Srbija ulaže u Kosovo

Dr NENAD POPOVIĆ, Scaron;EF EKONOMSKOG TIMA ZA KiM I JUG SRBIJE

Uveren sam da će kroz četiri-pet godina Srbija biti ekonomski centar zapadnog Balkana! Nemam ni jedne sumnje u to. A mislim da posedujem osećaj za takva predviđanja. Kada sam početkom devedesetih otišao za poslom u Rusiju niko mi nije verovao, odvraćali su me, a ja sam osetio da ta zemlja ima veliku perspektivu. Pokazalo se da sam bio u pravu.

I sada, kada je Srbija u pitanju, osećam to!

Ne krije, prosto isijavajući, optimizam dr Nenad Popović, šef Ekonomskog tima naše države za KiM i jug Srbije, potpredsednik Koordinacionog centra za KiM i Koordinacionog tela za jug Srbije. I više nego uspešan biznismen. Biografija, ukratko: rođen 1966. u Tuzli, diplomirao mašinstvo u Beogradu, doktorirao ekonomske nauke u Moskvi, gde 1994. osniva kompaniju za proizvodnju elektroenergetske opreme ABS Holdings. Danas ova firma zapošljava 5 000 ljudi u 20 kompanija u Rusiji, Srbiji i Kini. Predavao je na čuvenom Lomonosovu, objavio dve knjige, oko 40 naučnih radova... Oženjen, otac troje dece.

Kada ga pitamo zašto je odlučio da razgranate poslove stavi u drugi plan i preseli se u Srbiju da obavlja pomenute krajnje delikatne funkcije u još delikatnijem trenutku, kratko odgovara: Moram, a mislim i da mogu da pomognem mojoj zemlji.

Razgovaramo sa gospodinom Popovićem u njegovom kabinetu u Palati (bivše nam) federacije. Prvo pitanje se samo nameće ndash; izjava Martija Ahtisarija o Srbima.

- Ona je nanela štetu pre svega samom Ahtisariju, ali i celom pregovaračkom procesu, jer je kompromitovala posrednikovu neutralnost. Pregovore, međutim, i to je moj načelan stav, nikada ne treba napuštati. Imam blagi osećaj da je ta izjava izraz nervoze, možda čak lične, jer je gospodin Ahtisari planirao da sve to završi, iz porodičnih razloga, do novembra.

Da li ste u diplomatskim kontaktima već čuli argumente tipa Ahtisarijevog ndash; da Srbi treba da se odreknu Kosova zbog svoje ranije kolektivne krivice?

- Vrlo retko čujem bdquo;argument koji je Ahtisari upotrebio. Čujem nešto drugo ndash; zašto želite da živite sa dva miliona Albanaca koji ne žele da žive sa vama? Žele svoju nezavisnu državu. Zašto da vam oni budu u parlamentu? Ja odgovaram da mi nemamo problem sa tim, da svako može da ne želi da živi sa nekim. Ali, ovo je država Srbija i kome se ne sviđa može da je napusti i da ode tamo gde mu se više sviđa. Imate i Srbe koji ne žele da žive u Srbiji, oni emigriraju i žive u Kanadi, Americi ili Zapadnoj Evropi. Ima ljudi koji odlaze i sa Kosova. Ima Albanaca koji ne žele da žive na Kosovu. Ali, uveren sam ndash; Srbi i Albanci su mnogo godina živeli, možda ne jedni sa drugima, ali jedni pored drugih. I to je funkcionisalo. To da neko ne želi da živi sa vama je stvar percepcije. I menja se. Scaron;ezdesetih smo svi živeli zajedno, voleli jednu zemlju, danas je druga situacija, a kroz trideset godina će opet biti drugačija.

Ovo nije idealistički. Mi govorimo o suštinskoj autonomiji za KiM. Možda će oni imati svoj parlament i ne moraju da budu u skupštini u Beogradu. Ali, KiM ipak mora da ostane u granicama Srbije.

Vi ste poreklom iz Bosne, gde danas takođe ima dosta nezadovoljnika...

