Jedva vidljiv napredak

Da mi je neko rekao ne bih mu verovao! Kada smo 2008. godine počeli veliku akciju „Iz lavirinta“ sa idejom da uz pomoć i aktivno učešće malih i srednjih preduzeća kao i velikih kompanija iz Srbije identifikujemo administrativne prepreke i procedure koje nepotrebno opterećuju privredu i pronađemo najjednostavnija rešenja za njihovo prevazilaženje, verovao sam da ćemo danas biti bar na polovini puta. Ako ne, da će se kraj nazirati. Makar u magli. Kako bi državi olakšali identifikovanje nepotrebnih procedura i propisa, svake godine pravili smo po jednu „Sivu knjigu“, u kojoj su na jednom mestu bile sakupljene sve administrativne procedure koje se uglavnom lako mogu pojednostaviti ili ukinuti, bez potrebe za promenom zakona, Ustava i bez naročitih troškova. Međutim, bilans sprovođenja regulatornih reformi u drugom kvartalu 2011. godine pokazuje: do kraja marta 2011. godine u potpunosti je bilo sprovedeno samo devet, a delimično sprovedeno (ili je sprovođenje u toku) još 15 od ukupno 75 preporuka „Sive knjige“. Tokom drugog kvartala zabeležen je određen pomak, i to pre svega tamo gde su se preporuke Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa i NALED-a poklapale, odnosno gde su preporuke NALED-a korišćene kao polazna osnova za izradu preporuka SRP-a. U protekla tri meseca ukupan broj rešenih problema povećan je za sedam, dok je broj preporuka čije je sprovođenje u toku ili su delimično rešene, gotovo ostao isti. To nažalost znači da regulatorna tela još uvek nisu započela aktivnosti u vezi sa 48 preporuka „Sive knjige III“. Daleko od toga da mi u NALED-u ne shvatamo da su administrativne procedure nužne u svakom sistemu. One uvode red i čine da sistem može da funkcioniše efikasno i bezbedno. Međutim, da li su baš sve administrativne procedure neophodne i osmišljene da ispune svoju svrhu? Da li je neophodno da se prilikom promene, na primer, kupljene jakne za drugu veličinu dâ i matični broj da bi prodavac popunio formular i u njega upisao isti za dodatnih deset minuta. Nekada nas u pojedinačnom slučaju jedna besmislena procedura koju smo u obavezi da ispoštujemo da bismo nastavili dalje sa svojim poslovima, ili pak, ispoštovali svoje građanske dužnosti, može nasmejati, nekada iznervirati. Ali za pojedinca, a pogotovu za preduzeća, ceo sistem administrativnih procedura može predstavljati ogroman trošak (zbog suvišnosti, visokih taksi, a najviše zbog utrošenog vremena). Sve to može da deluje potpuno obeshrabrujuće za investiranje u jednu zemlju. Ipak, za nedavno donošenje Zakona o privrednim društvima moramo i da pohvalimo Vladu i Skupštinu. Ovaj zakon je smanjio iznos osnovnog kapitala za društva sa ograničenom odgovornošću na 100 dinara. Ovim zakonom ukupno su ukinute 84 prepreke koje su privredi otežavale poslovanje. Novim zakonom o privrednim društvima propisano je da društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano. To znači da nova društva nisu prinuđena da imaju pečat. Konačno, i pre novog zakona, ukinut je korak u vezi naknadnog izdavanja PIB-a. Samo ukidanje ove procedure trebalo bi da smanji dužinu trajanja registracije za pet dana. Uskoro bi privrednike u Srbiji mogla da obraduje još jedna važna novina. Dugo najavljivana elektronska komunikacija između Poreske uprave i svih poreskih obveznika, koja je nekoliko puta prolongirana, uskoro bi trebalo da počne da se primenjuje. Iako se na prvi pogled može činiti da je reč samo o prelasku na drugi način prenošenja informacija, to je suštinska promena, koja bi trebalo ne samo da smanji administrativno opterećenje, već i poboljša pravnu sigurnost poreskih obveznika. Dovoljno je pomenuti da na sajtu Poreske uprave trenutno postoji preko 100 različitih obrazaca koje poreski obveznici dostavljaju Poreskoj upravi. Prema procenama Poreske uprave, uštede mogu biti i do 600 miliona evra. I na kraju, pritisak javnosti da se reforma sprovede je od ogromne važnosti za njen uspeh. Broj tekstova i TV priloga na kojima su se pojavljivali izveštaji NALED-a i Jedinice za SRP održavaju „tenziju“ za sprovođenje reforme i povećavaju šanse za njeno potpunije sprovođenje. (Autor je predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj)