Bez dlake na jeziku

Vaspitavan sam kao katolik, i kada sam imao 12 godina sveštenik mi je rekao: ’Sine, znaj da te Bog gleda dok masturbiraš!’. Zamislio sam se i upitao sveštenika: ’Je l to znači da je i on peder kao i ti oče?’“, rekao je čuveni engleski stendaper - komičar DŽimi Kar i nije imao problema kada je isprozivao Rimokatoličku crkvu. Šta li bi tek bilo da je Ivan Ivanović ovo izgovorio? U svojoj emisiji Veče sa Ivanom Ivanovićem na Prvoj srpskoj televiziji on je potkačio Hrvate i Katoličku crkvu, i naišao na političku osudu Demokratske zajednice Hrvata u Srbiji, zbog čega je optužen za govor mržnje. Istovremeno, Ivanović u svojim emisijama kaže direktno u oči šta ima hrvatskim estradnim zvezdama koje rado gostuju kod njega i očigledno kapiraju njegovu duhovitost. Toliko o tome da Ivan mrzi Hrvate. A da su se vremena značajno promenila, dokaz je šala čuvenog Milovana Ilića Minimaksa na koju se nekada davno reagovalo isključivo smehom: „Putujem vozom kroz Hrvatsku. Ulazi kondukter, ja ustadoh - svi ustaše!“ Zaista nije lako biti zabavan, duhovit, a još teže je postati vrhunski stendaper, zasmejati ljude, a nikako uvrediti ili povrediti. U to smo se i sami uverili kroz nedavne čudne šale na račun nas samih, koje je izgovorila Čelsi Hendler, američka komičarka, stendaperka i vlasnica kućnog porno-videa. Očito nam nacionalna osetljivost ne dozvoljava da shvatimo da stendap i treba da šokira, jer cilj ovog žanra jeste da opomene ljude na postupke, kao i na tekuća zbivanja. Pomeranje granica u stendapu išlo je u skladu sa vremenom, te je tako čuveni DŽordž Karlin obogatio ovaj žanr filozofskim, intelektualnim i religijskim šalama i temama: „Religija ima misiju da uveri ljude da postoji ’nevidljivi čovek’ koji živi na nebu, i odozgo gleda sve što radite, svakog dana, svakog minuta. I ’nevidljivi čovek’ ima posebnu listu od 10 stvari koje nikada ne bi trebalo da uradite. I ako pogazite bilo koju od njih, On ima posebno mesto za vas gde će vas poslati da patite, mučite se, gorite, vrištite, plačete zauvek, do kraja vremena!!! Ali vas voli! I potrebne su mu pare! Ima svu moć, samo ne može da zaradi novac! Zato se na religiju troše milijarde dolara, i recite mi zar ona nije gov*o?“, govorio je Karlin. Začetnik modernog stendapa je Bil Hiks. On nije imao dlake na jeziku, te je psovke koristio veoma često, a s obzirom na to da je bio heroinski zavisnik, zbijao je šale i na svoj račun. Imao je probleme i sa zakonom zbog toga, i sve do smrti nije se libio da govori o problemu sa narkoticima. Hiksovi nastupi bili su obojeni kritikom američkog društva, hrišćanstva, zavisnošću od poroka, govorio je: „Mnogi hrišćani nose krstove oko vrata. Da li oni stvarno misle da će kada se Isus Hristos vrati na Zemlju, želeti da vidi toliko jebenih krstova na sve strane?“. Umro je u 32. godini od tumora na pankreasu. Holivudski komičari počeli su upravo kao stendaperi. Poznata imena poput Stiva Martina, Vudija Alena, Ričarda Prajora, Robina Vilijamsa... važe za majstore stendap komedije. Svaki od njih je ostavio poseban pečat na ovaj žanr, i televizijski studiji i hale bili su mali za njihove nastupe, pa su punili i stadione. Edi Marfi se osamdesetih godina u legendarnoj stendap predstavi Delirious nonšalantno sprdao sa samim sobom, odnosno sa crnačkom zajednicom u SAD, a nije tada štedeo ni homoseksualce. Marfi je pokazao da zna šta i kako radi, i, što je najvažnije, razmišljao je šta treba da kaže, ali i o eventualnim posledicama za izgovorene reči. Ni u Srbiji vrsni komičari nikada nisu falili - Pavle Vujisić, Mija Aleksić, Miodrag Petrović Čkalja, LJuba Moljac. U punim pozorištima i domovima kulture dovodili su svojim šalama publiku do suza. „Pitaju me ljudi - `LJubo, zbog čega ne ideš na letovanje, na moru nije skupo?