- Da, i mogu da kažem da sada, recimo, 99 odsto naroda u Republici Srpskoj možda ne želi da živi u BiH, pa ipak živi. I oni bi se možda sutra odvojili. Znači, ako ovde napravimo presedan, imaćemo odmah ovaj drugi...

Srbija, po Ahtisariju, treba da plati kaznu, u vidu davanja teritorije, a ne zna se ni kakva je, ni kolika je, ni ko ju je odmerio?

- To je samo u glavama ljudi koji su davno pobegli od realnosti. Većinu u svetu čine vrlo dobronamerni ljudi, a ja imam zaista mnogo međunarodnih kontakata, koji Srbiju vide u evropskom okviru. Postoji samo jedan lobi koji to stalno gura.

Upravo ste se vratili iz Rusije, gde ste primili orden patrijarha Aleksija Drugog. Od ove zemlje, kao po običaju, mnogo očekujemo. Da li je realno očekivati da će Rusija u

Kontakt grupi zaštititi interese Srbije?

- Mislim da je to vrlo realno.

A u Savetu bezbednosti?

- U Kontakt grupi pre svega. Ne mislim da oni štite nas kao Srbe samo zato što nas vole. Rusi štite pre svega međunarodno pravo. Zato što su prošli kroz te probleme i osećaju ih na svojoj koži u poslednjih petnaest godina ndash; i Čečeniju, i Abhaziju, i Pridnjestrovlje, i Osetiju. Znaju šta je to problem otcepljenja. Raspao se Sovjetski Savez i na svojoj koži su sve to osetili.

Ali, Rusi imaju, recimo, interese u Pridnjestrovlju, pa im možda nezavisnost Kosova otvara nove mogućnosti?

- Uveren sam, a mislim da poznajem dobro rusku politiku, da Rusi apsolutno nemaju takav interes. Oni znaju da je to samo problem. Rusima ne treba ni dodatna teritorija ni novi živalj. Imaju ogromnu ekonomsku ekspanziju, vraća im se vera u naciju, država jača. U ovom trenutku nisu im potrebni bilo kakvi konflikti koji bi im odvukli pažnju sa ekonomskog razvoja i rasta standarda. S druge strane, imaju Čečeniju, koja se sada smirila. Tako da im nikakav presedan ne treba. U njihovom je interesu da se zaštiti međunarodno pravo, da ne dolazi do cepanja teritorija.

A da li im je onda u ovom trenutku potreban bilo kakav konflikt sa Zapadom? Zašto bi zbog Srbije sa njima kvarili odnose?

- To je stvar principa, međunarodnog prava, gde Rusi imaju vrlo jaku poziciju kao jedna od vodećih sila. S druge strane, postavio bih obrnuto pitanje ndash; da li Zapadu treba konflikt sa Rusijom?

Možda i treba...

- Nisam siguran da im u ekonomskom smislu treba. Najveći investitori u Rusiji su Amerika i Nemačka. Oni imaju fantastično dobre odnose i na političkom nivou. Putin sa Bušom i ranije sa Scaron;rederom, a sada sa Angelom Merkel. Taj trougao je vrlo važan za donošenje rešenja o budućem statusu Kosova i Metohije. U svakom slučaju, najvažnije je da se ne donose nikakve odluke preko noći. Rusija stalno insistira baš na tome ndash; da se oko statusa Kosova ništa ne radi preko noći.

U komentarima zapadnih novinara i bivših diplomata, kao što je Vilijem Montgomeri, pregovori u Beču sve češće se nazivaju farsom. Montgomeri kaže i da ekstremnim Albancima treba izaći u susret jer mogu da izazovu nerede...

