SOLARNA SLOVENSKA BOŽANSTVA

U daljem razvoju može se pratiti podela na svetla, solarna, prolećno-letnja božanstva i tamna, lunarna, jesenje-zimska božanstva.

* * *

Perun je nalik Zevsu, vrhovno božanstvo čije su funkcije, između ostalog, bile vezane za zaštitu i formiranje slovenskih država i plemena, izbor i zadatke vladara ili kneza, za pravdu, očuvanje i održanje moralnih normi i standarda među Slovenima. U tome mu pomažu Slava, Prova i Jarilo.

PERUN - Gospodar rata i Bog groma.

IZGLED - Glava mu je od srebra i ima zlatne brkove. U ruci drži ognjeni kamen sličan gromu. Sloveni su verovali da grmi zato što se Perun vozi kolima.

IME - Ime potiče od udariti, rasprsnuti.

FUNKCIJE - Perun je tvorac kopna na zemlji. Posvećeni su mu planinski vrhovi i izvori.

Doprinosi plodnosti na poljima, umnožava stada krava i konja, ženama daruje decu. Perun deluje kišom sa neba a strelama ubija zle duhove. U njegovu čast gorela je večna vatra u svetilištu.

On je solarni bog, ratnik, prorok koji odlučuje o sudbini. Daje veliku snagu.

Sloveni su se zaklinjali u njegovo ime na sledeći način: Ako se ne pridržavamo onog što rekosmo, neka ja i oni, koji su sa mnom i poda mnom, budemo od Boga prokleti, od Boga u koga verujemo, i od Peruna, boga groma, i od Volosa, boga stoke, i neka požutimo kao ovo zlato, i neka nas naše oružje poseče. Verovali su da Perun gromom satire rušitelja ugovorenog mira i krivokletnike na narodnom sudu.

HRIŠĆANSTVU - NJegove karakteristike od hrišćanskih svetaca nasleđuje sv. Ilija, sv. Pantelija i Ognjena Marija. Zaostaci Perunovog kulta su vatre ili kresovi uoči Đurđevdana, Ivanjdana i Petrova dne, te uoči Lazareve subote.

SLAVA - Boginja pobede

IZGLED - Ona je krilata boginja iznad čije glave se nalazi duga. Na njenom štitu je beli dvoglavi orao zlatne glave i nogu. Na njenim grudima su slovenski bogovi. Pored nje je mač. Kad nije u boju drži hrastovu grančicu u levoj a venac kojim se kite pobednici u desnoj ruci. U miru je zvana Miroslava.

IME - NJeno ime znači slaviti slavu kao i slaviti posle postignutog uspeha i pobede.

FUNKCIJE - Slava je nebeska majka. Ona je boginja zavetovanja, slave, blagosiljanja, časti i pobede. Perunova je pratilja.

U HRIŠĆANSTVU - Sv. Dimitrije.

VOLOS, VELES - Bog trgovine i zveri, Čuvar stada.

IZGLED - Volos je prikazivan kao jednooki div ili starac sa bradom obučen u životinjsku kožu koji u rukama drži jagnje, a kraj njegovih nogu leži vo. Ponekad dobija oblik medveda.

FUNKCIJE - On je solarno božanstvo, davalac, bog polja, životinja i plodnosti zemlje pa time i vezan za stočarstvo i poljoprivredu.

Vodič je u podzemni svet. Zaštitnik je pastira a pevači i pesnici su njegovi unuci. Takođe je bog moćnih i bogatih ljudi.

HRIŠĆANSTVU - Današnji đurđevdanski običaji nasledili su Volosovu pagansku tradiciju. Takođe sv. Vasilije i sv. Vlah.

VOLOSKA - Boginja kućnog mira

IZGLED - Jaka i krupna žena izrazitih oblina, dobronamernog izraza lica.

FUNKCIJE - Volosa je pratilja boginje Voloske koja je zaštitnica kućnog mira i rasta bilja u toku noći. Kao hraniteljicu ljudi vezivali su je za Mesec. Sloveni su držali njen mali kip u kući i palili joj žižak koji se nije smeo gasiti.

U HRIŠĆANSTVU - Nema parnjakinje

* * *

DAŽBOG - Bog leta i sreće, Darivalac

IZGLED - Dažbog je sedi starac duge brade sa štapom u jednoj i hlebom i solju u drugoj ruci. Iza njega se nalazi hromi vuk.

IME - NJegovo ime znači žariti i dati.

FUNKCIJE - Donosi kišu, daje bogatstvo, veliki je darodavac i darivalac. Rusi i Sloveni su govorili za sebe da su Perunovi sinovi i Dažbogovi unuci. On je bog zlata, srebra i zaštitnik kovačke veštine i rudara.

Dažbog je oženjen Mesecom. Ona je divna devojka na početku leta, koja stari svaki dan i napušta Dažboga u zimu.

Dažboga služe četiri device neopisive lepote, Zora - Svetlost dana, koja otvara vrata palate svako jutro, zatim Večernja zvezda, Zvezda Danica i Jutarnja zvezda.

U HRIŠĆANSTVU - Sv. Sava i arh. Gavrilo.

SVAROŽIĆ - Bog snage i časti, Vreli gospod

IZGLED - Ratnik sa kacigom na kojoj je labud. Na grudima mu je glava bika a u levoj ruci dvostruka sekira.

FUNKCIJE - Svarožić je Svarogov sin, vatra na zemlji i mala vatra za razliku od Svaroga kao nebeske vatre. On je mlado sunce, koje se rađa u zimu posle dugodnevice i raste, postajući u leto mladić - Kupalo.

