Asad ne popušta

U senci sukoba u Libiji, situacija u Siriji sve više izmiče kontroli, a da se na ulicama gradova vodi pravi rat svedoči i broj žrtava u napadima vojske, te je u Hamu na dan pred početak velikog muslimanskog praznika ramazana, stradalo više od 100 ljudi. Granatiranje Hama je zapravo bio odgovor vlasti na demonstracije građana protiv režima predsednika Bašara el Asada, a istovremeno u predgrađu Damaska 42 ljudi je povređeno kada su režimske snage bacile bombu na demonstrante. Pri tom, vlast tvrdi da oružane bande terorišu građane Hama, i da sa krovova zgrada pucaju na stanovnike i vojsku. Broj stradalih iz dana u dan se povećava, iako je ramazan, to ne sprečava da nemiri utihnu, naprotiv. Povodom sukoba u Siriji, na zahtev Nemačke i Italije Savet bezbednosti UN održao je hitne konsultacije. Ali, do zaključenja ovog broja NIN-a, u utorak po podne, nisu postignuti konkretni rezultati. Načelno je dogovoreno da se usvoji nacrt rezolucije kojim bi se osudila brutalna represija sirijskog režima. Još od početka protesta, pre četiri meseca, u kojima je do sada poginulo preko 1.600 civila, 12.500 je uhapšeno, a 3.000 vode se kao nestali, demonstranti su jasni u svom zahtevu: žele da se predsednik odmah povuče sa vlasti i da započnu demokratske reforme. Ali, vladar ne misli da gazduje loše i nedemokratski, odnosno da radi bilo šta pogrešno, te je nakon akcije sirijskih bezbednosnih snaga u Hamu pohvalio “patriotsku vojsku” koja je, kako kaže, “simbol nacionalnog ponosa”: “Uveren sam da će Sirijci uspeti da razbiju zaveru koja je skovana protiv njihove zemlje. Apsolutno sam ubeđen da smo sposobni, uz oštroumnost našeg naroda i nacionalno jedinstvo, da osujetimo ovu novu epizodu skovane zavere čiji je cilj da rasparča Siriju, kao uvod u rasparčavanje čitavog regiona u male države koje se međusobno tuku”, rekao je Asad. Reakcije na represivni Bašarov režim stižu i od velikih sila. Ketrin Ešton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, zatražila je od Saveta bezbednosti da što pre okonča nasilje u Siriji. „Vreme je da OUN zauzme jasan stav o potrebi da se zaustavi nasilje”, izjavila je Eštonova, a sa njom se slažu i funkcioneri Nemačke, Italije, Francuske, Rusije i SAD. Gvido Vestervele, ministar spoljnih poslova Nemačke, rekao je “da je šokiran događajima u Siriji” i najavio mogućnost uvođenja novih sankcija. Francuska, iako opterećena intervencijama protiv Gadafija, zapretila je i sirijskim vlastima “da će odgovarati za krvoproliće”, ističući da je nasilje protiv civila naročito neprihvatljivo tokom ramazana. Franko Fratini, šef italijanske diplomatije, napad na demonstrante u Hami okarakterisao je kao “grozni čin”, a britanski šef diplomatije Vilijam Hejg rekao je da Velika Britanija želi da međunarodna zajednica, uključujući arapske države, izvrši snažniji pritisak na Siriju, ali je odbacio mogućnost vojne intervencije, uprkos napadima vladinih snaga na uporišta demonstranata u kojima je poginuo veliki broj ljudi. I Rusija je, za sada, protiv strane vojne intervencije. Naime, zvanična Moskva osudila je primenu sile nad civilnim stanovništvom, i pozvala vladu i opoziciju Sirije da poštuju zakone i uvaže međunarodno humanitarno pravo. Ruska državna agencija Itar-Tass prenela je izjavu generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena da nema uslova potrebnih za pokretanje vojne operacije u Siriji. „U Libiji vodimo operaciju u jasnom skladu sa mandatom UN. Zemlje u tom regionu nas podržavaju. U Siriji se takvi uslovi još nisu stekli”, rekao je Rasmusen. A američki predsednik Barak Obama, užasnut događajima u Hamu, rekao je da će “Vašington nastojati da što više izoluje Damask”. I dok se neizvesnost u Siriji nastavlja, velike sile kalkulišu, i čekaju pre svega rasplet situacije u Libiji, ne bi li eventualno započeli još jednu od “humanitarnih akcija”, Asad poručuje: „Danas smo odlučniji nego ikada da nastavimo sa našom politikom. Oni koji su želeli da unesu razdor nisu uspeli, jer mi smo ih zajedničkim snagama pobedili i započeli globalne reforme koje se neće zaustaviti”. A da li je potrebno toliko krvi i nedužnih žrtava za početak “globalnih reformi”, ma šta one značile? Naravno da ne.