Porez na Maksi 25 miliona

Prodaja trgovinskog lanca „Maksi“ belgijskom Delezu, kojom je Miroslav Mišković inkasirao 932 miliona evra, a Vlada Srbije ubeležila kao najveću stranu investiciju u ovoj godini, poslednjih dana pod lupom je i ovdašnjih poreznika. Nagađanja javnosti hoće li Mišković platiti porez na ovu transakciju u Srbiji ili na Kipru, gde je registrovana njegova firma „Hemslejd“, koja je vlasnik Maksija, kao i licitiranja visinom poreza od svega nekoliko do sto miliona evra, ne jenjavaju. Svi se pitaju hoće li Mišković odgovoriti na apele predsednika Srbije Borisa Tadića da porez mora da se plaća ovde gde se profit i ostvaruje. U razgovoru za NIN Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije objašnjava da za sada PU nema preciznih saznanja hoće li ovaj porez biti plaćen ovde, jer ovaj obveznik još nije dostavio poresku prijavu sa kupoprodajnim ugovorom. “Tek nakon dostavljanja neophodne dokumentacije PU biće u mogućnosti da utvrdi poreski tretman. Krajnji rokovi za dostavljanje ove prijave, dakle, ako se čeka da ona stigne poštom, ističu za 7-10 dana. Očekujem da će prijava stići i da će ovaj porez biti naplaćen. Ako prijava stigne, koliki porez Mišković treba da plati na prodaju Maksija i u kom roku? Radi se o porezu na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto od vrednosti transakcije iz kupoprodajnog ugovora, dakle negde oko 25 miliona evra. Taj iznos bi trebalo da se slije u budžet Republike do kraja godine. Dakle, samo 25 miliona od prodaje vredne 932 miliona evra. Je li to jedini prihod koji se može očekivati od ove transakcije? Za sada jedini. Koliki je trenutni dug na ime poreza i doprinosa i da li su tačne ocene da su upravo najbogatiji srpski biznismeni najveći dužnici? Ukupan dug na ime poreza i doprinosa iznosi negde oko 230 milijardi dinara. Većina toga nije realno naplativa, jer se radi o dugovima preduzeća koja su otišla u stečaj ili su u restukturiranju. Ona ne mogu da izmire te dugove, a zbog kamata potraživanja rastu iz dana u dan. Inicirali smo kod Vlade da se izjasni o ovom dugu i da se ovo stanje reši, da podvučemo crtu i da kažemo da je ovo nenaplativo. U ovom trenutku realno je naplativo 53,9 milijardi dinara. Od koga je naplativo? Ima li među njima i preduzeća poznatih biznismena, kako je to NIN ranije pisao? Radi se o jednom broju fantom firmi protiv kojih se vodi postupak pred nadležnim tužilaštvima, ali je tačno da deo dugova imaju i preduzeća, koja postoje i rade i u toku su redovni postupci protiv njih. Deo njih je u vlasništvu poznatih biznismena, ali ne mogu precizno da vam kažem u kom su broju oni zastupljeni. Po čuvenom članu 7. sadašnjeg poreskog zakona ne možete da otkrijete ko su ti biznismeni, koji ne izmiruju poreske obaveze? Nažalost, ne mogu. Ali sam predložio da se to izmeni u novom zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na kome se uveliko radi u Ministarstvu finansija i koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. Moj predlog je da se jednom mesečno objavljuje lista 100 najvećih dužnika u medijima. Ne treba nikoga štititi. Ako je neko upozoravan nekoliko puta na obavezu plaćanja poreza i doprinosa i opet je ne ispuni, treba mu objaviti ime. Sadašnji član 7. predviđa da javnost ne može biti obaveštena o postupcima koje vodi PU, bez saglasnosti samog dužnika. Ne vidim zašto bi neko bio zaštićen. Objavljivanje imena imalo bi i preventivnu funkciju, jer nikome nije svejedno da li će njegovi poreski prestupi izaći u javnost. Nadam se da će to zaživeti već naredne godine. Da se sada to objavljuje, da li bi se na toj listi našlo puno poznatih imena? Da, među dužnicima ima i poznatih biznismena, ali i političara, ljudi sa estrade i iz sporta. Ne sme da bude nedodirljivih, ni zaslužnih pojedinaca iz ko zna kakvih razloga, da li su to političari, estradne zvezde, sportisti, naučnici. Javnost gleda drugačije na te ljude, uvek će vam reći da su sportista ili estradna zvezda pošteno zaradili svoj novac. Sve to ja pozdravljam, poštujem, ali imate kao državljanin ove zemlje obavezu da platite porez. Ako je jedna Italija uhapsila Pavarotija što nije platio porez ili Nemačka Štefi Graf, zašto