Niko suzu neće pustiti

Odlazak iz Srbije Rodoljuba Draškovića, vlasnika kompanije Svislajon Takovo, i njegovo pismo-apel premijeru Mirku Cvetkoviću i ministarki pravde Snežani Malović samo je još jednom potvrdilo da je u dugogodišnjoj vezi vlasti i tajkuna pukla tikva. Tako, jedan od vodećih učesnika u privatizaciji domaćih preduzeća (Takovo Gornji Milanovac, Mitros iz Sremske Mitrovice, Vršačka pivara, Industrija mesa Zlatibor), u javnosti poznat i kao „uspešan“ investitor, optužio je državu da upropaštava domaću privredu. Drašković, čija su dva od četiri kupljena preduzeća trenutno u stečaju i u kojima je nekoliko hiljada radnika ostalo bez posla, navodi da građani Srbije, zahvaljujući sprezi tajkuna i vlasti plaćaju najskuplju hranu u Evropi, a da je Srbija najskuplja država u Evropi. Rodoljub Drašković nije zaobišao ni bivšeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića optuživši ga da „sahranjuje srpsku privredu“, jer novcem koji je uzeo od domaćih privrednika i radnika plaća, kako kaže, kvazi stranim investitorima 10.000 evra po jednom radnom mestu. Ovaj srpski biznismen, inače rođeni brat lidera SPO-a Vuka Draškovića, odlučio se da napusti zemlju zbog, kako kaže, odluke Apelacionog suda da Takovo plati Komercijalnoj banci dug od 12 miliona evra. Drašković je taj dug isplatio, iako je prethodno kompanija zatražila reviziju sudske presude. Nakon toga, sa porodicom se odselio iz Srbije, ali i najavio da će njegove kompanije, u koje je prethodnih godina uložio 600 miliona evra, ostati da rade na ovom tržištu. Ako je, međutim, suditi po reakcijama sindikalaca iz Gornjeg Milanovca i drugih preduzeća u vlasništvu Draškovića, njima nije nimalo žao zbog činjenice da je on napustio zemlju, nezadovoljan uslovima poslovanja. I bivši, ali i sadašnji zaposleni u preduzećima koje je Rodoljub Drašković privatizovao u prethodnoj deceniji tvrde da je upravo on i upropastio njihova preduzeća i da je iz njih izvukao više nego što je uložio. U Gornjem Milanovcu podsećaju da je u prethodnih sedam godina iz Takova otišlo 3.000 ljudi, a strahuju i da bi preostali zaposleni, njih oko 700, mogli uskoro ostati na ulici. Ni savetnik potpredsednice vlade Verice Kalanović i prvi čovek Metalca Dragoljub Vukadinović nema lepe reči za Draškovića. „On može da napiše knjigu kako upropastiti dobro preduzeće“. Vukadinović dodaje i da bi državni organi trebalo da ispitaju privatizaciju Takova kao i činjenicu da je umesto obećanja o svetskoj firmi Drašković napravio preduzeće iz koga je otišlo dve trećine zaposlenih. Domaći mediji pisali su nedavno, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, i kako je Komercijalna banka godinama pokušavala da sa Draškovićem dogovori način isplate pomenutog duga, napravljenog polovinom devedesetih godina prošlog veka. U banci se nezvanično moglo čuti i da su Draškoviću nudili više varijanti otplate, pa i reprogram od tri do pet godina, ali da on ništa od toga nije želeo da prihvati. Tvrdio je da je u pitanju fiktivni posao koji je Takovo 1995. sklopilo sa Komercijalnom bankom. Drašković je najpre, preko svoje kompanije Svislajon privatizovao Takovo iz Gornjeg Milanovca za svega tri miliona evra, iako se nagađalo da to preduzeće vredi deset puta više i obavezao se da će u njega uložiti 13 miliona evra. Međutim, od oko 4.000 radnika, koliko je zatekao, u tom preduzeću danas radi oko 700 ljudi. Iste godine, Drašković je kupio i Mitros iz Sremske Mitorovice, ali i Vršačku pivaru, obe trenutno u stečaju. U stečaju je i preduzeće koje je osnovao 2008. godine Takovo-agrar, dok je oko 700 radnika tog preduzeća izgubilo posao. Na kraju, javnost se s pravom pita da li je odlazak Rodoljuba Draškovića iz Srbije dobra ili loša vest. Da li ona znači da će i to malo što je ostalo od preduzeća koja je Drašković privatizovao sada uspeti da se povrate, pa makar i kroz stečaj, ili je pak njegov odlazak poruka onim poštenim investitorima da ih u Srbiji ne čeka ništa dobro. Da su ovde dažbine i porezi preskupi, da vladaju monopoli i karteli, dogovori države i domaćih tajkuna, da država lobira za pojedine krupne kapitaliste i da zbog svega toga ti pošteni ulagači nemaju šansu da uspešno posluju.