- Čujem vrlo često na Zapadu od mojih prijatelja i poznanika da će, ukoliko Kosovo ne bude nezavisno, doći do velikog nasilja. To ne može da bude argument! To može da bude argument samo za nešto drugo ndash; da im se nikad ne da nezavisnost i da se nikada ne razgovara o tome. Scaron;to se tiče farse, ja to ipak ne mogu da nazovem farsom, ali mogu da kažem za deo u kome učestvujem, ekonomski deo, da je do sada bio samo jedan sastanak i da je bio vrlo formalan. Suština apsolutno nije ni dotaknuta. Pregovori podrazumevaju dugotrajan proces, možda od nekoliko godina, gde bi radne grupe u svim segmentima razgovarale o konkretnim stvarima.

Jedan deo međunarodne zajednice insistira da se što pre okončaju.

- To često čujem. Međunarodna zajednica može da donese odluku u jednom danu, ali nas niko ne može da natera da to prihvatimo. Duboko se nadam da, posle ovih poslednjih sastanaka, do tako brzog rešenja ipak neće doći. Kolikogod postoji lobi koji to zaista gura.

Ko čini taj lobi?

- Ne znam da li bih ga nazvao albanski, ali mislim da su to ljudi koji još uvek nisu prihvatili Srbiju kao stvarno demokratsku državu. U diplomatiji dugo traje inercija. Ona je veliki problem. Ali, verovatno ima i nedobronamernih koji su svoju političku karijeru izgradili baš na onome što se dešavalo u vreme Miloševića. Sada im je teško da promene svoju sopstvenu ideologiju.

Problem kosovskih dugova ndash; kako će to da se reši? Da li ih i dalje mi plaćamo?

- Albanci bi hteli da to rešimo odmah i čak UNOSEC (Ahtisarijev posrednički tim) traži da brzo rešimo problem dugova. Bili smo čak pritiskani da samo taj problem, dugove, separatno rešimo.

Zašto nismo?

- Znate šta bi nam onda rekli? Evo, rešili smo dugove, ostalo nismo, ali glavnu stvar smo rešili i završeni su ekonomski pregovori. Kažu nam ndash; nemamo nadležnost za razgovor o privatizaciji na Kosovu.Ahtisari i njegov tim, zamislite, imaju nadležnost za posebne pregovore gde bi se razgovaralo o svim temama, o bezbednosti, decentralizaciji, finansiranju, poreskoj politici, o svemu, a kada smo potegli pitanje privatizacije oni kažu ndash; o privatizaciji ne razgovaramo, nemamo mandat! O svemu imaju mandat, samo tamo gde se imovina prodaje u bescenje, i to tuđa imovina, većinom srpska, za to nemaju nadležnost!?

Privatizacija je verovatno najspornije pitanje u ekonomskom delu pregovora?

- Na Kosovu i Metohiji imamo privatnu, državnu i društvenu imovinu. Scaron;to se tiče društvene, najvećim delom sve ono što postoji na Kosovu i Metohiji finansirano je u prošlosti od Republike Srbije ili od preduzeća iz Srbije. Tačno postoje sve cifre. Tu mi nemamo velike nesuglasice sa Albancima. Oni su to prihvatili i to je jedan od velikih dokaza našeg vlasništva. To što danas ne dobijamo poreze i doprinose za ta preduzeća sada je stvar pregovora.

Da li vi to kažete da Albanci ne dovode u pitanje vlasništvo države Srbije nad, recimo, Trepčom i termoelektranom u Obiliću?

- Ne, oni to u potpunosti osporavaju. Smatraju da važi teritorijalni princip i da sve što je na teritoriji Kosova automatski nije srpsko. Na žalost ili na sreću, sve je to finansirano od strane Republike Srbije, i zna se da po Rezoluciji 1244 postoji konkretan vlasnik za svu tu imovinu.

Ako govorimo o privatizaciji, mi smo od početka predlagali da se ne radi ova spin of metoda koja je sada na Kosovu prvi put primenjivana i koja je apsolutno nepoštena. Da ne govorim da Unmik nije ni imao pravo to da radi. Kada pročitate Rezoluciju 1244, koja treba da bude kao Biblija, tamo piše da Unmik isključivo upravlja imovinom. Upravlja imovinom! Nigde nije napisano da on ima pravo da vrši promenu vlasništva te imovine i da je privatizuje. Znači, oni su prekršili svoja ovlašćenja.