to ne bismo i mi ovde? Javnost često golim oko vidi nesklad između nečije ogromne imovine i skromnih poreza koje plaća. Šta tu činite? Trenutno evidentiramo sve te subjekte. Nadam se da će do kraja godine da zaživi centralni registar u ovoj zemlji, kada ćemo moći da izvršimo proveru svakog lica za koje smo zainteresovani, da izvršimo proveru njegovog imovnog stanja, čime on raspolaže, da li je to kuća ovde na Dedinju, plac na Zlatiboru ili jahta i da vidimo da li ta imovinska snaga odgovara poreskoj prijavi ili je imovina stečena nekim nelegalnim putem. Onda će naravno da se utvrdi prava vrednost njegove nepokretnosti, pravi iznosi koje je on ostvarivao i od tog lica će se zahtevati da izmiri obaveze koje je izbegavao godinama. Unakrsna provera prihoda i imovine bila je moguća i do sada. Zašto je niste primenjivali? Moguća je, ali sa 700 inspektora koje ima PU ne možete očekivati da se sve odjedanput uradi. Broj zaposlenih koji imamo u odnosu na broj stanovnika, daleko je ispod procenta koji ima Holandija, Francuska ili Austrija. Holandija koja ima 17 miliona stanovnika i površine je kao Vojvodina ima 31.000 zaposlenih u PU, a Italija koja ima 10 puta više stanovnika nego Srbija ima 65.000 poreskih policajaca. To je vojna formacija koja se bavi kontrolom poreskih obveznika i sprečavanjem poreske utaje. To vas pitam zato što većina ekonomista tvrdi da imamo neefikasnu poresku upravu, kojoj treba reforma kako bi se povećao stepen naplate. Imamo dosta nasleđenih problema. Problem je bio i zakon, koji ima manjkavosti i zato ga menjamo, ali i jedan vid nesaradnje državnih organa. Veliki broj naših prijava završi u tužilaštvu da se pri tom ne procesuira jer se smatra kao nešto što nije važno. A po meni utaja poreza je najteže krivično delo, jer podriva ceo državni sistem. Reforma ovde teče već duži niz godina, upravo ove godine smo završili kontakt centar koji je zajedno sa EU stavljen u funkciju. Po prvi put odmah možete preko telefona ili preko računara dobiti stanje vašeg duga ili pretplate, dobiti informacije o određenim poreskim obavezama koje imate kao pojedinac i kao vlasnik firme, što je do pre dve-tri godine bilo nemoguće. Očekujemo da ćemo do kraja godine obezbediti i elektronski sistem da vi kao pojedinac možete da uđete na naš sajt, da otkucate vaš matični broj i dobijete informaciju da li je vaš poslodavac izvršio uplatu doprinosa na ime ostvarene neto zarade koju ste ostvarili kod poslodavca. Takođe smo predložili da uradimo što i Makedonija, koja je 2009. godine uz pomoć MMF-a sprovela projekat kontrole plaćanja doprinosa preko banaka. Od 2004. godine nestankom SDK-a, koja je sprečavala zloupotrebe od strane poslodavaca, jer nisu mogli da podignu novac za plate ako nisu uplatili doprinose, znači od kako je prešao platni promet u banke, sve je to postala obaveza PU. Ako imamo 117.000 PDV obveznika u ovoj zemlji, koji ostvaruju prihod veći od četiri miliona na godišnjem nivou, zamislite koliki je posao to za PU. Zašto su ovolika dugovanja? Pa upravo zato što banke to neće da rade ili ih onaj ko je trebalo da ih obaveže nije obavezao. Nadam se da će i kod nas ovaj sistem zaživeti do kraja godine i da će banke morati to da rade bez obzira na jak bankarski lobi. Ako je to Makedonija uspela da uradi, zašto ne bismo i mi? Koliki je procenat poreske utaje, odnosno koliko toga se odvija u sivoj zoni? Neke procene kažu i do 30 odsto. To su paušalne procene. Mislim da se taj procenat ne kreće u nekim enormnim ciframa i da iznosi 10-15 odsto. U toku su pojačane poreske kontrole, tačnije kontrole izdavanja fiskalnih računa. Kakvi su dosadašnji rezultati? Akcije kontrole sprovode se na čitavoj teritoriji Srbije. U prethodnom periodu pokrenuto je 1.042 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kod nadležnog prekršajnog suda i ukupno je zatvoreno 765 objekata na teritoriji čitave RS. Radi se o rutinskim mesečnim aktivnostima malo intenziviranim tokom ovih letnjih meseci. Važno je da svi shvate, pa i građani, da ukoliko sede u nekom restoranu i plate kafu, a ne dobiju fiskalni račun, da je 18 odsto PDV-a ostalo gazdi restorana umesto da ode u budžet republike. Zašto