Rafinerija čeka Smederevce

Negde tamo iza mosta ka Kovinu, kada se pođe od Smedereva, za tri godine stajaće rafinerija. Ili neće. Kako NIN saznaje, situacija je konačno pred raspletom. Još jednom će, tokom septembra ili najkasnije oktobra, cela priča proći Vladu, a potom i lokalnu samoupravu. I posle toga sve će se znati - ili će rafinerije biti ili ne. Nakon toga građani smederevske opštine znaće da li su dobro birali na lokalnim izborima. A priča o rafineriji, ma kako da se završi, biće školski primer zašto je važno pažljivo birati na lokalu isto koliko i na izborima za nacionalni parlament. Lokalni političari i te kako mogu da odbiju investitora čak i ako ga priželjkuje Vlada i da tako naškode svojoj sredini zbog raznoraznih interesa. Lokalni političari umeju i da omanu u proceni i da podrže nekoga ko nikada ne napravi ono što je obećavao. Smederevci će uskoro znati ko je bio u pravu. „Posle skoro tri godine otvorila se mogućnost da konačno bude izgrađena rafinerija. Tri godine gledamo pokušaje miniranja projekta iz nama čudnih razloga. To su ljudi sa lokalnog nivoa koji nisu prepoznali značaj investicije. Jednom treba reći istinu. Neverovatno je da jedna grupa građana, u vreme kada je bila partner u vlasti, podrži investiciju i da predstavnici te grupe prisustvuju potpisivanju memoranduma o razumevanju, dočekaju nas, slobodno mogu reći, sa razumevanjem koliko je to bitno za njihov grad i da se posle desi da nam okrenu leđa i počnu sa raznoraznim teorijama zavere. I usporili su projekat“, kaže za NIN Radomir Radivojević, zamenik generalnog direktora kompanije Komiko oil, koja planira gradnju rafinerije. On ima primedbe na ponašanje grupe građana „Za bolje Smederevo“, koju predvodi biznismen Milan Lukić i koja je nekada delila vlast u tom gradu da bi potom napustila koaliciju i otvoreno se protivila gradnji rafinerije. Radivojević navodi da su se protiv Komika protivnici koristili i teorijama da iza investicije stoji rad za NATO, snabdevanje baze Bondstil, rusko--američki sukob, kao i da će rafinerija zagađivati životnu sredinu. „To naprosto nije tačno“, naglašava naš sagovornik i podseća na to da je i Vlada rafineriju stavila na listu projekata od značaja za državu. Radivojević naglašava da bi se u pogledu zaštite životne sredine poštovali svi srpski zakoni koji umeju da budu i oštriji od evropskih, kao i da država uvek ima mogućnost da im oduzme dozvolu za rad, što bi bila opasna kocka za Komiko imajući u vidu da je predviđena investicija od 250 miliona dolara. „I oni koji su nas prvo podržavali znali su u tom trenutku da rafinerija može da izazove probleme sa životnom sredinom pa se nisu bunili, a isto su znali da smo se obavezali da poštujemo sve standarde koje propisuje Evropska komisija te da će nam u slučaju prekršaja biti oduzeta dozvola za rad“, dodaje Radivojević. Protivnici imaju zamerke na poteze koje je lokalna vlast povlačila u postupku privlačenja investicija. Najpre je 30. decembra 2008. potpisan memorandum o razumevanju, gde je navedena i vrednost investicije i koliko bi platili za zakup zemljišta. Potom je 13. avgusta 2009. potpisan ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza i naveden zakup 70-80 hektara zemljišta. Navedeno je i da je naknada za zakup tržišna cena. Tek onda, 2. septembra 2009. usledila je odluka Skupštine opštine Smederevo da se raspiše javni poziv za sve koji bi na tom prostoru da se bave rafinerijskom preradom. Oglas