Mogli smo sa njima da se dogovorimo i da se normalno krene u proces privatizacije. Niko nije protiv nje. Ali, logično bi bilo da se prvo jave poverioci, kao svuda u svetu, i da oni donesu odluku šta žele da rade sa svojim ulaganjima. Sve je to ignorisano i poverioci su zaboravljeni. To je jedina privatizacija u svetu gde se prodaje samo imovina, a ne kapital. Kada se prodaje kapital, onda prodajete i imovinu, ali i sve obaveze koje to preduzeće ima prema nekome. U ovom slučaju imamo samo čistu prodaju imovine, a poverioci su zaboravljeni i oni će, po rečima Unmika, biti u situaciji da to potraživanje nadoknade iz privatizacionog fonda, što je u stvari iluzorno jer vam je neko, praktično, oduzeo vlasništvo.

Koji su naši mehanizmi da zaštitimo ono što je naše?

- Za privatizaciju koja je do sada prošla jedini način je sudski put. Mi se spremamo za to. Sve te privatizacije će biti sudski procesuirane. Logično je da će se prvo ići na kosovske sudove, onda na specijalno odeljenje Međunarodnog vrhovnog suda na Kosovu i Metohiji, a posle će se ići na međunarodni sud.

Napravili smo veliku kampanju u svetu ndash; ljudi, ne ulažite tamo, to je sporno vlasništvo i svaka pojedinačna privatizacija gde imaju vlasništvo ili država Srbija, ili firme iz Srbije, ili privatna lica iz Srbije, biće pred svim sudovima osporavana. To je jedini način da pokažemo da cenimo svoje vlasništvo na Kosovu i Metohiji. To je državni interes.

Da li strani kapital ulazi na Kosovo?

- Apsolutno ne. To je jedina privatizacija u Evropi koja je urađena bez dinara stranog kapitala i etnički je čista.

Deo argumentacije albanskih lobista je da će Kosovo ekonomski procvetati tek kada dobije samostalnost.

- Kada bi se stvari tako gledale onda ekonomija ne bi morala da postoji. Mislim da bi ekonomska situacija bila još gora ukoliko bi Kosovo bilo nezavisno. Definitivno gora, jer danas svi kosovski proizvodi, kojih je vrlo malo, ipak mogu da dođu ovde, u Srbiju, a sutra, kada budu strani investitori, oni će imati slobodan pristup srpskom, većem, tržištu. Na malom Kosovu, nezavisnom, sa milion sudskih sporova u budućnosti, sa nerešenom infrastrukturom, rekao bih sa jednom starom tenzijom i nerešenim statusom ndash; jer Srbija nikada neće priznati taj status ndash; mislim da će ekonomska situacija biti samo gora, katastrofalna. Uveren sam u to.

Uzmite samo primer Kosovske energetske korporacije, u koju je uloženo u poslednjih šest godina 800 miliona dolara. A rezultati nikada gori u istoriji. Nije ih mnogo, ali se povećava broj onih u svetu koji shvataju da se taj novac koristio ne za ekonomski razvoj, nego u neke druge svrhe, da ne ulazimo u detalje. Ali, generalno, zato su ove godine četiri ili pet puta smanjene međunarodne dotacije. Prve godine je bilo oko dve milijarde dolara, a sada nije više od 300 miliona. Ako Kosovo bude nezavisno, da bi ga neko održao, ekonomski, moraće da uloži nekoliko milijardi dolara svake godine. Ne znam ko su ti koji će da ulažu.

Najavljuju se ulaganja Svetske banke u izgradnju termoelektrana na KiM...

