Još jedan kovčeg

Nedaleko od mesta gde je sahranjen bivši lider Hamasa kvadroplegični šeik Jasin, samo posle tri nedelje kasnije položen je i njegov naslednik dr Abdel Aziz al Rantisi, 57-godišnji pedijatar. Ubijen je isto kao i šeik Jasin, raketnim napadom izraelskog helikoptera u subotu, 17. aprila, u Gazi.

Ispratilo ga je više od 20 hiljada Palestinaca, koji su najavili “stostruku” osvetu Izraelcima, uz kompletan folklor koji prati sahrane Palestinaca, zastave zelene, Hamasa, pokreta kome je pripadao, crne, Islamskog džihada i žute zastave Fataha. Naravno, i uz gomilu naoružanih i maskiranih pripadnika milicije, kletve i zakletve na osvetu više no uzbuđene mase naroda.

Visoki zvaničnik Hamasa Ismail Hanije poručio je u džamiji u Gazi da svaki put kad mučenik padne, Hamas jača i da nikada neće biti poražen pokret. Slične, ali borbenije, izjave i pretnje davali su pripadnici brigada Ezedin al Kasam i Al Aksa, naoružane frakcije Fataha, pokreta palestinskog lidera Jasera Arafata.

Ubistvo Rantisija osudile su evropske zemlje i Rusija koja je u zvaničnoj izjavi svog predstavnika, datoj tim povodom, naglasila da “ne odobrava vansudska pogubljenja i likvidacije”. Pridružili su joj se glasovi iz Evropske unije čak i iz Velike Britanije. Havijer Solana je opisao ubistvo kao nezakonito, a šef britanske diplomatije DŽek Stro rekao je da je ono kontraproduktivno.

Rantisi je inače bio jedan od najpopularnijih lidera ne samo Hamasa već svih Palestinaca, odmah iza Jasera Arafata. Rođen je u jednom selu na jugu Izraela 1947. Godinu dana kasnije njegova porodica preselila se u pojas Gaze, a njegovo selo je “nestalo”, tj. sravnjeno je sa zemljom da bi tu izraslo izraelsko naselje. Završio je medicinu u Aleksandriji (Egipat) i vratio se u Gazu, gde je radio kao lekar. Prvi put je uhapšen 1983. godine kada je pokušao da organizuje pobunu protiv izraelske administracije. Pokretu Hamas pristupa 1988. godine kada je ovaj osnovan i dugo je bio portparol ovog pokreta u oblasti Gaze.

Drugi put je uhapšen 1991. godine i sa drugim pripadnicima Hamasa i Islamskog džihada, proteran u Liban.

Po povratku u Izrael postaje zamenik šeika Jasina, a još veću popularnost stiče početkom intifade, kada zbog njegovog oštrog jezika postaje popularniji i od samog Jasina.

Kada je Jasin ubijen (24. marta) on zauzima njeovo mesto i upućuje Izraelcima iste pretnje koje su upućivali njegovi sledbenici na njegovoj sahrani, ali ubrzo gine ne stigavši da ostvari nijednu od svojih pretnji.

Ime novog lidera Hamas drži u tajnosti, iako je javljeno (izraelski vojni radio) da je to Mamud Zahar, koga su Izraelci pokušali da ubiju prošle godine; izraelski avion je bombardovao njegovu kuću i poginuo je njegov sin.

Moguće je da novi lider Hamasa bude i Ismail Henija, na koga još nikada nije pokušan atentat.

Trenutno nije jasno da li je izraelski premijer uspeo u svojim nastojanjima da razbije Hamas, ali ni da li su islamske militantne grupe još sposobne da vrše tako česte napade na Izraelce, posle dve godine kampanje koja se vodi protiv njih. Pune tri nedelje posle ubistva šeika Jasina Hamas nije odgovorio, mada su pretili i zaklinjali se na osvetu, kao i ovaj put. Hamas je izabrao naslednika Rantisiju, ali njegovo odbijanje da saopšti ime naslednika skoro je siguran znak da je ovaj pokret u defanzivi, naročito sada kad je premijer Arijel Šaron najavio povlačenje iz oblasti u pojasu Gaze.

Mnogi Palestinci smatraju da su Sjedinjene Države odgovorne za Rantisijevu smrt, jer su dale Izraelu “odrešene ruke” i ohrabrile ih. Zato se palestinski zvaničnici plaše da će sledeća meta biti palestinski lider Jaser Arafat koga je Izrael optužio za teror a vlada se složila da se Arafat ukloni. Ako se prisetimo da je sadašnji izraelski premijer Šaron još davno pokušao da ubije Arafata i da je ponovo to obećao, jasno je što Palestinci strahuju.

Lideri Hamasa pretili su da će njihova meta biti izraelski lideri, koji inače idu okruženi telohraniteljima uz pratnju oklopnih vozila.

Zašto to Hamas još nije pokušao, nije baš najjasnije. Teško je verovati da oni nemaju dovoljno ljudi voljnih da umru kao “mučenici”, tj, samoubice.

Izraelski eksperti za terorizam, kao što je Ruven Paz, tvrde da ubistvo Jasina i Rantisija nije smanjilo njihovu sposobnost i želju da nastave sa napadima. Primetio je, takođe, da se, iznenada, militantne grupe Palestinaca sve više približavaju jedna drugoj, za razliku od prošlih vremena, što se videlo i na sahrani Rantisijevoj, i sve više sarađuju radi veće efikasnosti.

Izrael takođe tvrdi da su njihove obaveštajne službe sprečile na desetine planiranih napada i da je sigurnosna ograda, podignuta oko pojasa Gaze, zaustavila mnoge napade.

U protekle tri godine Hamas je prihvatio odgovornost za desetine samoubilačkih bombaških napada u kojima su poginule stotine uglavnom civilnih i nevinih žrtava. A analitičari upozoravaju da će bombaši uskoro naći načina da prođu kroz ograde kojima su ih Izraelci odvojili i stavili u svojevrsna geta.

Prećutkivanje ovog događaja i njegovo neosuđivanje od strane Amerike omogućiće Šaronu da nastavi sa svojim planom preseljavanja i ograđivanja stanovništva u Izraelu. Po tom planu on će se povući iz Gaze, zatvoriti 21 jevrejsko naselje u toj oblasti i evakuisati njihovih 7600 stanovnika na Zapadnu obalu. Gaza će uskoro biti ograđena, a Zapadna obala će dobiti još stanovnika, među postojećih 100 hiljada u srcu, takođe ograđene palestinske teritorije, zauzete još u ratu 1967. godine.

Tako podeljena, i ograđena, palestinska teritorija, može predstavljati kraj palestinskog sna o samostalnoj državi, ali i opasnu iluziju o stvaranju bilo kakvih mogućnosti za zajednički život... a tek za zajedničku državu.