Poštovan je kao vatra na ognjištu. Žrtvovano mu je žito. Poznat je po proročkim sposobnostima i kao ratnik koji bdi nad mirom.

U HRIŠĆANSTVU - Nema parnjaka

KUPALO - Snažno sunce, Gospod leta

IZGLED - Lep mladić, sa venčićem na glavi, crvenim plaštom, koji jaše na belom konju.

FUNKCIJE - Kupalo je bog sunca, vatre i žita. On je letnje sunce, obilje u polju, plodnost, dugodnevica.

U njegovu čast paljene su vatre koje čiste, uklanjaju zlo, rasteruju zle duhove, oslobađaju blagostanje i čine da priroda bude rodna. Pravljeni su venčići od cveća.

U HRIŠĆANSTVU - Ivanjdanski običaji sadrže elemente njegovog obožavanja.

HORS - MESEC - Gospod jeseni

IZGLED - Hors je božanstvo obučeno u vučiju kožu. Pored sunčevog oreola na glavi ima i mesečeve rogove. Telo mu je pokriveno zvezdama. On oglašava praskozorje.

U HRIŠĆANSTVU - Ognjena Marija.

KOLEDO - Staro sunce, Gospod zime

IZGLED - Koledo dolazi sa planine, iz nebesa, na konju doratu koji je na krilatom zmaju. Sedi na bojnom sedlu i ima kalpak na glavi. Munje i gromovi su pod njegovom kontrolom.

FUNKCIJE - Koledo je ostarelo sunce, kratkodnevica, za razliku od Kupala koji je najjače sunce leta. On je stari onemoćali bog koji se spaljuje, a rađa se mladi bog Božić - Svarožić. Koledo, Svarožić i Kupalo su tri brata, Svarovi sinovi.

U njegovu čast paljene su sveže hrastove mladice i zalivane vinom.

U HRIŠĆANSTVU - Nema parnjaka

* * *

Božanstva koja slede su posebno vezana sa vegetaciju i plodnost u svetlom delu godine. To su Jarilo. Majka zemlja, Lada, Vesna i Stribog.

JARILO - Bog proleća i radosti

IZGLED - Jarilo je mladić u proleće, stari svakim danom i umire krajem leta.

On je junak izvanredne lepote sa belim ogrtačem, bleštavim zlatnim štitom i vencem od cveća na glavi. Jaše na belom konju. U pozno leto postaje starac sa velikim falusom.

FUNKCIJE - On je oploditelj proleća, bog ljubavi i strasti, letnje nepogode. Jarilo je i ratni bog i podmlađeno proleće. Daruje zelenu plodnost i šumu ljudima. Predstavlja prolećno svitanje i toplotu, mladu silu, ljubavnu strast i pohotljivost. Kao bog rata on sprovodi odluke Pravde. Majka zemlja je njegova žena.

Žrec je obavljao ritual za njega kraj izvora vode.

Slavio se uz puno pića, obestan ples i pesme sa erotskom i šaljivom tematikom.

U HRIŠĆANSTVU - Praznovao se u proleće, što se ogleda u kasnijim đurđevdanskim običajima u maju. U toj noći, kad se pletu venci, devojkama i mladićima je bila dozvoljena erotska sloboda.

* * *

MAJKA ZEMLJA - Boginja mudrosti i pravde

IZGLED - Ona ponekad posećuje domove svojih poklonika, po noći, obučena kao žena sa trakama i ukrasima

FUNKCIJE - Majka zemlja je mudrost i pravda. Prizivana je njena pomoć tokom epidemija i ona je zaštitnica žena na porođaju. Vladarka je biljnog sveta i lečenja biljem.

Svako jutro ona sprema svoju kuću - našu zemlju i pomaže u striženju vune.

U HRIŠĆANSTVU - Nema parnjakinju

LADA - Boginja ljubavi i lepote

IZGLED - Ona je lepo građena, stasita, bele puti, ima krupne oči boje ljubičice i sočna usta boje jagode i maline. Kosa joj je vatrenozlatasta kao sunce koje se rađa. Na glavi ima venac od žitnog klasja. Jaše na belom konju i ogrnuta je belim plaštom.

FUNKCIJE - Lada je boginja lepote, žarkog leta, sreće i ljubavi.

Prikazivana je kako stoji desno od Mokoše, kao pokroviteljica je devojaka i žena, levo je Perun, bog ratnika i muškaraca. Lada je boginja braka i ljubavi koja daje sreću u vezi muškarca i žene. Predstavlja sve ženske arhetipove kao ljubavnica, nevesta i žena.

Ona je takođe boginja lepote. Povezana je sa prolećnim i svadbenim obredima.

Lada predstavlja rađajuću· prirodu, bujnost, plodnost i jarko leto.

Božanstvo je proleće, rastinja i šuma, svakakvog zemaljskog berićeta. Postojao je običaj da nevesta posle venčanja na raskršću baca novčić, kao žrtvu boginji Ladi i za potomstvo. U njeno ime se gatalo za ljubav i pevale su se pesme.

U HRIŠĆANSTVU - Arhanđeli Mihailo i Gavrilo, Rafael, Sveta nedelja.

VESNA - Boginja proleća, Gospodarica vedrine

IZGLED - Ona je lepa mlada devojka obučena je u pupoljke cveća i travu, obavijena opojnim mirisima jaše na konju. NJene kose su raspuštene i ima beli ogrtač.

U HRIŠĆANSTVU - Sv. Lazar.