Doživeti...kraj meseca

Republički poslanik stranke G17 plus Branka Bošnjak ne može da se načuditi medijskoj pažnji koju je privukao eksperiment produkcije VIN sa pet narodnih poslanika koji su dobili zadatak da samo tokom jednog meseca osete kako je to živeti i doživeti kraj meseca sa prosečnom srpskom platom od 12 700 dinara. “Toliku medijsku pažnju ovaj eksperiment nije zaslužio”, kaže ona za NIN. I iako je jedina od učesnika eksperimenta u njemu ostala do kraja (meseca), kategorično tvrdi da se sa tako malom platom ne može živeti, a za samo mesac dana eksperimenta ne može saznati kako to u stvari izgleda. Često je za vreme eksperimenta pomišljala da bi njeno junačenje da ipak dokaže kako se i sa tako malo para može živeti moglo da bude shvaćeno kao bahatost, pa ima potpuno razumevanje za poslaničkog kolegu Aleksandra Vučića (SRS) koji je odustao posle deset dana i ostale koji su odustali posle dvadeset dana.

Da li ste očekivali da će ostali učesnici u eksperimentu tako, da kažem, brzo odustati?

- Pošteno, očekivala sam nekakav politički marketing od Aleksandra Vučića koji je nekako i najteže ušao u ceo ekperiment i od početka nije pokazivao neki entuzijazam. Ali, ostali poslanici jesu i ja ne mislim da su oni odustali. Oni su prosto samo u situaciji da imaju mnogoljudnije porodice i bilo im je mnogo teže nego meni gde nas u porodici ima samo dvoje. Oni dakle nisu odustali nego su samo koji dan pre potrošili pare i pošteno su to ljudi prijavili.

Jeste li vi samo sebe morali da izdržavate sa prosečnom platom ili...?

- Trebalo je praktično da simuliramo realnost. Ako dvoje članova porodice imaju po jednu prosečnu platu, onda se zajednički troškovi nastali u kući dele na dva dela. A ono što se odnosilo samo na mene, pisala sam u punom iznosu. Ostali poslanici, bez obzira da li inače imaju ili nemaju neko drugo primanje, simulirali su uslove u kojima se smatralo da su potrošili ono što je trebalo kad su potrošili dve prosečne plate - odnosno 25 400 dinara.

Politički marketing se ovde ipak ne može izbeći. Kako vi ocenjujete, ko je više koristio svojoj stranci, Vučić koji je iz eksperimenta izašao posle deset dana, ili vi, zato što ste ostali do kraja?

- Mislim da Vučiću to nije bilo previše bitno za politički marketing jer je baš u to vreme imao onaj Anketni odbor o EPS-u i tu je crpeo mnogo više poena za sebe. Ipak, ne verujem da su se njegovi birači baš oduševili što je njihov favorit već posle deset dana prekinuo tu priču. Inače neki od troškova koje je on prikazao, prema onome o čemu smo se unapred dogovorili, i nije trebalo da budu uračunati, recimo troškovi za stranku koje, pretpostavljali smo, prosečan građanin nema. Ja pre mislim da se njemu više nije sviđalo da mu neko ulazi u privatnost, a nismo ni mi ostali sa oduševljenjem pristali da neko vreme živimo pod kakvom-takvom lupom javnosti. Ali, u mojoj stranci rekli su da neko mora da učestvuje i Goran Paunović se odlučio za mene. Ne znam zašto, rekao je zato što najviše trošim, pa da vidim...

A kolika su vam inače lična primanja?

- Ja moram priznati da dosta zarađujem. Imam svoj arhitektonski biro, radim i međunarodne projekte, svakog meseca imam i prihode iz inostranstva. Prosečno mesečno sigurno iz inostranstva imam 1 500 evra i, recimo, moram još toliko da zaradim ovde u zemlji da bi mi biro funkcionisao. I moj suprug nešto zarađuje, a plaćamo i zaposlene u birou.

Mora da vam je onda ovaj eksperiment teško pao. Jeste li pre njegovog početka napunili frižider?

