Nova istraga u septembru

Dugogodišnji funkcioner i član Socijalističke partije Srbije od osnivanja, političku karijeru počeo je još 1987. godine, sve vreme u centru kosovskih političkih zbivanja u samoj državnoj upravi. Javnosti je postao poznat kao načelnik Kosovskog okruga, u čijem je stvaranju i organizaciji učestvovao, i kojim je rukovodio u najkritičnijem periodu, od 1997. do 2001. godine. Rođen je u Lipljanu na Kosovu, u Prištini završio Pravni fakultet, ali odavno tamo ne živi. Veljko Odalović je danas predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, i radi na procesu pronalaženja, ekshumacije i identifikacije nestalih lica iz poslednjih ratnih sukoba u regionu, na Kosovu i šire, na prostorima gde je god bilo sukoba. Taj proces se zasniva na saradnji i koordinaciji akcije sa međunarodnim institucijama i državnim telima susednih država, kao i sa Specijalnim sudom za ratne zločine i drugim institucijama Srbije, pre svega policije i vojske, koje su ključni izvor informacija o nestalima. Septembar će biti izuzetno važan mesec za nestale u Srbiji, otkriva za NIN Veljko Odalović. „Ponovo se otvara istraga na lokacijama Rudnica u Raškoj, kao i u Medveđi, o kojima imamo novih saznanja. Dobili smo nove zahteve iz Prištine, po kojima ćemo i postupati, i istražni sudija je već izdao nalog za istragu. Stigla je konačno i dozvola za istraživanje na četiri lokacije na Kosovu, za koje je još pre nekoliko godina zahtev podnela Srbija, tako da možemo da najavimo radove na lokacijama Košare, Belaćevac, Livačko jezero i Suva reka. Očekujemo da će sve četiri lokacije biti završene do kraja godine. Košare je bilo minirano, ali je sada dostupno, i tu se nalaze tela vojnika. Za Belaćevac pretpostavljamo da ćemo naći najmanje 20 tela. Pretpostavlja se da će na svim lokacijama biti pronađene srpske žrtve.” Sa kakvim se problemima suočavate kao srpska institucija u procesu rešavanja pitanja nestalih u regionu? Rešavanje sudbine nestalih se poslednjih godina ubrzava i stvari se kreću u pozitivnom smeru. Ključni problem je pronalaženje još 14.000 nestalih, ali postoji, međutim, problem i sa velikim brojem uzoraka koje imamo na raspolaganju, a za koja se čeka potvrda identiteta. U Tuzli, Visokom, Banjaluci, Zagrebu, Prištini, imamo ostatke oko 5.000 osoba čiji se identitet ne zna, a sa druge strane, gotovo sve porodice su dale uzorke krvi za DNK analizu ali preklapanja sa koštanom srži posmrtnih ostataka za sada nema. Postoje najmanje tri uzroka ovog problema: nije moguće izvući DNK profil iz ostataka usled prevelikog oštećenja, porodice nisu dale krvne uzorke, i obavljena je pogrešna identifikacija nekih drugih ostataka koji su već sahranjeni pod imenom i prezimenom i porodice ih više ne potražuju. Pored toga, identifikacija je dug i težak i složen proces. Imajte u vidu i da su mesto nestanka i mesto pronalaženja posmrtnih ostataka najčešće različita. Izneli ste procene da je od do sada identifikovanih osoba, čak 19 odsto njih potencionalno pogrešno. Kako je moguće da je došlo do takvih grešaka? Timovi Haškog tribunala prekopali su Kosovo 1999. godine, još se, mislim, nisu bile ni povukle srpske snage. Traženi su dokazi za procese pokrenute pred Haškim tribunalom. Ekshumirano je preko 4.000 tela, a 2.001 njih je ubrzo identifikovano, i to su sve bili kosovski Albanci. Rađena je takozvana klasična identifikacija, na osnovu karakteristika osobe, odeće, oštećenja, na osnovu svih informacija koje su dobijene od porodica ili svedoka. Često su pored tela nalažena i dokumenta, što je dodatno ubrzavalo proces. Međutim, vremenom se ispostavilo da je počinjen značajan broj grešaka. Pronalazili smo osobe za koje se već smatralo da su pronađene i koje su porodice i sahranile kako svoje rođene. To je problem koji se javio i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, a i generalno, takav problem je bio prisutan u svim sukobima, sve do uvođenja sistema preklapanja krvnog uzorka bliskih srodnika i koštanog uzorka posmrtnih ostataka osobe. Sve do 2002. godine obavljana je klasična identifikacija, i tek se onda krenulo sa DNK analizom, koja je donela 99,9 odsto sigurnosti u identitet osobe. Koliko je tela ljudi koji su se vodili kao nestali pronađeno na teritoriji Srbije bez