` Znam, nije skupo na moru, nego na obali“, govorio je LJuba Moljac. A o svom poreklu Moljac je pričao: „Potičem iz siromašne milionerske porodice, mislim milioneri smo u krvnim zrncima... Moji roditelji su se slagali kao braća, malo, malo pa se pobiju... Moj otac Buda tvrdi da, od kad se oženio, drugovi ga više ne zovu Buda, nego budala... Mi smo jedna fina familija, stalno hvatamo na finte“... Od sedamdesetih godina pa sve do svoje smrti 2005. pomenuti Minimaks je inteligentno zbijao šale na račun mnogih, prvo na radiju u čuvenim emisijama Sutra je petak, Tačno u podne i Tup tup koja se emitovala preko 20 godina, a zatim i na televiziji u Minimaksoviziji. Javne ličnosti koje su gostovale kod njega nedugo potom bi dobijale status zvezde, jer on je bio pravi mag šou-biznisa ali i provokacije, te je u jednoj emisiji 1979. godine rekao. „Na današnji dan, 14. oktobra 1944. engleske i grčke jedinice su oslobodile Atinu, a dvadesetak godina kasnije jugoslovenski turisti okupirali su Atinu“. Na nastupima širom tadašnje Juge, publiku je zabavljao svojim aforizmima: „Socijalizam je fantastičan, ali gde baš nas da snađe“, ili: „Nekada je narod dizao ustanke, danas digne ko šta stigne“. Kasnije su, u novijim televizijskim formatima, slično radili Marko Živić i Milan Gutović. Ali sada je smeh u Srbiji posebna kategorija, jer ljudi sve više plaču. Jedan od danas poznatijih stendapera uživo, glumac Srđan Jovanović, kaže za NIN da, iako deluje jednostavno, ovaj je žanr jedan od najkompleksnijih, te zbog toga nema puno onih koji bi se oprobali sami na sceni: „Poenta je da kupite publiku, da im držite pažnju pola sata, ponekada i duže, a to nije lako. Stendap je ozbiljan i veoma težak posao, a to mlađi ne kapiraju dovoljno. Zbog velike količine stresa, mnogi komičari se odaju porocima.“ Meta stendapera može da bude bilo ko, a taj posao ne može da radi svako. Osim što mora da bude duhovit, stendaper je istovremeno i scenarista, što je izuzetno naporno: „Tekst i interpretacija su najvažniji. Najveća drama kod stendapa je napisati scenario jer on treba da ostavlja utisak opuštene zajebancije, a u suštini je dugo pripremana slika koju stvaraš ljudima. Mnogi su u fazonu - izađeš na scenu i pričaš, sve to ide lagano, publika se smeje, ali to nije tako. Da bi se napisalo sat vremena zanimljivog teksta, potrebno je ponekada i po deset sati rada dnevno. Priča se može stvarati i do šest meseci“, objašnjava Jovanović. Svoj šou uživo, Srđan Jovanović je pokrenuo sa Milicom Mihailović, producentkinjom, sa kojom je organizovao prvo stendap veče u Srbiji: „Sa Srđanom sam uvidela da možemo ponuditi ljudima nešto novo, jer on je znao da radi stendap, te nam nije bilo toliko teško da počnemo. U međuvremenu sam osnovala i organizaciju standup.rs koja se bavi prvenstveno pronalaženjem mladih talenata koji žele da se okušaju u ovom žanru“, kaže Milica Mihailović za NIN. Interesovanja kod nas ima jer, kako kaže naša sagovornica, na prošlogodišnja dva konkursa za nove stendap komičare prijavilo se oko 60 takmičara. „Mesečno organizujemo oko 20 nastupa, u Zvezdara teatru, klubu „Blow Up“, a planiramo da se povežemo sa više klubova i da od ove sezone nastupi budu intenzivniji“, kaže sagovornica NIN-a. Publika je poseban faktor za uspeh komičara, jer već trećeg minuta zna šta može da očekuje od nje. Ako mu je prva fora loša, i kad nema reakcije, počinje da gubi tlo pod nogama. „U