- Tri dana pre nego što mi je učešće u eksperimentu ponuđeno, bila sam u jednom megamarketu i napravila veliku kupovinu. Sačuvala sam taj listing, još ga imam, i najpre sam odlučila da sve što uzmem iz tih rezervi beležim na teret onih 12 700 dinara. Ali, ispostavilo se da je to bilo mnogo nepraktično, pa sam odustala od korišćenja tih rezervi. Kad su snimatelji došli da snime moj frižider, na polici su bili i neki začini koje kupujem, što ovde što u inostranstvu, i kamermani su mi rekli: jao, sklonite to, kad vide kakav vam je frižider! A ja sam rekla da neću ništa da sklonim, i od njih i od mene same bi me bilo sramota da prikazujem neku lažnu sliku. Imali smo zajedničku javnu nabavku i to je takođe stajalo u frižideru, ali i tu je bilo namirnica koje nisam trošila jer mi je bilo skupo da ih ubeležim na listu. Recimo, dve flašice “smirnof” koktela koji košta 140 dinara.

Je li bilo ličnih reakcija. Da li vam se neko javljao povodom vašeg učešća u eksperimentu?

- Prijatelji. Masovno su me zvali: dođi na ručak. Pravili su štosove: dođi na ručak, treba da uštediš pare.

Pa, jeste li išli?

- Jesam, ali kad pođem na takav ručak, razmišljam: da sam ja nešto kuvala to bi me koštalo recimo 200 dinara, pa onda kupim domaćinima nes-kafu ili nešto slično u toj vrednosti ... procenim šta je pristojno da se odnese, da ne bude uvredljivo, a da poštujem uslove učešća u eksperimentu. Prijatelji kod kojih sam ručala potpisivali su mi se u knjižicu troškova. Ili, dole u skupštinskom restoranu, ima kolega koji insistiraju da plate ručak, ponekad nisam mogla da odbijem, a svesna sam da običan građanin nema tog nekog ko će da mu plati. Za sve to vreme imala sam dve časti, koje bih i inače prihvatila, i to nisam upisala na svoj trošak. Ali, troškovi za hranu i inače nisu najvažniji.

Nego, čega vam je najteže padalo da se odreknete?

- Posle nedelju dana sam shvatila da sam pod stalnim stresom i to stalno razmišljanje o trošku mi je najteže padalo. Nekud bih, na primer krenula, pa se setim da ne mogu, nešto bih uradila, opet ne mogu... Za sve to vreme sam kupila jedan sladoled na ulici. Nijednom nisam kupila žvaku, a inače mi je toga puna tašna. Kupila sam samo jedan par čarapa, jedan sam već imala u kući, inače mi se ne dešava da vrtim dva para čarapa mesec dana... prozaične stvari. Pa, imam puno dece oko sebe koja su navikla da tetka bude galantna, ništa im nisam kupovala, to mi je teško padalo da objasnim naročito onim malima, za Uskrs.

Jeste li išli kod frizera?

- Dvaput me je fenirala drugarica moje sestričine, ona ima neki kurs. Rekla sam joj: častiće te Branka kasnije, sad ne mogu. I inače kosu farbam sama, upisala sam u troškove jednu farbu.

Da li vam je palo na pamet, kao meni, da čovek ipak mora naučiti da živi sa 12 700 dinara. Ne možete u tu situaciju upasti odjednom?

- Mislite da je nekome ko inače živi drugačije mnogo teže? Jeste, sigurno. To je neka druga vrsta stresa. Moj stres je poticao od potrebe da odgovorim zadatku, ali to ipak nije ona vrsta stresa čoveka koji detetu ne može da kupi patike ili ako plati struju, mora da se odrekne nečeg drugog. I mnogo je lakše kad unapred znate da će to trajati samo mesec dana. Definitivno, nema šanse da ja mogu da se uvučem u tu kožu i da znam kako to stvarno izgleda. Ne znam kako se dovijaju, možda ne plaćaju struju, ne može ih niko isključiti sa Infostana, možda ne plaćaju za stan...

A vi te obaveze redovno izmirujete?

