina, a najverovatnije do 2013. Prema CEBR-u nekoliko faktora čini propast evrozone neizbežnom: spori ekonomski oporavak Grčke, Portugala, Španije i Italije, rigorozne mere štednje, sve slabiji izvoz i nedostatak volje država i institucija da održavaju fondove pomoći. “Pre ili kasnije i Grci i međunarodni investitori umoriće se od vođenja uzaludne bitke, što će dovesti do sloma monetarne unije kada je Grčka napusti jer će je najverovatnije u tome pratiti i druge zemlje. Serija paketa pomoći i restrukturiranja dugova odložiće taj trenutak, ali on će doći”, kaže Daglas Mekvilijams iz CEBR-a . Grupa francuskih i nemačkih biznismena poslala je upozoravajući apel da bi propast evra bila fatalna za Evropu. Ukoliko bi se neka država ipak odlučila na napuštanje evrozone, tako nešto bilo bi veliki korak u nepoznato. Strategija izlaza u slučaju da je jedinstvo evrozone ugroženo, uopšte nije predviđena. Evropska centralna banka govori samo o “riziku i poteškoćama” ukoliko članica reši da se vrati na staru valutu. Mark Veijsbort iz Centra za ekonomska i poslovna istraživanja smatra da Grčka ima malo toga da izgubi ako napusti evro. On poredi Grčku sa Argentinom u ranim 2000. kada je zemlja odvojila svoju valutu od dolara. Većina ekonomista je predviđala potpunu katastrofu, ali argentinska ekonomija se oporavila. Ekonomista Pol Krugman, međutim, smatra da to poređenje nije najbolje. Argentina je uvek imala svoj pezios, tako da je mehanizam odvajanja bio daleko lakši. On ne odbacuje mogućnost da Grčka ipak napusti evro, ali kaže da ne bi još savetovao takav korak i preporučuje restrukturiranje duga kao najbolji način za spas. Povlačenje Grčke moglo bi da osmeli i druge zemlje da se odluče na taj korak, pa bi evropski san mogao da počne da se kruni. Nestabilnost evra podstakla je rasprave o tome koliko je Evropska unija izgubila svoju pokretačku snagu i koliko će kriza ugroziti veru u ovaj zajednički projekat. Tenzije između severnog dela Unije i siromašnijeg juga sve su veće i sada se već može čuti da prvobitni razlozi za ujedinjenje više ne postoje i da je Nemačka sve manje raspoložena da bude nesebični platiša. Više nije reč o visokim idealima i “još Evrope” već o opstanku evropskog projekta. Dok povređeni Grci vole da podsete da i sama reč “Evropa” potiče iz njihovog jezika i da nisu spremni da primaju lekcije iz demokratije (takođe grčka reč), a MMF nazivaju “huntom”, finansijski stručnjaci ne polažu prevelike nade u oporavak zemlje i niko nije siguran da će mere koje vlada preduzima dati rezultate. Atina eventualni izlaz vidi u svojoj drahmi i okretanju zemljama BRIK-a, ali pre nego što se odluči na neki drastičan korak moraće da uračuna svoje ogromno opterećenje dugovima, socijalne nemire koji potresaju zemlju i strpljenje građana koje je na izmaku. Sada se ispostavlja da evro, posle prve uspešne decenije, pokazuje sve mane nezavršenog projekta. Brisel nema na raspolaganju antikrizne metode i preostaje samo pozivanje na “više Evrope”, dok se na unutrašnjoj sceni članica, kako kriza jača, sve više govori o nacionalnom suverenitetu. Ono od čega Evropljani najviše strepe, jeste koga bi sve propast Grčke mogla da povuče za sobom. Srbiji na poklon sve najgore Povlačenje novca iz naše zemlje dovelo bi do reprize situacije sa kursom iz 2008. kada je munjevito pao sa 70 na 100 dinara za evro. Investicije bi presušile, a to bi značilo nova otpuštanja i ponovni pad privrede Situacija na periferiji Evropske monetarne unije ovih dana se dodatno zaoštrava, uz neprestane štrajkove u Grčkoj, zbog kojih i dalje preti opasnost od bankrota ove zemlje, opterećene dugovima. I dok izgleda da će Španija izbeći najgori scenario koji je pre samo nekoliko meseci delovao sasvim izgledno, dotle Portugal i dalje balansira na ivici ambisa. Ove nedelje