Kosova? Pronađeno je 1.274 tela, koja su se raznim putevima našla u Srbiji. Rečnim tokovima došlo je 425 tela tokom 1991-95. godine. Potom, ekshumirano je 827 tela Albanaca, u Batajnici, kod Petrovog Sela (slučaj hladnjača), i u jezeru Perućac. Identifikovana je ukupno 1.051 osoba, od toga kosovskih Albanaca 790, iz Hrvatske 96, iz BiH 123, iz Republike Srpske 26 i iz Srbije 15, a jedno lice predato je Crnoj Gori. Srbija je za sada završila sve svoje obaveze u vezi sa nestalima koji su pronađeni na našoj teritoriji. Tela su identifikovana i poslata u države porekla, a jedan broj Albanaca za koje se još uvek čeka potvrda identiteta predali smo UNMIK-u, jer smo smatrali da nema potrebe da tela budu u Beogradu dok se čeka kraj tog neizvesno dugog procesa. Po mnogim beogradskim grobljima, u Nišu a moguće i u drugim gradovima Srbije, ima dosta grobova koja su obeležena oznakom NN, lica koja su sahranjena u periodu ratnih dejstava. Da li će se raditi njihova ekshumacija i identifikacija? Ekshumacija se vrši na zahtev zainteresovane države koja ima saznanja da je nestalo lice za kojim traga ukopano na nekoj lokaciji ili grobnom mestu. Postupa se i po zahtevu istražnog sudije. Sada nemamo nikakvih potraživanja od drugih država, ispunili smo sve zahteve koje smo dobili. Ukoliko neka od država ispostavi neki novi zahtev za ekshumaciju na nekoj novoj lokaciji, mi ćemo otvoriti novo istraživanje, kao što su ona koja nam predstoje sada u septembru u Raškoj, i u Medveđi. Lokacija u Rudnici će se istraživati na istom mestu, ali sa novom metodom. NN lica smo ekshumirali širom Srbije - u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, u Beogradu na grobljima u Lešću i Novom bežanijskom groblju, u Obrenovcu, Smederevu, Kovinu, Nišu. Neka od tih lica ponovo su sahranjena na istim mestima sa istim oznakama, ali su uzeti uzorci njihove koštane srži i dalje postupanje će zavisiti od ishoda identifikacije. Šta je sada prioritet Komisije? Mi učestvujemo u procesu pronalaženja i rešavanja sudbine preostalih nestalih lica u regionu. Naravno, tražimo da se rasvetli sudbina naših državljana, kao i onih ljudi koji nisu bili naši državljani ali su njihovi srodnici danas nastanjeni u Srbiji. Veliki broj njih je uzeo naše državljanstvo i zahtev su podneli našoj komisiji pa imamo legitimni interes za traženje njihovih najmilijih. Prvo, za Kosovo je do danas vezan broj od 1.808 nestalih, od toga 521 osoba je nealbanskog porekla. U Hrvatskoj ima 2.400 nestalih, od toga 403 su naši državljani, a 1.200 Srbi koje potražuju porodice izbegle u Srbiju, ali ima i jedan značajan broj nestalih koji se ne nalaze u zvaničnoj evidenciji jer ne postoje svi podaci o nestalima. Sa Hrvatskom imamo dobru i veoma aktivnu saradnju. Prošle godine su predate značajne informacije koje je hrvatska strana od nas potraživala, a koje su se odnosile na lica koja su boravila u Stajićevu i Begejcima, kao i u Vukovarskoj bolnici, lokacije za koje se vezuje i jedan broj nestalih lica. Predali smo im kompletnu dokumentaciju o tome gde je i koliko ljudi bilo. Evidentirano je da je kroz Begejce i Stajićevo prošlo 2.876 ljudi, a kroz Vukovarsku bolnicu 1.276 lica. Otkad smo predali dokumentaciju, prilikom posete predsednika Borisa Tadića Hrvatskoj, nismo dobili izjašnjenje od hrvatske strane. Nezvanično postoji neslaganje u brojkama obe strane za oko 50 osoba. Vojska vam je dostavila tu dokumentaciju? Imate li dobru saradnju sa njima i sa policijom, za koje se pretpostavlja da najviše mogu da pomognu u pronalaženju nestalih lica? Da, to su podaci koje smo na naš zahtev dobili od Vojske. Prosto, želeo sam da se te priče i sumnje u mnogo veće brojke završe i da se utvrdi tačan broj ljudi koji se vezuju za te lokacije, a od kojih je jedan broj nestao. Sve što smo mogli da uradimo na našoj teritoriji, uradili smo. Naravno, sarađujemo sa svim institucijama naše države. Članovi Komisije su predstavnici policije, vojske, tužilaštva. To je praktično jedno međuministarsko telo. Kažete da se sada saradnja sa Hrvatskom dobro odvija. Mnoge lokacije za koje se znalo, dugo su čekale na ekshumaciju, kao i razmena informacija sa obe strane. Šta se dogodilo da dođe do takvog preokreta u volji za rešavanje problema, sa obe strane? Jednostavno, to