bi se taj novac slivao u džepove pojedinaca, a ne u zajedničku kasu za bolje školstvo, zdravstvo, sudstvo... Kakva je kaznena politika u tom pogledu? Mislim da sadašnje zakonsko rešenje, koje predviđa novčanu kaznu i zatvaranje objekta, ne daje željene rezultate. Protiv sam zatvaranja objekta, jer time postižemo kontraefekat - dakle, radnja ili restoran se zatvore na mesec dana, u tom periodu ne ostvaruje se prihod i samim tim i ne plaća porez, zaposleni ne primaju plate, nemate ni poreze i doprinose koji proizlaze iz samih plata, pa su svi oštećeni. Naš predlog je da se, u novom zakonu, ide na progresivno novčano kažnjavanje, koje podrazumeva uvećavanje novčane kazne za lice koje ponovi prestup neizdavanja fiskalnih računa. Mislim da će biti veći efekat ako nekoga „udarimo po džepu” nego efekat zatvaranja na mesec dana, što će vlasnik iskoristiti kao izgovor da radnike tog meseca ne plati ili ih otpusti. Pojačane kontrole tumače se i kao znak slabijeg priliva u budžet. Kako ide priliv i je li manji od predviđenog? Priliv u budžet jeste nešto slabiji od predviđenog, ali kontrole nisu povezane s tim, jer slične akcije sprovodimo kvartalno. Prihodi budžeta su uvek u letnjim mesecima u padu, za razliku od recimo januara i februara ove godine, koji su bili rekordni u poslednjih deset godina. Zato je u prvom kvartalu ove godine ostvareno četiri milijardi dinara više od projekcije. Sada beležimo blagi pad i zaključno sa 31. julom ove godine u odnosu na projektovanih 341, 5 milijardi ostvareno je 337,06 milijardi što je nekih 3,5 milijarde manje u odnosu na projekciju. Ovo će sigurno biti popravljeno već u prvim jesenjim mesecima da bi se u decembru zabeležilo planirano ostvarenje prihoda. Očekujem da će 2011. biti prebačen plan u procentima sličnim onima prethodnih godina, dakle to je otprilike nekih 4,5 do 5 odsto više u odnosu na projekciju, što je negde oko pet milijardi dinara ili 50 miliona evra. Imate li dovoljno ljudi na terenu, koliko ih je u poreskoj upravi i kako su plaćeni? Trenutno PU ima 6.387 zaposlenih na neodređeno i još 10 odsto od tog broja zaposlenih na određeno vreme. To je nešto manje od 7.000 ljudi, a 2001. godine nova demokratska vlast zatekla je u PU preko 8.000 ljudi. Taj broj je smanjen iz prostog razloga što je PU najstarija po proseku godina od svih državnih uprava u Srbiji. Dakle prosečna starost naših zaposlenih je 49 godina. Prosečna plata iznosi 45.000 dinara, što je malo, ako uzmete u obzir težinu posla i činjenicu da ovde radi preko 60 odsto visokoobrazovanih ljudi. Izneću vam jedan model naših prijatelja iz Slovenije, u kojoj se razmišlja da se plata inspektora podigne na 10.000 evra mesečno. NJihova računica je da bi ih 300 inspektora mesečno koštalo oko tri miliona evra za plate, što je zanemarljivo malo u odnosu na priliv koji se ostvaruje. Isto bi se desilo i u Srbiji kada biste nagradili ljude za njihov rad koji nije nimalo lak, a naši zaposleni su po platama potpuno izjednačeni sa ostalim državnim službenicima, koji ruku na srce nemaju tu težinu posla. Koliko tako male plate mogu uticati i na povećanu korupciju, a to se često vezuje za poreznike? Korupcija je prisutna, ne mogu da kažem da je nema. Prošle godine smo imali više postupaka koji su vođeni kako pred našom internom kontrolom u PU, tako i pred nadležnim pravosudnim organima. Dakle, šest lica je izgubilo posao u PU u protekloj godini. U 2011. godini 19 radnika Poreske uprave je suspendovano zbog primanja mita i zloupotreba službenog položaja, a postupci se vode kod nadležnih državnih organa. Jedan od najvećih razloga bila je upravo i korupcija. Predložio sam da se u novom zakonu o poreskom postupku i administraciji kazne za korupciju pooštre. Ako neko želi radeći ovaj javni posao da ostvari ekstrazaradu time što će koristiti položaj koji ima u državi, to je krivično delo koje treba sankcionisati većim zatvorskim kaznama, ali i brisanjem doprinosa za sve godine rada u državnoj službi. Zato što su izneverili poverenje države i prevarili je. Tada bi se našli u poziciji da razmišljaju o penzionom položaju, kada tih doprinosa više nema. Očekujem da će i to biti ugrađeno u zakonski tekst.