- Da, od energetike se mora početi. Postoje već i projekti. Očekujem da izgradnja prve termoelektrane pod monitoringom Svetske banke i sa njenim finansiranjem krene možda krajem sledeće ili početkom 2008. godine, verovatno nedaleko od Kosova A i Kosova B. Naša je ideja, i razgovarali smo o tome sa Svetskom bankom, da jedna od termoelektrana bude u srpskom delu, blizu Obilića ili Gračanice ili gde je Svibovac, rudnik koji se otvara. U samoj termoelektrani ne radi mnogo ljudi, ali bi se tako zaposlile i stotine kooperanata koji, na neki način, sarađuju sa svakom termoelektranom. To bi mogao biti jedan od generatora ekonomskog razvoja i za Srbe i za Albance.

Ko će to da finansira?

- Zainteresovane su američke i grčke kompanije, a postoji i ogroman interes nemačkih, engleskih i ruskih.

Da li ovaj ekonomski interes možda ima veze i sa rešavanjem pitanja statusa?

- Ne bih to vezivao za status, ali na neki način postoje i ekonomske lobi grupe koje su zainteresovane za ovakvo ili onakvo rešenje problema.

Zbog toga je i važan ekonomski deo pregovora o Kosovu...

- Inicirali smo, i ja sam se pismeno sa tim predlogom obratio i Unmiku i Albancima, formiranje šest radnih grupa u oblasti ekonomije: energetika, transport, telekomunikacije, poljoprivreda, finansije i bankarstvo. Funkcionisanje ovih oblasti uopšte ne zavisi od statusa. Danas imamo da JAT ne može da leti iznad teritorije Kosova i Metohije. I Albanci se žale ndash; zašto oni da plaćaju karte do Ciriha ili Beča 700-800 evra. Mi mislimo da su Albanci apsolutno monolitni. Međutim, oni imaju iste životne probleme kao i Srbi. Zašto da lete za 700-800 evra kada mogu da lete za 200!?

Naša vlada je odvojila šest miliona evra za mikroporodična i mala preduzeća za Srbe na KiM. Želimo da napravimo disperziju velikog broja malih kredita... Ja sam svake druge nedelje na KiM. Obilazim jako mnogo malih privatnih preduzeća. Kolikogod da je teška situacija, ipak ta preduzeća daju nadu. Metalostrugarska radnja, perionica kola, vulkanizeri... Obišao sam jednog vulkanizera, koji ima i perionicu kola, i odlično radi. Pitam ga ndash; da li ti samo Srbi dolaze? Kaže ndash; ne, čak blizu polovine su Albanci. Hoću da kažem da ipak u tom privrednom sistemu funkcionišu mala preduzeća.

Vlada Srbije je izdvojila, i to sada, u ovom intervjuu, prvi put govorim, uz pomenutih šest, još trideset miliona evra za popravku i održavanje puteva i izgradnju stanova, kao i za školstvo i zdravstvo na Kosovu i Metohiji. To će biti realizovano od ovog do sledećeg oktobra. Vlada Srbije zaista izdvaja velika sredstva i snage u ekonomski oporavak KiM.

Vaša filozofija je, čini se, da bez ekonomskog oporavka nema ni političkih rešenja.

- To govorim i za jug Srbije. Ako ga ne podignemo ekonomski imaćemo migraciju i Albanaca i Srba, jer ljudi moraju da traže posao. Naša strategija je i da se putem poreza i doprinosa motivišu svi oni koji žele da ulažu na jug Srbije, da moraju da imaju neke beneficije. Isto tako, moramo da vodimo računa da infrastruktura dole bude bolja. Sada se upravo na tome radi.

Da li ste se pokajali što ste se vratili da radite u Srbiji, i to baš na ovako delikatnim poslovima?

- Ne, ni jednog trenutka. I optimista sam. Jako je važno da se radi timski, jer pojedinac retko može sam išta da uradi.

Kod nas se često priča da vlada ne funkcioniše kao tim, da je partijski izdeljena...

- Scaron;to se tiče Kosova i juga Srbije zaista funkcionišemo kao tim. Sanda Rašković-Ivić, Rasim LJajić i ja, recimo, imamo fantastičnu saradnju, kao i sa svim ministarstvima. Jer, kada se radi o Kosovu i jugu Srbije pristup nam je apsolutno jedinstven i pozitivan. Svih, od ministara do, recimo, guvernera.