Vladajući hologram

Retko viđen galimatijas suprotstavljenih i nepovezanih političkih poruka, uputio nam je Predsednik ovih dana i izazvao je potpuni politički haos. Da nije u pitanju institucija predsednika, moglo bi se reći da ne zna gde udara. Hoćemo u Evropu, jer nećemo u Evropu, odmah i kasnije; nećemo ratovati sa Kosovom, jer oni treba da paze rizikujući rat koji ćemo voditi pošto smo za mir; šef diplomatije greši, jer je odličan šef diplomatije koje nema i koja je upravo zato i dobra; čuvamo sever Kosova, sve sa našim kriminalcima koji su manji od njihovih, ali daćemo sever, uostalom to je po preambulskoj rezoluciji... Sve sa onim argumentom da smo, evo za jedanaest godina, nazidali most (tom brzinom, biće ih devet u celom veku, al će deseti biti započet), što je dokaz da možemo nemoguće, a to nemoguće je prijem u EU, koji je upravo stoga izvestan. Dokazivanje nedokazivog nepovezanim. Svi ti paradoksi su, paradoksalno, logični. I jedno i drugo, koje se isključuju, nužno su ni jedno, ni drugo. Do tolike zbrke moralo je doći, jer je politika koja je do ovoga dovela bila zasnovana isključivo na projekcijama želja budućih birača. Bez stava, supstance, hrabrosti, ideologije. Pa ako oni hoće i levo i desno, i Evropu i Kosovo, i kapitalizam i socijalizam – evo vam ga, uzmite, sve držimo u našoj radnji, samo ne kupujte kod drugog. Amaterizam, oličen u potpunoj nepripremljenosti posete kancelarke Merkel – nijedna ozbiljna diplomatija ne bi dozvolila da gost dođe i podeli takve šamare – isterao je stvar na čistac i demistifikovao hologramsku prirodu Tadićeve vladavine. Spektakl komunikacijske tehnologije, pažljivo odabrane scene očaravajućih boja, zvukova, dramaturških rešenja, raspršio se u ovom trenutku demistifikacije trikova iluzionista sa Andrićevog venca. „Car je go“, odjekuje iz Starog dvora, koji od tog zveka deluje avetinjski, prazno, nepotrebno. Nekako, bez smisla.