Hilari u akciji

Izgleda da trka za Belu kuću, kad god da počne, nikad ne počinje prerano. Bušov drugi mandat još nije došao do polovine, a u obe velike stranke, Republikanskoj i Demokratskoj, počele su pripreme za izbor kandidata na izborima za predsednika SAD 2008.

Prema nagoveštajima iz Vašingtona, ovogodišnji novembarski izbori za Kongres pokazaće ne samo koliko se odnos političkih snaga od Bušovog dolaska na vlast promenio, nego i koliko će odnos javnosti prema ratu u Iraku biti presudan za predsedničku trku. Očigledno je da obe stranke procenjuju da će izlazna strategija potrajati i da će se na sledećim izborima Amerikanci opredeljivati između ratnog i mirnodopskog predsednika.

Prerana trka za Belu kuću još ne bi privukla pažnju šire javnosti da se među predsedničkim kandidatima ne pominje Hilari Klinton, demokratska senatorka iz Wujorka i žena bivšeg predsednika SAD Bila Klintona. Da ona ne mora da bude usputni autsajder svedoči nedeljnik Tajm: nije od nje dobio intervju (nego samo izjavu da je vrlo zauzeta pripremama za izbor u Senat), ali joj je, povodeći se za raspoloženjem u uticajnom delu na vrhu Demokratske stranke, svejedno posvetio noseću političku rubriku u poslednjem broju.

Weni najbliži saradnici kažu da se ona nalazi dosta blizu donošenja odluke, a njen izborni štab stavlja do znanja da mnogo više radi na duži rok, nego na pripremama za njen ponovni izbor u Senat, jer procenjuje da ona nema premca među demokratskim kandidatima, a da neće imati ni ozbiljnu konkurenciju u republikanskom protivkandidatu. Drugim rečima, veruje se da ona već sada treba da se usredsredi na Belu kuću. Hilari, procurilo je u javnost, ima 33 miliona dolara na svom tekućem računu i može, po zakonu, polovinu te sume da utroši na predizbornu kampanju.

Prvi koji ju je predložio za predsedničkog kandidata bio je, još u junu 2004, njen suprug Bil Klinton. Rekao je da bi ona bila veliki predsednik. Ne poznaje nikoga, objasnio je, sa takvim spojem uma, srca, snage i određenosti kao što je ona. Mnogi su se tim povodom setili da je on hvalio Hilari kao važnog pomagača i partnera i u sopstvenoj predizbornoj kampanji 1992, kad je poručivao biračima: Ako birate mene, izabraćete dvoje po ceni za jedno. Sada izgleda da će on biti i glavni konsultant u njenom izbornom štabu.

U anketi Tajma Hilari se uspela iznenađujuće visoko u poređenju sa svojim ranijim rejtinzima i u poređenju sa jakim republikanskim protivkandidatom kao što je DŽon Mekejn, koji se, inače, među republikancima, pokazao popularnijim od DŽona Kerija i Ala Gora. Mekejn je dobio podršku 49 odsto, a Hilari 47 odsto glasova birača, što je zavidan rezultat na startu. Polovina ispitanih izjavila je da o njoj ima pozitivno mišljenje.

Teško je reći šta je sve uticalo na formiranje ovakvog mišljenja, ali je sigurno da birači u ovakvim prilikama vode računa i o javnim istupanjima kandidata i o onome šta misle da su oni uradili kao njihovi predstavnici u Kongresu. Hilari je, podsećaju posmatrači i komentatori, u javnim istupanjima ostavljala utisak smirenosti, energičnosti i odlučnosti, a kao senatorka postala je vrlo popularna među biračima u Wujorku.

Za pitanja iz stranačkih političkih programa i pitanja oko kojih će se predsednički kandidati izjašnjavati javno, pred biračima, u ovakvim anketama previše je rano. Ali se zna iz unutarstranačkih nadmetanja ndash; a Hilari Klinton će imati jedno takvo nadmetanje u Demokratskoj stranci 12. septembra sa malo poznatim DŽonatanom Tasinijem ndash; da je u prvom planu nekoliko pitanja: rat u Iraku, ekonomska situacija u zemlji, način na koji Bušova administracija sanira posledice nesreće koju je izazvao uragan Katrina i brakovi među osobama istog pola.

Javnost najviše zanima šta Hilari Klinton misli o ratu u Iraku, ali i kako gleda na gej brakove, s obzirom na to da je jedna seksualna afera njenog muža svojevremeno i nju u javnosti eksponirala kao ličnost koja mora imati jasan moralni stav o braku i porodici.

Hilari je, kao i mnogi drugi američki političari, podržala invaziju na Irak kao opravdanu, ali je potom postala kritična prema načinu na koji Bušova administracija sređuje prilike u toj zemlji. Reklo bi se da je ona blizu većinskom raspoloženju u javnosti: 60 odsto Amerikanaca je protiv daljeg rata u Iraku, a samo 36 odsto za ndash; prema najnovijoj anketi Si-En-Ena.

A podsećanje na aferu Levinski ndash; i na to da li je postupila dobro što je, uprkos svemu, sačuvala brak ndash; izgleda da će više pogoditi Bila nego nju: mnogi traže da joj on ne bude glavni savetodavac za ulazak u Ovalni kabinet Bele kuće. Drugi se pitaju: hoće li, posle Bušovih, institucija predsednika SAD postati američki porodični biznis?