postalo je očigledno da bi Italija mogla da postane sledeća evropska zemlja koja će posrnuti pod teretom ogromnog duga, koji ne može više da vraća, a nema ni snage da sprovede stroge reforme radi smanjivanja potrošnje. Kao da to nije dovoljno, najveća opasnost stiže iz Amerike, koja će narednog meseca probiti zakonsku granicu za zaduživanje od neverovatnih 14,3 biliona dolara i, ako se zakon ne promeni tako da ovoj državi dozvoli da uzme još dugova, Amerika će prvi put u svojoj istoriji doživeti bankrot. U takvoj situaciji, kakvi su izgledi Srbije. Čak i da SAD ne bankrotira, stručnjaci upozoravaju da će dešavanja u južnoj Evropi sigurno uticati na nas i da će prve posledice biti rast kamatnih stopa, do čega će doći čak i ako Grčka i Portugal ne dožive najgori scenario. U slučaju da do propasti ovih ekonomija ipak dođe, investicije u Srbiju će presahnuti, banke će početi da se povlače iz trezorskih zapisa, što će dinar gurnuti nadole i verovatno dovesti do problema s finansiranjem budžeta. Ako kriza u Evropi zbog dugova ovih zemalja poprimi veće razmere ili ako Amerika doživi novi kolaps, Srbija će se, kao kolateralna žrtva, ponovo suočiti sa naglim padom zaposlenosti, padom proizvodnje i ugroženim izvozom. Prema rečima eksperta za fiskalnu politiku, koji nije želeo da javno govori o ovoj temi, ukoliko bi zbog pogoršanja situacije u Grčkoj i u Portugalu Evropska unija bila ugrožena, to bi u Srbiji imalo slične efekte kakve je ostavila i globalna ekonomska kriza. Dakle, došlo bi do rasta kamatnih stopa i presušivanja finansijskih tokova. Veliki pritisak pretrpeo bi i kurs jer bi investitori počeli da povlače svoja sredstva iz Srbije i da ih sele u svoje matične ekonomije i stabilnije valute, poput evra. „Činjenica je da kapital nije tako jednostavno povući jer novac ne stoji na nekom računu pa da može da se prebaci na drugi. Banke, na primer, imaju plasmane koje ne mogu brzo da povuku, ali bi potres mogao da nastane na tržištu hartija od vrednosti. Ako, na primer, grčke banke drže značajniji deo trezorskih zapisa, one bi u crnom scenariju verovatno počele da ih prodaju i da sredstva prebacuju u evre, koje će zatim izneti iz zemlje. To bi sigurno izvršilo pritisak na kurs i oborilo dinar. Međutim, glavni problem bi nastao ako bi se čitav finansijski sistem Evrope našao u krizi zbog posrtanja Grčke i Portugala, jer bi tada svi investitori počeli da povlače svoja sredstva. Efekat takve situacije bio bi isti kao 2008. godine kada je kurs, u roku od samo nekoliko meseci, pao sa 70 dinara za evro na čak 100 dinara. Sada bismo ponovo imali istu situaciju“, navodi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, drugi katastrofični scenario u kojem bi Amerika zapala u novu krizu, jer ne bi mogla da finansira svoj ogromni javni dug, dovela bi do „zaista velikog potresa”, koji bi uzdrmao azijske gigante Kinu i Japan, dve zemlje koje drže najveći deo američkog duga. Takav scenario bi, kako kaže, sasvim sigurno doveo do nove svetske finansijske krize, sa sličnim posledicama, odnosno krizom realnog sektora, masovnim otpuštanjima radnika i potpunim padom privredne aktivnosti. „Da li bismo to mogli da preživimo? Sve se preživi, ali pitanje je na kom nivou. To bi bez svake sumnje bilo izuzetno loše za Srbiju“, podvlači ovaj stručnjak. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže za NIN da je u utorak situacija postala mnogo komplikovanija i rizik bankrota nekoliko evropskih država se povećao jer se pokazalo da Italija ima izuzetno ozbiljne probleme da usvoji plan za rigoroznu redukciju javnih rashoda. „Odsustvo čvrstog dogovora ministara finansija Evropske monetarne unije unelo je dodatnu nervozu na tržištu, koja se manifestuje kroz rastuću razliku između prinosa na obveznice koje emituju države koje su u problemu, uključujući i Italiju, u odnosu na nemačke desetogodišnje obveznice. Trenutno grčki dugom se trguje 55 centi za jedan evro, a ključni problem je što još nije postignut dogovor da li će se ići na otkup obveznica ili na obnavljanje zajma, usklađeno sa tekućim tržišnim cenama. Problem je vezan za francuske i nemačke banke koje poseduju grčke obveznice. Samo jedna negativna vest može da ima negativne multiplikativne efekte, koji dovode do toga da investitori traže od država da plate veću premiju za svoje obveznice. Jedno vreme je čak razmatrana ideja da Grčka bude privremeno u stanju bankrota, pri čemu se Evropska centralna banka tome protivila po svaku cenu jer bi kasnije trebalo mnogo više vremena da se vrati poverenje investitora“, kaže Đukić dodajući da to što postoje indicije da će se stabilizacioni fond za intervencije drastično povećati pokazuje kolika je ozbiljnost situacije. Đukić podseća da su prošle nedelje akcije banaka koje drže veliku količinu grčkih obveznica drastično pale, pa su tako akcije Unikredit banke pale za 20 procenata, Inteze Sanpaolo za 13,5, a nemačke Komerc banke 8,6 procenata. „To je dokaz da se efekti sa periferije drastično šire na centar evrozone“, kaže Đukić napominjući da neotplaćeni dug Italije trenutno iznosi 1.600 milijardi evra. Manjak nadnacionalnih evropskih institucija, prema Đukićevim rečima, kompenzuje se sastancima ministara finansija, zbog čega neizvesnost oko finalnog rešenja dužničke krize tržište registruje „rastom kamatnih stopa koje će se preliti i na Srbiju”. „Svi faktori idu ka tome da će biti skoka kamata i da će banke zadržati visok stepen opreznosti kod plasmana. Zbog komplikacija u evrozoni, osnovana je mogućnost da dođe i do smanjene kreditne aktivnosti u Srbiji. Ali, ovde je bitno i to što kod nas ima sve manje kreditno sposobnih klijenata, naročito u sektoru privrede. Zato me ne čudi da su banke uložile više od 90 milijardi dinara u repo operacije Narodne banke, jer im je to najsigurnije pribežište. Ili to ili kupovina državnih zapisa nominovanih u evrima“, kaže Đukić. Prema njegovim rečima, ukoliko bi došlo do veće krize u Grčkoj, odnosno do njenog bankrota, država bi morala da reaguje „munjevito” i da u dogovoru sa grčkim bankama u Srbiji obezbedi da svi njihovi deponenti odmah mogu da dobiju svoj novac. „Procentualni udeo grčkih banaka u ukupnim depozitima krajem marta bio je 17,8 odsto, a u kreditima 15,3 odsto. Najbolja garancija je da se svim štedišama omogući da u svakom momentu može da povuče svoje depozite, bez čekanja“, kaže Đukić. Tri grčke banke se nalaze među prvih deset banaka u Srbiji po aktivi, pa tako EFG Eurobank ima udeo od 6,3 odsto po aktivi i otprilike toliko po depozitima, dok Alfa i Vojvođanska banka imaju ukupni udeo od 7,6 odsto aktive i depozite od 9,8 odsto, navodi Đukić. „To govori da je situacija kod nas potpuno upravljiva“, kaže Đukić i dodaje da „banke propadaju u kriznim uslovima ne zato što su nesolventne, nego propast stiže zato što su nelikvidne”. Slika problema u centru Beograda Sigurno najvidljiviji primer uticaja krize u Grčkoj na Srbiju je hotel Metropol čija rekonstrukcija ne mrda s mrtve tačke još od 2008. U kompaniji Grik hotel koja je hotel kupila 2006. za 27,4 miliona evra, više puta su pomerali rokove za završetak posla, a svu krivicu za zastoj radova svaljuju na svetsku finansijsku krizu. Obećanje da će hotel biti završen dobio je i bivši ministar Slobodan Milosavljević polovinom prošle godine kada je boravio u Grčkoj. On je srpskoj javnosti saopštio da je od vlasnika Metropola dobio informaciju da će hotel biti renoviran u roku od devet meseci, što se nije obistinilo. U Grik hotelu su i pre oko dva meseca tvrdili da su prevazišli finansijske probleme i da će nastaviti rekonstrukciju u maju ili junu. Ni to se nije dogodilo.