Tužilaštvo za horor filmove

Od kada su slobode lišeni izvesni impresionista Ratko Mladiljani, pa potom i neizvesni ekspresionista Goran Hadži Modiljani, u Tužilaštvu za ratne zločine ekstremno je dosadno. Nema više one slatke treme kada Bruno Vekarić utrči ushićen sa Modiljanijevom slikom u ofis tužioca Vukčevića i s vrata vikne: “Šefe, eureka! Nije magacioner, on je moler”, nema više detaljnog pretresa pletilja vunenih čarapa u Sirogojnu, u potrazi za Mladićevim tajnim oružjem, niti osluškivanja po Novom Beogradu koji komšija ne koristi prednosti vodokotlića posle bavljenja u klozetu. Nema više tim bildinga po čukama i jarugama, tragom pesme “Siđi, Rašo, sa planine”, niti tim bildinga po provincijskim domovima kulture, tragom pesme “Siđi, Rašo, sa tribine (o kvantnoj energiji)”. Sve je otišlo u Hag. Sve je otišlo u majčinu – kako to lepo ume da kaže tužilac Vukčević koji već mesecima luta po hodnicima zdanja u Ustaničkoj sa dve neotvorene boce vina. “Čekam Karlu, kod nje je vadičep”- zna da kaže nonšalantno kad ga čistačice pitaju “aman, čoveče, što ne idete kući”. I čistačice su u čudu – nekada se krio u ostavi za metle kad Karla stigne u posetu, a jednom je stajao na simsu do pola pet po podne dok ga je Bramerc čekao u hodniku i psovao na tečnom belgijanskom. Sumoran život u zgradi tužilaštva prekinuo je pre dve nedelje stari dobri Bruno utrčavši u tužiočev ofis sa velikom fotografijom jedne babe. „Šta je Vekariću! Opet Modiljani?“ pitao je Vukčević buljeći u babu, već iskusan u prepoznavanju italijanskih ekspresionista. “Nada Esperanca Tambić de Bilanović Šakić “ dahtao je Vekarić, sećajući se da je u detinjstvu, dok je čitao Zagora, imao junaka sličnog imena i prezimena - Don Čiko Felipe Kajetano Lopez Martinez i Gonzales. “Nikad čuo za autorku. Je l’ to ulje na platnu? “ pitao je Vukčević, ekspertski. „Ma kakvo ulje, šefe. Ustaša na platnu!” kriknuo je Vekarić slavodobitno. Bilo je to tačno pet sati i sedam minuta pre nego što je iz Zagreba javljeno medijima da je Nada Esperanca Tambić de Bilanović Šakić, ustaškinja sa Vekarićeve slike i potonje Vukčevićeve poternice, uspešno umrla još u veljači. Tako je transformacija Tužilaštva za ratne zločine u Tužilaštvo za pokojne babe uspešno ozvaničena. Međutim, već te nedelje uhapšen je i Modiljani, a operativcima se smučilo da se u potrazi za pokojnim babama svakodnevno rvu po salonskim stanovima sa tipovima koji im mašu ugovorima o doživotnom izdržavanju. Srećom, tu je Vekarić, koji se ovih dana u ofisu tužioca pojavio maskiran u Fredija Krugera. S obe flaše vina u rukama Vukčević je prestravljeno čučnuo pod sto. “Karla, ti li si?” - jedva je izustio. “To sam ja, Veklerk” - začuo se glas Vekarića ispod Krugerove maske. “Eureka, šefe” - nastavio je ushićeno, prepričavajući kako je upravo tog dana rešio da ubije tužilačku monotoniju tako što je iz video-kluba uzeo pet strava filmova. Baš strava. Međutim, jedan film koji je gledao između “Teksaškog masakra motornom testerom”, u kome je našao elemente krivičnog dela genocida, i “Noći veštica”, gde je našao elemente krivičnog dela zločinačkog udruživanja, učinio mu se kao da ga je napisao Dik Marti uz stručne konsultacije sa čuvenim Karpenterom i još čuvenijim Tačijem. S tim što je taj francuski “treš” horor niske B produkcije, gde osobe koje liče na Srbe, vade organe osobama koje ne liče na Srbe, kod Vekarića izazvao bes dostojan nekog novinara Kurira, koji je u tekstu pitoresknog naslova “Mira Šiptarka”, svojevremeno napisao da Mirjana Karanović “nastavlja da hoda utabanim antisrpskim stazama” jerbo je “posle uloge Muslimanke, prihvatila i ulogu Šiptarke”. A da vidiš, burazeru, kakvim je utabanim stazama tek hodao Al Paćino. “To je horor, fikcija. Nije dokumentarni film. A fikcija je – fikcija“, ubeđivali su Francuzi Vekarića, šta ćete, ne može Sarkozi da prati ostvarenja baš svih uduvanih studenata režije. Međutim, Vekarić se nije dao: „Prema operativnim saznanjima Tužilaštva za ratne zločine, film je do sada gledalo oko 100.000 ljudi, a ostvarena je i zarada od oko milion evra“. Tako je Srbija konačno dobila Tužilaštvo za ratne zločine u horor filmovima. Fredi Krugeru, sad si najebo! (Autor je novinar Danasa)