je objavljen 19. decembra iste godine za površinu od 113 hektara, a interesantno je da je gradska većina (u kojoj je bila i GG „Za bolje Smederevo“) odlučila da početna cena za zakup bude 100 miliona dinara. Usred trajanja poziva gradonačelnik Predrag Umičević potpisao je i aneks ugovora sa Komikom, gde je predviđeno plaćanje zakupa u tri rate. Komiko je 20. januara 2010. jedini dao ponudu sa dodatnim pogodnostima za opštinu. Priča je od tada mirovala sve dok Vlada nije donela Prostorni plan za zemljište na kojem bi se gradilo postrojenje. To je otvorilo mogućnost komisiji da konačno analizira jedinu ponudu. Usledio je blagi šok jer je predloženo da se odbije s obzirom na to da je nuđeno plaćanje u tri rate dok je poziv zahtevao isplatu odjednom u roku od 60 dana. Gradonačelnik ipak ima pravo da prihvati ponudu i zaključi ugovor nakon što pribavi saglasnost Skupštine opštine na tekst ugovora i aneks. I to je sledeći megdan koji se iščekuje. U međuvremenu odlučeno je da stručne službe Smedereva izrade elaborat o opravdanosti investicije koji će ići na mišljenje Vladi (javni uvid završen u nedelju). Radivojević ocenjuje da je vreme izgubljeno zbog politikantstva. „Na moje pitanje zašto to rade, jedan od njih, neću da ga imenujem, rekao mi je: „Rašo, ovo nije ništa lično, mi na nezapošljavanju ove vlasti želimo da izađemo na izbore“, navodi Radivojević. On ističe da na lokalu i te kako može da se zaustavi realizacija neke investicije, a da je reč o politikantstvu on tvrdi i na osnovu toga što pojedine opozicione stranke nisu učestvovale u opstrukciji. Kao jednu od stvari koje su usporile posao Radivojević vidi i raspisivanje čuvenog referenduma o rafineriji. Lider GG „Za bolje Smederevo“ smatra da spora više nema nakon što je komisija preporučila da se ne prihvati ponuda Komika. „Za nas je konkurs završen. Gradonačelnik je imao pravo da potpiše ugovor o zakupu uprkos mišljenju komisije, a pošto nije, za nas u Skupštini grada to je završena priča. Pravljenje elaborata je zakasnelo“, kaže Milan Lukić za NIN. On je protiv toga da se zemljište daje u zakup po ceni, kako tvrdi, nižoj od tržišne i to za „prljavu tehnologiju“ i tu podseća na procenu Poreske uprave koja je navela da je tržišna vrednost viša od 650 miliona dinara. Za Lukića je sporno i to što je Komiko, kako smatra, kao garanciju ponudio jedino dva miliona dinara u postupku za dobijanje zemljišta. „To su smešne pare u odnosu na iznos investicije. Predstavništvo Komika u Beogradu ima osnivački kapital od 500 evra, a firma koja je njen vlasnik u Holandiji 2.200 dolara. Zato se pitam za koga mi to radimo elaborat“, kaže naš sagovornik (po podacima Agencije za privredne registre, kapital beogradske firme je 2.000 evra). Lukić smatra da su sve procedure u ovom poslu bile sumnjivog karaktera, osim odluke Skupštine grada da objavi oglas za zakup. „Poseban problem je što je aneks ugovora potpisan u vreme trajanja konkursa i smatram da je time Komiko doveden u privilegovan položaj“, navodi Lukić. Inače, gradski javni pravobranilac ocenio je da su tekstovi ugovora i aneksa pravno valjani, ali za Lukića su sporni trenuci i okolnosti u kojima su potpisivani. On ne veruje da je Komiko ozbiljan u nameri da izgradi rafineriju. Lukić veruje da im je plan, kada uzmu zemlju u zakup, da je daju u novi zakup partnerima. Kako tvrdi, pristao je na potpisivanje memoranduma o razumevanju jer nije obavezujući i ostavio da odluči da li će nastaviti da ih podržava kada vidi šta nude. „Pošto se nisu obavezali na ono što su obećali, nisam dalje podržavao tu investiciju kao što nisam podržavao ni predloženu cenu zakupa. I tu se žurilo“, smatra Lukić i objašnjava da je neobično zašto bi gradska vlast tražila cenu od 100 miliona dinara, a Komiko nudio skoro 300 miliona dinara. „Da bi pokazali da su dobri?