početku, publika kod nas nije znala kako treba da reaguje, te su umeli da mi dobacuju dok sam na sceni. To je okej. One koji nam upadaju u reč i reaguju dok nastupamo nazivamo `hekler`. Ali, oni uglavnom remete nastup. Stendaper treba da ih ’ishendluje’, odnosno da se snađe i odgovori na provokaciju, inače može da propadne fora i nastup da ode u neku drugačiju priču“, priča Jovanović. Da je teško kupiti publiku, uverio se i NIN, nedavno na stendap večeri u beogradskom klubu „Blow Up“, gde inače nastupaju komičari svakog utorka, dok traje sezona – septembar-jun. Gostovao je hrvatski stendaper Dapač, i nije mu bilo lako. Ipak, uspeo je da se dopadne, a njegova iskustva iz Majamija gde je „pokušao da postane Mič Bjukenon, ’čuvar plaže’“, naišla su na odlične reakcije. Za NIN, Dapač kaže da je stendap u našem regionu počeo pre sedam godina, i to u Zagrebu, zatim u Sloveniji koja ima najrazvijeniju scenu u ovom delu Evrope, ali da publika još uvek ne razume suštinu ovog žanra: „Oni očekuju da im pričamo viceve, i uopšte ne kapiraju o čemu se tu radi. Glavni je problem što ne postoji školovana publika za stendap. LJudi ne vole da im se zadire u život na koji su navikli, jer jednom istinitom rečenicom rušiš njihove iluzije, a mi to radimo. U Zagrebu ima 20 komičara koji stalno rade nastupe, postoje dva kluba, ali sve je to još uvek u povoju.“ Dapač je ispunjen kada se lati mikrofona jer, kako kaže, „kada nastupaš radiš to što te veseli, a istovremeno i usrećuješ publiku“. Stendaper ima posebnu moć, i kako kaže Jovanović, ona se oseti kada se uzme mikrofon u ruke: „Odgovornost i stres su ogromni. Zbog toga i ne treba da čudi što se mnogi poznati komičari ovog žanra odaju drogi, alkoholu. Meni je lakše, jer sam glumac po profesiji, navikao sam na scenu, ali iako sam predstavu Grupna terapija odigrao 80 puta, još sam napet pred početak, jer nikada ne znam na kakvu publiku mogu da naiđem, a držati im sat i po vremena pažnju, nije nimalo lako.“ S obzirom na sva dešavanja kod nas u prošlosti ali i vremenu u kome živimo, stendaperima ne bi trebalo da manjka inspiracije za tekst. „Glumac sam, ali bavio sam se i marketingom, zbog ove teške situacije morao sam da pronađem dodatni posao. I u marketinškoj agenciji dobio sam zadatak da osmislim nacionalni brend. Rekoh sebi: ’Do jaja, tu ću da zablistam!` I izguglam da brend zapravo znači pečatiranje stoke. S obzirom na to da nama prete da ćemo ući uskoro u EU, shvatim da je i nama potreban lični pečat, kako se ne bismo pomešali sa ostalom stokom u EU!“, jedan je od Jovanovićevih štosova na nastupima. Direktno u oči I dok se naše mlade stendap nade uče zanatu, iskusni svetski komičari ostavljaju i najmoćnije ljude sveta bez reči, po pravilu im bez dlake na jeziku kažu šta misle o njima direktno u oči. Entoni DŽeselnik, američki stendaper i televizijski pisac, nije štedeo milijardera Donalda Trampa, te mu je u jednom šou-programu rekao: „Jedina razlika između tebe Donalde i Majkla Daglasa iz filma Volstrit je ta što niko neće biti tužan kada ti oboliš od raka!“ Tramp se kiselo nasmejao, ali nije podigao tužbu protiv DŽeselnika. Na udaru su i holivudske zvezde. Greg DŽeraldo, čuveni američki stendaper, koji je preminuo prošle godine od veće količine lekova, bio je veliki ljubitelj lika i dela Pamele Anderson, te joj je u jednoj emisiji rekao: „Pamela, obožavam te i gledajući tvoj porno-video sa Tomijem Lijem, prvi put sam zapravo video kako neko dobija gonoreju uživo“. Potom je dodao: „Pem, šta je sa tvojim grudima? Čas su veće čas su manje. To se ne vadi i ne vraća stalno, nisu to kontaktna sočiva...“