- Moj suprug. Vrlo pazi.

A koristite li inače čekove za odloženo plaćanje.

- Ne. Ali ja i nisam plaćena tako da mi stiže neka plata, sama sebi to vrtim, kad nešto zaradim.

Jeste li za tih mesec dana išli u bioskop, pozorište?

- Da. Jednom sam išla u bioskop, pa sam dala 480 dinara za pretpremijeru pozorišne predstave Vila Sašino, inače je karta koštala 600 dinara, ali je moja kupljena preko nekog sindikata. A uništio me je koncert Iraca, to sam platila 1 500 dinara. Ali morala sam, odavno sam želela da ih čujem. Samo sam se jednom vozila taksijem za 110 dinara. Često me je suprug vozio do Skupštine i pošteno sam upisivala svoj deo troška za benzin: moja je bila polovina samo do Skupštine.

Da li ste morali da snizite kvalitet hrane koju ste jeli?

- To više kroz ono što sam služila gostima. Sklonila sam nes-kafu, jer to je 360 dinara kutija. Mi tako živimo: ja jedanput nedeljno skuvam neki obrok i to se jede dva dana. Ili ne skuvam ništa cele nedelje. Kad sam u Skupštini, hranim se u Skupštini, kad nema Skupštine, češće kuvam. Jeste, za vreme eksperimenta sam kuvala nešto češće, desilo se da sam u dva navrata skuvala za po dva dana. Činjenica je da se kuvanjem štedi. Sa nekih 400 dinara mogu da se imaju neka tri ručka, dva koja uđu u neki treći. Kad ostane rindflajš od supe, trećeg dana od toga napravim čorbu. Glavno jelo se kombinuje, manje-više skromno. Povrće nije tako skupo, pa i meso je krajnje prihvatljivo. Ako se to vešto skuva, tri ručka za dvoje mogu da izađu od 400 dinara. Zahvaljujući ovom eksperimentu, naučila sam cene malo bolje. Hrana nije glavni teret.

Nego šta je?

- Nama recimo dolaze prijatelji najmanje dvaput nedeljno. E, toga tokom ovih mesec dana nije bilo. Imali smo samo jednu posetu. Potpuno sam se odrekla socijalnog života.

Ako mora da bira, čega se čovek još najpre odrekne?

- Sitnih stvari, onoga što košta 50, 100 dinara. Odrekla sam se komforne vožnje, od kozmetike nisam kupila baš ništa.

Da li ste svojoj stranci podneli izveštaj o iskustvima iz tog eksperimenta?

- Oni su taj projekat živeli zajedno sa mnom. Posle tri nedelje, kad su svi ostali učesnici potrošili pare i to pošteno prijavili, želela sam da i ja sama prekinem. Od početka sam se pitala da li se u tom projektu treba držati bahato, treba li to da bude neko prkošenje narodu u stilu: možete, eto ja mogu, onda i vi možete. Moj muž je bio protiv učešća u tom eksperimentu: zašto da ljudima dokazuješ da od tih para može da se živi kad ti dobro znaš da ne može i tvoja je dužnost da to i kažeš. Dakle, ja sam prijavila koliko mi je para posle treće nedelje ostalo i htela sam i sama da odustanem, kad su i svi ostali, a i bilo je to pred Uskrs, pa sam htela malo više da potrošim. A bilo mi je glupo i to navlačenje oreola pobednika, jer ovde nema pobednika, svi su gubitnici. Ali, moji u stranci su se pobunili: što si se dosad džabe mučila, ako nisi htela eksperiment da dovedeš do kraja. Tako sam ja nastavila, jer mi smo ozbiljna stranka, čega se prihvatimo, mi to i uradimo. U meni je moja stranka našla idealnu žrtvu za dokaz toga. Ali evo da kažem: jedva sam izdržala. Prvo što sam uradila kad je sve završeno, bilo je da odem i da kupim šest pari čarapa.

Jeste li smršali za tih mesec dana?

- Ma ne, nisam. A i inače, sirotinja nije mršava jer se hrani nekvalitetno, hlebom i krompirom.