“, pita se Lukić. Za njega je sporno i to što gradonačelnik nije ispoštovao odredbu odluke Skupštine grada o davanju zemlje u zakup, prema kojoj je tekst ugovora i aneksa trebalo doneti gradskim odbornicima na davanje saglasnosti. „U toj odluci stoji da mora da donese tekst ugovora na saglasnost, što znači pre potpisivanja“, dodaje Lukić. On smatra da posao ipak može da se završi jer gradska vlast formalno ima većinu u lokalnom parlamentu, ali je uveren da mnogi odbornici to neće podržati. Lukić na kraju tvrdi i da on sigurno nije taj koji je rekao da na nezapošljavanju vlasti izlazi na izbore. Robno-transportni centar Na pitanje šta ako Smederevo ne dobije rafineriju, Lukić odgovara da bi on doveo investitora koji bi uposlio 2.000 radnika. Kako objašnjava, na mestu rafinerije niknuo bi robno-transportni centar preko koga bi stizale pre svega sirovine iz Kine od čega bi, kako tvrdi, imale korist mnoge kompanije. On kaže da je takav projekat u skladu sa usvojenim planom razvoja grada, a ne rafinerija. Ništa nije sporno Predrag umičević, gradonačelnik Smedereva „U ovoj priči sve je jasno“, kaže za NIN Predrag Umičević, gradonačelnik Smedereva. On ne smatra da je potpisivanje aneksa ugovora u vreme postupka za davanje zemljišta poremetilo bilo šta jer aneks ugovora nije imao pravno dejstvo. Umičević tvrdi da ni pre toga ni u tom trenutku nije bilo drugih zainteresovanih niti bilo kakvih sugestija da bi još neko mogao da se pojavi na konkursu. Kada je reč o propisanoj minimalnoj ceni za zakup od 100 miliona dinara i proceni Poreske uprave od 650 miliona, Umičević kaže da se do prve brojke došlo jer je na početku pregovora to bilo poljoprivredno zemljište. „Procenjeno je da prvobitno planiranih 80 hektara košta oko 70 miliona dinara. Mi smo povećali na 100 miliona. Komiko je posle tražio povećanje zemljišta zbog uvećanja kapaciteta rafinerije. Poreska uprava nam je dala procenu da zemljište vredi oko 270 miliona dinara. Kada smo raspisali oglas, posle dva meseca je Poreska uprava dala novu procenu višestruko uvećanu. Zbog čega je tako, verujte mi da ne znam i to predstavlja ceo problem koji imamo u lokalnoj samoupravi. Mislim da su oni procenjivali tu zemlju kao građevinsku iako je prenamena obavljena kasnije“, procenjuje Umičević, ali dodaje da će pored 4,5 miliona dolara za zakup grad dobiti još oko pet miliona evra kroz naknadu za uređenje zemljišta. Gradonačelnik Smedereva odbacuje i tvrdnje Lukića da je pre potpisivanja ugovora trebalo dati tekst na saglasnost lokalnom parlamentu. „Ne postoji ugovor koji proizvodi pravno dejstvo. Ovo je forma predugovora gde se u članu 15. navodi da stupa na snagu posle dobijanja potvrde nadležnih organa. To nije ugovor koji ima kupoprodajne efekte“, navodi Umičević. On tvrdi i da konkurs nije propao jer je investitor dao dopunsku informaciju da će ponuđenu cenu platiti odjednom čime je, kako kaže, otklonio problem. „Konkurs nije propao, a i kada Vlada prihvati elaborat, mi sa investitorom možemo i da idemo na direktnu pogodbu i ne treba nam konkurs“, dodaje Umičević.