Crnac i najgori posao u državi

Mehanizam političkog odlučivanja u SAD, zbog novog odnosa političkih snaga i u još većoj meri zbog promenjenog ideološkog profila američkih konzervativaca (Republikanska partija) dospeo je u ozbiljnu krizu. U tom smislu skidanje jednog ”A” sa rejtinga nacije, obrazloženo je uverenjem da njen politički sistem nije u stanju da se ”adekvatno” nosi sa fiskalnim problemima, odnosno da je, posle političke drame u Vašingtonu i dosad neviđenog nadvlačenja između dve političke partije u Kongresu, sposobnost američke vlade da upravlja svojim finansijama postala ”manje stabilna, manje efektivna i manje predvidljiva”. Američki sistem podele vlasti i mehanizam ”kontrole i ravnoteže”, koji je dosad dobro služio, onemogućavajući da se odluke donose brzo i olako – u svakom slučaju ne pre nego što zakonodavna (Kongres) i izvršna (predsednik) vlast ne okončaju međusobno pregovaranje - odjednom kao da je zaribao. Na to je tokom jula, pre dramatičnog finala nadgornjavanja oko podizanja limita za zaduživanje vlade, kako bi izbegla tehnički bankrot, nekoliko puta upozorio i predsednik Barak Obama. ”Građani jesu glasali za podeljenu, ali ne i za nefunkcionalnu vlast”, konstatovao je tokom jednog od učestalih obraćanja naciji iz Bele kuće. Ovu novu situaciju donela je prvo Obamina istorijska pobeda na predsedničkim izborima u novembru 2008, na programu ”promene Vašingtona”, načina na koji funkcioniše politička elita, a zatim konzervativna ”kontrarevolucija”, uspon pokreta ”Čajanka”, koji je okupio ultrakonzervativnu (belu) Ameriku i radikalizovao njenu politiku. Produženo dejstvo ekonomske krize koju su Obama i njegova Demokratska partija nasledili od administracije republikanca DŽordža Buša i visoka stopa nezaposlenosti, uneli su u redove američke „srednje klase” dosad neviđene egzistencijalne strepnje, pa je, kao i u sličnim situacijama na drugim meridijanima, rešenje za ove probleme potraženo – okretanjem prošlosti. U ovom slučaju, reč je o ”ustavnom dogmatizmu”. Aktivisti ”Čajanke” (pokret je dobio ime po revoltu kolonista Novog sveta protiv britanske vlade, kada su u bostonskoj luci 1773. sa brodova u more bačeni tovari oporezovanog čaja), smatraju da Amerika treba da se vrati viziji svojih ustavotvoraca i dosledno primenjuje najviši zakon zemlje koji je donet još 1787. (najstariji je ”živi” ustav na svetu). Obama je, iz vizure ”Čajanke”, ne samo ”socijalista” koji bi Ameriku hteo da pretvori u neku „evropsku socijaldemokratiju”, nego i uzurpator, pa i „fašista”. Na kongresnim međuizborima održanim u novembru prošle godine, uz podršku „Čajanke” republikanci su povratili dve godine ranije izgubljenu većinu u Predstavničkom domu. Među novim kongresmenima našlo se čak 87 novajlija koji su se zakleli na vernost „Čajanki” , pa čak i potpisali obavezu da nikad neće glasati za povećanje poreza. Ono što je međutim ređe pominjan njihov glavni cilj, to je da „delegitimizuju” Obamu i spreče ga da osvoji drugi mandat. Da će za to u Kongresu koristiti i ucenjivačke metode videlo se još u decembru 2010, kada je odobravan ovogodišnji vladin budžet, i kada su, kao i u ovim pregovorima oko limita za zaduživanje, bili spremni na „nuklearnu opciju”: da parališu vladu. Obama je toj partiji političkog pokreta prvi trepnuo: pristao je da se produži važnost poreskih olakšica za američke milionere i milijardere, čime je prekršio zlatno pravilo da se ucenjivačima nikad ne sme izlaziti u susret. Zbog toga se u istoj situaciji našao i ovoga puta: nedeljnik „Tajm” je prošle nedelje citirao bivšeg operativca CIA Pola Pilara koji je borbu u Kongresu da se izbegne bankrot opisao kao tipičnu situaciju sa taocima, pri čemu su u ulozi otmičara biti radikalni kongresmeni „Čajanke” koji su zahtevali da bude po njihovom, inače će aktivirati eksploziv postavljen ispod temelja nacionalne ekonomije. U Vašingtonu se još vode polemike da li je postignuti „kompromis”, odnosno popuštanje pred republikanskom ucenom, težak ili ipak samo umereni Obamin poraz. Po jednima, on je zaista kapitulirao i time sebi obezbedio da mu opozicija klipove u točkove podmeće sve dok ga ne iseli iz Bele kuće u novembru iduće godine. Po drugima, on se jedini pokazao kao „razumni centrista” između sukobljenih američkih konzervativaca i liberala koji su izgubili nekadašnju sposobnost da , u nacionalnom interesu, ispregovaraju srednje rešenje u kojem svako nešto daje da bi nešto dobio. Ovaj sukob je u stvari deo šire ideološke bitke oko uloge i dometa američke federalne države, odnosno između „slobodnotržišnog fundamentalizma” s jedne i uverenja da je država nezamenljiva kao regulator „nevidljive ruke” u ekonomiji, sa druge. Da je pogotovo u vremenima ekonomske krize neophodna kao investitor u infrastrukturu i obrazovanje i kao promotor industrijske politike koja treba da sačuva i unapredi nacionalnu konkurentnost. Jedan od najelokventnijih kritičara Obamine popustljivosti prema republikancima, ekonomista-nobelovac Pol Krugman, koji dva puta nedeljno piše za „NJujork tajms”, otišao je verovatno najdalje kad je ocenio da je Amerika kročila na put koji je vodi ka statusu „banana republike” – što je pojam za socijalno zapuštene zemlje „trećeg sveta”. Krugman smatra da je najnovija pogodba o kresanju budžetskih izdataka vlade, na čemu su insistirali republikanci (koji pri tom ne pominju da je zemlja počela da se prostire preko gubera tokom njihove vladavine, od početka 2001. do kraja 2008. godine), došla u najgore vreme i da će to samo pogoršati ekonomsku stagnaciju i povećati nezaposlenost. Na ekonomskom frontu, situacija nije sjajna. Iako je recesija, najveća od Drugog svetskog rata, formalno okončana još u proleće 2009, privreda je u položaju pacijenta koji je doduše otpušten iz bolnice, ali je daleko od toga da se oporavio. BNP je u prvoj polovini ove godine rastao po godišnjoj stopi od samo 0,8 odsto. Bez posla, ili nedovoljno zaposleno je 22 miliona Amerikanaca (zvanična stopa nezaposlenosti je 9,1 odsto). I niko ne prognozira da će se situacija u tom pogledu popraviti. Štaviše, posle snižavanja kreditnog rejtinga, prva posledica će biti porast kamata na kredite, ne samo one koje uzima država, nego i svi građani. A u Americi se živi i troši uglavnom na kredit. Sve će se to knjižiti Obami, čime se obistinjuje ono što je 2008. kao naslov za svoju vest o njegovoj pobedi na predsedničkim izborima stavio satirični „Onion”: „Crnac opet dobio najgori posao u državi”.