Ko je ubio generala

Libijski ustanak uspešno se nosi sa pukovnikom, ali možda neće moći da se izbori sa generalom. Dok snage lojalne režimu Muamera Gadafija samo zadržavaju pobunjeničku vojsku pojačanu avionima NATO-a, smrt generala Abdela Fataha Junisa preti da pobunjenike baci jedne na druge. Nekadašnji Gadafijev ministar unutrašnjih poslova, a potonji komandant pobunjeničke vojske Junis ubijen je u Bengaziju 28. jula pod – razume se – nerazjašnjenim okolnostima. Jedino što se pouzdano zna jeste da je on dan pred smrt uhapšen i doveden u Bengazi, ustaničku prestonicu. Ko je od ustaničkih organa vlasti tražio njegovo hapšenje i zašto, nije izvesno, mada se najčešće spekuliše da je generalova odanost ustanku bila pod sumnjom zahvaljujući Junisovim višedecenijskim vezama sa Gadafijevim režimom. U svakom slučaju, generala su dan po dolasku u Bengazi ubila dvojica napadača, po svoj prilici isti ljudi koji su ga kao uhapšenika doveli sa fronta. Atentatori su navodno posle rafala, a pre bega vikali da je Junis izdajnik. Ubice su prema izjavi jedinog očevica vikali i da je Junis ubio njihovog oca tokom islamističke pobune u gradu Darna devedesetih godina. To jača sumnje da su generala ubili islamistički pobunjenici koji ne nameravaju da praštaju bivšim Gadafijevim ljudima. Ko god da ga je ubio, ubio ga je takoreći pred očima Nacionalnog prelaznog saveta, glavnog pobunjeničkog organa vlasti. Ovo je izazvalo bes Junisovih saplemenika koji zahtevaju da se nalogodavci ubistva pronađu i kazne. A kada se u Libiji buni pleme, to je uvek loša vest. Preplašen mogućnošću plemenskog sukoba među ustanicima, predsednik Nacionalnog prelaznog saveta Mustafa Abdel DŽalil u utorak je raspustio vladu, ostavivši na položaju samo premijera Mahmuda DŽibrila. DŽalil je takođe obećao da će krivci za smrt generala Junisa biti kažnjeni, “makar bili iz samog Nacionalnog prelaznog saveta”. Mada je ovim potezom suspendovao mogućnost plemenskog rata, DŽalil je sečom vlade ostavio ustanike bez šefova odbrane, finansija, pravde, unutrašnjih poslova u trenutku dok simultano vode žestoke borbe, pokušavaju da normalizuju život u desetinama gradova pod svojom kontrolom i od saveznika očajnički traže novčanu pomoć.