je sada ušlo u njihov plan rada, koji se poklopio sa agendom u vezi sa ulaskom u Evropsku uniju. Međunarodni pritisak je takođe pomogao jer smo mi ulagali prigovore, a sada, kada smo obavili sve naše obaveze, imamo još više prostora za to. Potom, veoma je poboljšana direktna međudržavna saradnja, koja je rezultat i dobre saradnje predsednika Srbije i predsednika Hrvatske. Sporazum sa Hrvatskom je potpisan odmah po okončanju sukoba, 1995. godine, kao i protokol o saradnji, ali je to sada konačno dobilo pun kapacitet. Predstoji nam dosta iskopavanja u Zapadnoj Slavoniji, koja tek treba da se zakažu. Dosta ljudi je već i pronađeno. Na Petrinjskom groblju ekshumirano je oko 160 tela, na Kninskom oko 300, u Gračacu 154. Sa BiH ne postoji sporazum o saradnji. Kako se ona odvija? Sporazuma nema. Mi smo slali nekoliko verzija, ali u BiH sve strane nisu mogle da se usaglase. Nas ne pozivaju na ekshumacije koje se tamo obavljaju. Mi smo uvek pozivali sve zainteresovane strane da prisustvuju ekshumacijama koje smo mi obavljali. Na neki način, ni nema osnova da nas iz Srbije pozivaju. Situacija je i inače tamo veoma komplikovana. Sve identifikacije se odvijaju u Bosni, gde se nalazi Međunarodna komisija za nestala lica koja obavlja ovaj posao. Poslali smo sve uzorke krvi i kostiju koje smo pribavili. I sada se čeka na njih. Mi imamo jako malo informacija šta se i kako dešava. Republika Srpska potražuje 1.600 lica, a mi tražimo 97 naših državljana, uglavnom vojnika iz Dobrovoljačke i Tuzlanske kolone. Saradnja se dobro odvijala tokom prošlog avgusta i septembra kada smo iskoristili remont hidroelektrane Bajina Bašta da istražimo područje jezera Perućac sa naše strane, dok je istovremeno bosanska ekipa istraživala njihovu obalu. Remont smo produžili na skoro dva meseca da bi se pretražio teren na bosanskoj strani koja je mnogo duža od naše. Pronalaženju posmrtnih ostataka na našoj strani prisustvovale su ekipe iz BiH i Prištine na naš poziv. Pronašli smo ostatke 14 tela, i sve su identifikovane – najveći broj je Muslimana, jedan Srbin, a pronađene su i dve osobe nestale u otmici u Štrpcima. Za nas je taj proces završen. Sa druge, bosanske strane, pronađeno je sigurno više od sto osoba, ali nemam tačne informacije koliko, niti da li su identifikovane. Koliko znam, Srebrenica je u identifikaciji uvek imala prioritet. Što se Kosova tiče, ostaje nejasno zašto je i dalje tako veliki broj nestalih lica uprkos tome što su, kako se ističe, istražitelji Haškog tribunala prekopali Kosovo u potrazi za telima još 1999. godine. Ta tela, njih 1.808, moraju biti negde. Imate li neke pretpostavke o tome? Pa Kosovo jeste prekopano, ali pitanje je koliko dobro. Evo, otvaraju se nove lokacije koje sam vam najavio, i na Kosovu, i u Raškoj, gde se smatra da bi mogla da bude velika grobnica sa oko 350 tela za koje se pretpostavlja da su Albanci. Na drugim lokacijama koje su do sada istraživane nismo ništa pronašli. Što se Kosova tiče, i lokacija o kojima mi imamo saznanja na toj teritoriji, veliki problem predstavlja istraga. Jer, svaka ekshumacija obavlja se po izdatom nalogu istražnog sudije. Pravosudni sistem na Kosovu je veoma loš, institucije ćute. Najveći problem je što nema istraga po informacijama do kojih se dolazi. One se prosto ne proveravaju. Uspeli smo prošle godine da obavimo ekshumaciju u Klečki, gde je grupa Fatmira Limaja ubila pet vojnika i dva policajca. Sada konačno krećemo sa iskopavanjima u Belaćevcu, gde očekujemo oko 20 tela, a otprilike isto tela očekujemo da pronađemo i pretragom Livačkog jezera. U toku je deminiranje reona Košare gde se nalaze tela jednog broja nestalih vojnika. Proverićemo lokacije u Suvoj reci, Klini. Najviše nam nedostaju nove informacije ali i veća spremnost međunarodnih institucija i privremenih institucija na KiM. Da ponovim da se Komisija za nestala lica bavi traganjem za nestalim licima bez obzira na rasnu, versku i nacionalnu različitost. Za Komisiju za nestala lica rešavanje problema nestalih je humanitarno, civilizacijsko ali i državno pitanje. Razrešavanje sudbine nestalih lica je od velikog značaja za stabilizaciju stanja na prostoru bivše Jugoslavije i jedan od preduslova za uspostavljanje boljih odnosa među bivšim jugoslovenskim republikama.